(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME ZA MENE NE ZNAČI NIŠTA....2.
Maki isto veče pozva veterinarski fakultet …ma istegao je ligament, dovedi ga sutra.
Sutradan podjoše moji momci. Snimili su…i rekli da ga dovede sutra da ga uspavaju. Dete je jedva dovezlo kola nazad od šoka. Kažu to je osteosarkom, najzloćudniji rak kostiju od koga nema spasa. Doduše, glavni rengenolog je izrazio sumnju da je to to…trebala bi ipak biopsija. U šoku smo svi. Naravno, ne pada nam na pamet da ga uspavamo, bar ne na osnovu jednog mišljenja.
Pošli smo u drugu poznatu veterinarsku ordinaciju. Snimak pluća je pokazao da su ona čista. Opcije su da se uzme isečak a onda videti šta dalje. Mada I oni misle da je 90% rak. Sve ih buni što je pas mlad za tu boljku i što se to nije videlo pre. Izgleda kao da mu je rame iščašeno…ide u napred. Mnogo tuge….mnogo pitanja…Cic i ja malo,malo pa plačemo….Maca je našao drugo štene nemačkog ovčara, ali Maki neće da čuje…Maza je bila stara….pripremaš se za to godinama..ali Meš..moj Meš…naš Meš…naša dobrica…
Cic nalazi treće veterinara. Ona i Maki odvode Meša sa svim snimcima.
Gleda snimke, niko ništa ne govori…..
“Kada je povredio nogu….odavno?”
“Da, kao štene. Stala mu je na nogu doga u igri”
“Čudno….liči na osteosarkom po ovoj pečurki koju formira ali je nekako učauren…ide uz kost a ne napada je…čudno za rak kostiju…ovo gore, malo oštećenje kosti može biti od povrede, ne od ovog..i mlad je za ovu bolest….i odjednom se pojavilo”
“Da, skoro su naša dva psa čuvali prijatelji koji imaju nemačku ovčarku. Ceo vikend su bili kod njih jer se sestra udavala I pravili smo svadbu. Oni ga znaju od šteneta i ništa nisu primetili”
“Reci mi, ti si ga vodio na veterinarski fakultet..šta je rekao glavni rengenolog….od reči do reči mi ponovi”
“Rekao je da liči na osteosarkom po toj pečurki, ali da on ne može da potpiše da je to”
“Ako je on, najeminentniji medju nama, imao sumnju, svi ostali moramo sumnjati”
“Moj predlog je da uradimo biopsiju….bože, kakav pas..greota”
Izvadio je isečke…..poslao na analizu ….Meškica se oporavljao ..konci…tuga…boli ga…žali se…Nera i Šaša znaju da se nešto dešava. Namestila sam Mešu mesto ispred tv gde inače leži da bi nas sve imao na oku hahahaha ovčarska posla…dva velika jastuka i čaršav preko….koristi sve četiri noge…čekamo..moji ljudi na F odeljenju znaju …i tu su, kad god i šta god…kada su Meš I Maki pošli na biopsiju, rekla sam tačno vreme kad polaze i svi su prosuli vodu u taj čas…..počelo je sa tim da je Magi prosipala vodu kad Joca podje na ispit, I jiš pre, dok je Joca bila u srednjoj…i u 95% slučajeva Joca bi položila…kad god neko tako podje mi prosipamo vodu…i bude dobro…bude dobro od silne pozitivne energije, od divnih, hrabrih misli usmerenih u jednu tačku….pa i da ne bude, samo kad pomisliš da je toliko ljudi po celoj našoj zemlji i inostranstvu pomislilo isto, poželelo isto zbog tebe..samo to je dovoljno da se osetiš jakim i voljenim, poštovanim…moji ljudi…I danas su me trpeli..sve moje tuge, sve moje suze…od Macine kičme…pa brat…Malena …pa mama i tata…sva nestajanja posla, sve smrti I bolesti klijenata, njihove dece…sva nestajanja poslova i borba neprestana da se stvoreno održi….pa Maza…pa Šaša…sad Meš..sva moja MMM….previše tuge, previše nestajanja koja ne mogu da podnesem.
Razmazio se načisto a ja …jaka sam pred drugima zbog drugih…ali kad svi legnu…kad se smiri dan…ili kad sam sama u kancelariji.
Nije rak nego dobroćudni tumor, mnogo nezgodan. Osteohondrom. Bujanje kosti. Radosni smo jer postoji neka mogućnost za borbu. Počinjem da saznajem šta je ta bolest. Idemo po mišljenja drugih veterinara. Njemu je sve lošije ali je njegov duh tu i sva ogromna ljubav, bezuslovna. Ostavljamo kako jeste i pratimo.
23.01.2013. Šaši je pozlilo…..moji ljudi su tu, kraj mene…..ko se tu zatekao kasno noću kada sam se javila tu je i ostao, uz nas dve. Guglali su prema mojim opisanim simptomima, upotrebili svo svoje iskustvo…zvala sam dežurne….ne smem da je pomerim a ona se vraća lagano. Sutradan smo je odveli kod ovog veta što je Mešu radio biopsiju. Srce, bubrezi….ali srce je jako slabo…Saša je imala još srčanih napada. Niko od dežurnih nije hteo da nas primi a ovaj vet je na drugom kraju grada….došao je u pola noći da otvori ordinaciju….infuzija….lekovi…hranila sam je kao bebu, kuvala, nosila, namestila joj mesto kod Cic u sobi i tu smo spavale nas dve…noćima sam bila budna i ustajala kad me pozove onako slaba i slepa…samo na mene je reagovala od silne ljubavi…svi smo se trudili ali su momci, tvrdje duše, pa bi se predali…poštovali su moju borbu i učestvovali….znali su da ću se boriti do poslednjeg atoma i da će mi Šaš reći kad da prekinem..prepustili su mi …moja nežnica se umorila, godinu dana nakon svoje majke, moje Maze…psa koji je moj duplikat….razumela sam šta mi Šaš očima govori….pozvala sam veterinara 06.02.2013.
Mešu tumor raste jako brzo. Kad sam odmorila tugu od Šašavka krenula sam dalje u borbu….za ljubav se uvek treba boriti…..dvonožnu, četvoronožnu, krilatu, cvetnu….uvek, jer samo dok ljubav oseća, čovek je živ. Osnov svake ljubavi je poštovanje i ono te tera da voliš na pravi način i da se boriš.
Operacija je bez ikakvih garancija. Tumor je na takvom mestu, ramenu, gde je jako komplikovan splet svih nerava….izuzetno rizična operacija a opet, ne može se svaka ćelija odstraniti i pri tom postoji mogućnost da se neki od nerava oštete te izazovu trajno oduzimanje noge. Zato bi samo skinuli do nerava. Dakle, tumor ostaje. Našla sam da je on jako nezgodan ako se čačka, da lako prelazi u maligni. Nakon toga, ako ne prestane da raste, a sada raste, ide amputacija. Uveravaju nas da amputacija nije strašna. Svakako će mu ta noga izumreti. Nije nama do amputacije već do čačkanja jer i amputacijom celog ramenog dela nema garancija da će sve odstraniti. Pored toga, oni ne shvataju da je to nemački ovčar, sa posebnim skeletom, drugačijim od ostalih pasa zbog spuštenog zadnjeg dela. Njima su prednje noge glavne a zadnje služe da se odgurnu. Oni nisu stabilni kao drugi psi. Statika mu je već ovom bolešću poremećena jer kost raste I gura sve ligamente i tetive, mišiće …pritiska kičmu. Opterećenje leve noge je neneormalno. Pored toga to je dugačak pas, masivan. Nije isto kad bretonac, sa lakim skelepom, nema prednju nogu i nemački ovčar. Bol je sve jači….sve više se krivi i sve teže kreće ali ne odustaje moja hrabrica. Otišli smo opet kod našeg veta bez Meša da vidim šta on misli. Rekao je “ Kao čovek, a ne kao veterinar, kažem da ste u pravu za sve”
Tumor raste jako brzo…..desna prednja noga je sve deblja i odumire..mlitavo klantara….Dajemo mu movalis ali sa prekidima jer se ne sme uzimati stalno. Veterinarski lek koji sme da pije stalno je preskup. Treba nam minimum 12000 din. mesečno samo za lek a efekat mu je slabiji od movalisa. Drugo ne postoji. Dajem mu surutku po malo dam u zaštitim jetru.
Danas ga baš boli…i juče na ovo vreme….žali mi se…dogega do mene I stavi mi glavudžu u krilo I tiho……tiho cvili…..samo da ga ja čujem….znam šta mi priča….to ljubav ljubav razume. Jedva ide…Tako sam tužna kad ga gledam…onakakv pas..lud za lopticom…on i ja…svi mi….toliko lepog, toliko Save, toliko polja…Samo kleknem na pod i zagrlim ga….naslonim glavu na njegovu i dišemo skupa….prsti mi nestaju u ogromnogj dlaci…i suze. Ide on tako na tri noge i uz stepenice i niz stepenice…odbija da spava u prizemlju…I pored jakog bola on se penje i silazi samo da bi bio kraj nas, na svom mestu..ustaje kad neko dodje da ga pozdravi, ustaje kad neko od nas podje da ide i on…prati me …sam traži lekić koji stoji na mom pisaćem stolu….i te oči….gledaju i znaju…i vole do beskraja čineći dela ljubavi i poštovanja.
Danas sam htela da usvojim bretonca od godinu dana koji je u azilu i koji ima polomljenu zadnju nogu ali je sve sraslo i nema potrebe da se operiše….trči normalno, sve je normalno…..te oči…..momci su bili protiv i jesu u pravu, Oni žele crnog NO, i to štene naravno, ali da ne smeta Meškici. Dok je Meš sa nama, oni kažu, sva naša ljubav i pažnja će biti za njega. Jedino pseto koje ima pravo da to deli sa Mešom je naša neurotična štrokava prepametna i ekstremno tvrdoglava Nerita.
Dovodjenje drugog psa bi mnogo problema izazvalo a Meš je na prvom mestu, ali sam ja htela da Meš ima društvo a da to ne bude štene koje je prezahtevno i njemu naporno. Ne pišem o psima, sve manje pišem, skoro nikako osim kad želim nešto da zabeležim u knjigici…ne gledam hiljade fotografija, ne gledam stotine klipova….ne smem da otvorim folder…prestala sam da šaljem fotografije na takmičenja…juče sam, kad sam završila sa svim poslovima prvi put pogledala da nadjem fotografiju za takmičenje…raspadoh se od tuge ali poslala sam je…ne gledam album, ne fotografišem, ne čitam svoje blogove jer znam sebe….iza mene je prenaporan period samoće i trebala mi je bistra glava za posao…ne smem sebi da dozvolim da se raspadnem i da me bol povuče jer me odvuče zato što bolim onako kako i volim…jedino kako znam, uvek 100%.….Meš mi je jedini ostao…..sva moja MMM…..i toliko drugog nestajanja…..ne mogu više…
Vreme…..vreme za mene ne znači ništa…..
sva moja MMM......na grudima mi spava Maza
S ljubalju i poštovanjem od razredne