VREME SNOVA

Volela je u sumraku ranom
na staroj klupi da sedi kraj kuce
pokrivena plastom zvezdanoga neba
sanjala je neke dane buduce..
Mesec joj je veselo s'neba namigivao
igrale se svezde po rasutoj kosi
dok je vetar romanticnu sonatu svirao
nije znala da joj zivot mnoge zamke nosi
Ni slutila nije u tim vecerima
mastajuci o nekom buducem vremenu
da je zivot teska borba sa zverima
da ce od nje napraviti samo tuznu zenu
Vreme snova odavno je proslo
odnese ga teske oluje i kise
sve se promenilo, novo doba doslo
sad ni stare klupe tamo nema vise..
Bezbrizni dani przo prohuje
vreme proleti k'o dlanom od dlan
al'i sad mislima ponekad otputuje
u jedan davno sanjani san..

 

[ristob]

Lako ti ide Jesenjinov stih.