(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME ZA MENE NE ZNAČI NIŠTA....1.
Vreme ne čini ništa
Ono ne znači ništa za mene
sve vrednosti koje ja cenim su bezvremene
i uvek sa 100% mene...posebno ljubav
bez obzira da li je dvonožna ili četvoronožna
zato što je svaka moja ljubav bazirana na poštovanju
zato ne umiru....vreme....za mene ne znači ništa…
I posle 30 godina kao da je juče….i ljubav i bol zbog otete mi ljubavi
Jer tu sam….ponovo sve proživljavam pišući….
Zato su me ljudi i čitali, jer je stvarno, jako, bilo da boli bilo da voli
O tim ljubavima su moje pesme i priče
da ostane zapis, i kada.. ne budem više pisala
o postojanju ljubavi kojima vreme ne može ništa
i ne očekujem da svi razumeju,
ali znam da će oni kojima je svo pisanije namenjeno razumeti
Takvu me majka rodila…..da celog veka volim i bolim
Da se za svaku ljubav borim
I da se od borbe razbolim
Ali mi je sudba dala i druge ljubavi da me snagom svojom zaleče
I sigurnošću svojom me jako zagrle kad od šamara života pokleknem
A često mi u poslednje vreme snage nestaje….
Od previše nestajanja…..ako bih počela da nabrajam…predug spisak
Zato hvala sudbi na mojim ljubavima i prijateljima
Koji od tuga i nedaća ne beže
I čije poštovanje samo do smeha mog ne seže
Već samo rašire ruke da u zagrljaj im njihov,
virtuelni ili realan
uletim sa tugom ili smehom
I svakakvim životnim pehom
umejući da sklone sebe
i uhvate deo mene
I onog mog klematisa neuništivog mi je sudba poslala
Da nestajanja mojih ljubavi životom ozeleni
Da tugu od nestajanja poslova i stvorenog spere
Da znam gde je snaga i utešim svoje dete koje posle 20 godina privatne firme
radi za siću kod nevaspitanog andertalca po 12 sati dnevno
nego da bude svoj na svome….
ali naučiće da još više svoje ceni
Da kao korektorom zabeli sve laži koje u susret iskrenosti mojoj podjoše
Ljudske pakosti i sebičnosti…
Neko će reći…..previše od ljudi očekuješ pa se razočaraš
Ja kažem….očekujemo samo ono što smo mi sami, jer samo to umemo da prepoznamo, samo to možemo dati I to očekujemo da primimo…i dodjoh u ovoj brzalici nabacanih misli što jedna drugu za ruku vode do moje teme….plastična operacija suštine….nemoguća je…samo nekad, kada nas euforija ponese možemo se na tren promeniti, tačnije, samo obučemo nov kostim za tu scenu…
I ne opraštam ubistva ljubavi i poštovanja jer oprost znači da si isti kao ubica….a ja nisam
Taj klematis….prepun poštovanja prema životu i ljubavi
Sve podnosi osim nestajanja…
Vreme…..za mene, ne znači ništa…
Polovina decembra 2013..posle svadbe naše Cic
Meškica ćopka ali to nije ništa čudno jer je lud za lopticom pa medju onim ružama izvodi slalom. Onako ogorman baš i nije oličenje neke gracioznosti hahahaha To mu je od šteneta kad ga je u igri nagazila ogromna doga a on povukao nogicu. Posle dva meseca ćopkanja veterinar mu je izvukao nogu i sve je bilo u redu. Od tad, kad god se preforsira sa lopticom i jurcanjem počne da ćopa. Ostavimo ljubljenu lopticu par dana i sve je ok. Jedini je problem što je on lud za njom pa nas davi i traži dam u bacamo. Sve može da uradi zbog loptice..sve. Prepametan je i nežan..toliko da boli hahaha
Ćopa već par dana a nije koristio lopticu. Maca napipa izraslinu na desnom ramenu. Od one silne dlake se i ne vidi. Inače, veseo je, normalno jede, hiper aktivan jer je zahladilo. Maša i Nera su mu pratilje. Vitlaju svo troje, okreću se oko svoje ose, trkaju ko će pre na izadje na vrata hahahaha..prelep rizik ljubavi…jer ljubav, svaka ljubav, je obaveza koja se želi.
nastavak na sledećem blogu...
Komentare sam isključila jer ne želim da vas stavljam u nezgodnu situaciju da pronalazite reči.