Vreme, prognoza i životinje: Medvedi, mrmoti, gliste i drugi detektori za vreme

[Lada]

Tijana Dušej Ristev
BBC novinarka

AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES

Veruje se će se medved uplašiti ako vidi vlastitu senku i vratiti u jazbinu i da će se zbog toga zima produžiti.

Nekada davno ljudi nisu imali pametne telefone i još pametnije aplikacije koje su im govorile „kakvo je napolju vreme" i „da li će sutra padati kiša".

Vremensku prognozu saznavali su iz nebeskih pojava, praznika i - ponašanja životinja.

Najpoznatnije verovanje je da zimi dolazi kraj ukoliko medved, posle zimskog sna, izađe iz pećine i ne ugleda senku.

Ali nije medved jedini prognozer u životinjskom carstvu.

Meteorološkim stručnjacima se smatraju i gliste, mrmoti, mačke, psi, ali i svinje, laste i ribe.

 

[Lada]

Medved - "Kamenko Katić u životinjskom svetu"​

U narodu se kaže da se na Sretenje (15. februara) sreću zima i leto.
Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz zimskog brloga.
Ako je sunčano i ugleda svoju senku, vraća se nazad, jer će zima potrajati još šest nedelja.
Ako senke nema, proleće je na pragu.

 

[Lada]

Dan mrmota​

Mrmot nije stekao svetsku slavu, zavijajući čokoladu u foliju u jednoj reklami, već mnogo ranije zbog narodnog predanja koje kaže da ove životinje mogu da predvide vremensku prognozu, odnosno dužinu zime.
Ove male krznene životinje, koje izgledaju poput mešavine veverice i malog dabra, imaju svoj dan u Americi i Kanadi.
Dan mrmota se obeležava 2. februara jer oni navodno mogu da predvide vremensku prognozu, odnosno dužinu zime.
U ovom periodu se proverava da li mrmoti još spavaju zimskim snom što pokazuje da li će zima još dugo trajati.
Legenda kaže da ako mrmot izađe iz jazbine po sunčanom danu, videće senku i vratiti se nazad.
To znači da će se zima nastaviti i trajati još šest nedelja.
A ukoliko je oblačan dan i mrmot ne vidi senku, proleće će početi ranije te godine.

• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije

 

[Lada]

 

[Lada]

Životinje i insekti najavljuju promenu vremena​

U stručnom prikazu „Prognoziranje vremena prema ponašanju životinja" piše da su u procesu evolucijskog razvitka životinje razvile sposobnost da osete promene vremena i da reaguju na njih.
Zahvaljujući tome, naučile su da se sklanjaju od nepovoljnog i opasnog vremena, što je pomoglo i očuvanju brojnih bioloških vrsta.
„Pčele, na primer, ne izlaze iz košnica dok je napolju temperatura vazduha niža od 10 stepeni", piše u prikazu.
Kišne gliste su odlični prognozeri za kišu, jer su osetljive na promene vremena.
Kada su leta duga i bez kiša, gliste se spuštaju u najniže delove tla, koji nisu toliko suvi.
Uoči kiše počinju da se penju ka površini, iako su zakopane i do osam metara duboko u zemlji i izlaze na površinu, pa ih zato primećujemo po kišnom vremenu.
Isto važi i za pijavice, pa otud i ona rima „pijavica drema - lepo vreme se sprema, pijavica se diže - nevreme stiže".

 

[Lada]

Ribe takođe mogu da najave da se sprema oluja, jer plivaju blizu površine vode, a neretko i iskaču.
Ovo se dešava jer se smanjuje kiseonik u dubini, kada se spusti pritisak uoči pogoršanja vremena.
Pojedine vrste ptica, na primer senica, oseti da se vreme pogoršava i zbog toga uzima znatno veće količine hrane nego što je uobičajno.
„Verovatno im to nalaže nagon, koji nastaje zbog slutnje da će se tokom nepovoljnog vremena teže pronalaziti hrana", piše u stručnom prikazu.
Laste lete nisko uoči kiše, jer su u potrazi za hranom.
Kada vlaga u vazduhu poraste, krila raznih buba kojima se laste hrane otežaju zbog vlage i vuku ih na dole.
Tada laste lete nisko i zavlače se u travu i grmlje kako bi ih ulovile.

 

[Lada]

Mačka se umiva, pas se u prašini valja - kiša nas pozdravlja​

Neosporno je da su i domaće životinje osetljive na promenu vremena, ali kako piše u stručnom prikazu i njihovo ponašanje s tim u vezi je prilično nepouzdano.
Ovo se tumači tako zbog okolnosti u kojima žive, jer imaju veću mogućnost zaštite od životinja koje žive na slobodi.
Ali promene atsmoferskog pritiska, temperature, vlaga, vetar i oblačnost bude njihove nagone.
Za većinu stoke karakteristično je da uoči kiše promene ritam ishrane, piju malo vode i danju spavaju - ovce ne žele da izađu na pašu, goveda su nemirna, glave okreću prema vetru, svinje su nemirne i slabo jedu, razbacuju hranu.
Psi se valjaju po pesku ili prašini kako bi se oslobodili buva i krpelja, čija se aktivnost pred kišu pojača.
Mačke najavljuju oluju agresivnošću i češćim umivanjem, jer su tada izloženija napadima buba i parazita.