Vreme kao mera i u vezi s njim

Najtačniji sat na svetu je atomski sat koji meri vreme preciznije od rotacije Zemlje i kretanja zvezda, a radi na bazi cezijuma. Bez njega ne bi bio moguć ni GPS, navigacija bi bila znatno otežana i jedan je od najpreciznijih uređaja koje je čovek ikada napravio. Najnovija generacija atomskih satova ima maksimalnu grešku od 1 sekunde u 30 miliona godina.

Živimo zapravo u prošlosti, a vreme na Zemlji se usporava

Na vreme deluje gravitacija. Ajnštajnova teorija relativiteta pokazuje da što je posmatrač bliže izvoru gravitacije, u ovom slučaju Zemlji, vreme prolazi sporije.

Vreme, kako ga mi danas precipiramo, nije uvek bilo takvo. Ajnštajn zaključuje da je vreme "počelo da teče" kada se dogodio Veliki prasak. Objašnjenje: vreme i prostor su povezani i proticanje vremena nije moguće bez kretanja, odnosno kretanja kroz prostor.

Još jedna zanimljiva činjenica. Prema neuropsihijatru Dejvidu Iglmanu, svako od nas živi 80 milisekundi unatrag, odnosno u prošlosti. Ljudski mozak percipira sadašnjost tek nakon što se ona zaista dogodi.

Slika nekog događaja pre dolazi do mozga nego zvuk, no naš mozak sinhronizuje te podražaje, pa, na primer, nečiji pljesak ispred nas, odnosno udaranje ruke o ruku, vidimo i čujemo istovremeno.

I jedna "optimistična" činjenica: vreme na Zemlji se - usporava. Zbog uticaja Meseca, dan se produžuje za oko 2 milisekunde svakog veka. Što bi značilo da će za oko 200 miliona godina dan trajati 25 sati.

I to je nešto.
 
Manga Hilux:
Još jedna zanimljiva činjenica. Prema neuropsihijatru Dejvidu Iglmanu, svako od nas živi 80 milisekundi unatrag, odnosno u prošlosti. Ljudski mozak percipira sadašnjost tek nakon što se ona zaista dogodi.
Kliknite za proširenje...

Zanimljivo stvarno... Ima smisla skroz, mi realnost percipiramo tako što je mozak svim tim silnim procesima obrađuje a svaki proces zahteva vreme...

Nego je pitanje da li se možda to vreme zaostatka razlikuje od čoveka do čoveka možda...
 
Manga Hilux:
proticanje vremena nije moguće bez kretanja, odnosno kretanja kroz prostor.
Kliknite za proširenje...

To je problematicno. Evo jednostavno da pogledas formulu kretanja, v = d/t. Ako se ne kreces onda je v=0. U tom slucaju samo distanca moze biti nula, d=0. Ako je t=0, vrijeme ne protice, onda je brzina kretanja beskonacna, kreces se a vrijeme ne protice. Naravno, beskonacne brzine su nemoguce pa je stoga nemoguce da vrijeme ne protice nezavisno od postojanja kretanja.
Proticanje vremena je moguce bez kretanja jer v=d/t.
 
Poslednja izmena:
Scott Isle:
To je problematicno. Evo jednostavno da pogledas formulu kretanja, v = d/t. Ako se ne kreces onda je v=0. U tom slucaju samo distanca moze biti nula, d=0. Ako je t=0, vrijeme ne protice, onda je brzina kretanja beskonacna, kreces se a vrijeme ne protice. Naravno, beskonacne brzine su nemoguce pa je stoga nemoguce da vrijeme ne protice nezavisno od postojanja kretanja.
Proticanje vremena je moguce bez kretanja jer v=d/t.
Kliknite za proširenje...
ok , sve ti je tačno , ali imaj u vidu da ne postoji apsolutno mirovanje , kretanje je kao i vreme , stanje koje postoji i kada naizgled da nešto je u mirovanju , a ipak nije mirovanje
 
Aeneas:
Zanimljivo stvarno... Ima smisla skroz, mi realnost percipiramo tako što je mozak svim tim silnim procesima obrađuje a svaki proces zahteva vreme...

Nego je pitanje da li se možda to vreme zaostatka razlikuje od čoveka do čoveka možda...
Kliknite za proširenje...
opet je povezano vreme_kretanje , obrada podataka , u slučaju oči/ uši , zavisi od fizioloških procesa , odnosno od onog momenta kada senzacija dopre do setila , vreme za koje ta senzacija je došla , u slučaju , do ovih prijemnika , je isto za svakoga , ali niko nema istu anatomsku strukturu , i tu se stvara ta razlika u vremenskoj reakciji , ono što kažemo da neko ima brži refleks ili sporiji , u ovom slučaju nije razdaljina faktor , već kroz kakav medijum vreme prolazi
 
Scott Isle:
To je problematicno. Evo jednostavno da pogledas formulu kretanja, v = d/t. Ako se ne kreces onda je v=0. U tom slucaju samo distanca moze biti nula, d=0. Ako je t=0, vrijeme ne protice, onda je brzina kretanja beskonacna, kreces se a vrijeme ne protice. Naravno, beskonacne brzine su nemoguce pa je stoga nemoguce da vrijeme ne protice nezavisno od postojanja kretanja.
Proticanje vremena je moguce bez kretanja jer v=d/t.
Kliknite za proširenje...
Kretanje je prirodno stanje materije. Ne postoji apsolutno mirovanje tela. Kaže se da su sva kretanja relativna tj. zavise od izbora referentnog tela. Na primer, putnici u automobilu miruju u odnosu na automobil i u odnosu na druge putnike. Međutim, oni se kreću u odnosu na put, Zemlju i nepomične objekte na koje se položaj i kretanje datog tela najlakše određuje, na primjer: Zemlja ili neki nepomični objekat, Sunce i druge zvezde i tako dalje. Odabranom referentnom telu pridružuje se odgovarajući koordinatni sistem. Koordinatni sistem u čijem se početku nalazi referentno telo naziva se sistem referencije ili referentni sistem.


​

 
Manga Hilux:
Kretanje je prirodno stanje materije. Ne postoji apsolutno mirovanje tela. Kaže se da su sva kretanja relativna tj. zavise od izbora referentnog tela.
Kliknite za proširenje...

To je problematicno takodje. Prirodno stanje materije je Energija. Energija se sastoji od Kineticke i Potencijalne, E = KE + PE. Kineticka energija zavisi od kretanja v, KE = 1/2 * m * v^2. Ako kretanje zavisi od referentnog sistema, i unutar referentnog sistema nema razlike u kretanju, nema dilacije vremena, ne govorimo o kosmickim brzinama, kretanje moze biti 0 unutar referentnog sistema, pa onda kada racunamo energiju neke materije ta materija ima samo potencijalnu energiju PE i nema kineticku energu KE = 0 jer je v = 0 u tom referentnom sistemu. Tako da treca recenica ne ide sa prvom.
 
Scott Isle:
To je problematicno takodje. Prirodno stanje materije je Energija. Energija se sastoji od Kineticke i Potencijalne, E = KE + PE. Kineticka energija zavisi od kretanja v, KE = 1/2 * m * v^2. Ako kretanje zavisi od referentnog sistema, i unutar referentnog sistema nema razlike u kretanju, nema dilacije vremena, ne govorimo o kosmickim brzinama, kretanje moze biti 0 unutar referentnog sistema, pa onda kada racunamo energiju neke materije ta materija ima samo potencijalnu energiju PE i nema kineticku energu KE = 0 jer je v = 0 u tom referentnom sistemu. Tako da treca recenica ne ide sa prvom.
Kliknite za proširenje...
definiraj šta je energija kako se dobija i šta je proizvod energije
ipak nisu kontroverzne
 
Први ручни кварцни сат, Астрон, произвео је Сеико 1969. године. Прецизност и ниска цена производње је изазвала масовну производњу кварцних сатова, нарочито у Азији посебно у Јапану и Хонгконгу. Многи традиционални европски произвођачи наставили су да производе мање прецизне али и популарне сатове са зупчаницима.

нешто лаганица )))

​

 
Dve stvari nisu tu uopste precizne..
Prvo svaki sistem odnosa, tj fizickih zakona vazi samo u odredjenom opsegu energija u kojem se nalazi...ako se nalazi u prostoru visih energija, onda ne vaze isti fizicki, fizika zakoni...

Drugo , svaka tacka sistema, pa i predmet ne zna kolika mu je potencijalna energija.

Moze da zna samo silu koja na tu tacku deluje, a ne zna potencijalnu energiju.
Zato sto ne zna koliko polja ima u prostoru koji je buducnost kretanja te tacke.
A gde ce to biti zavisi i od materijala tacke.

Tako da imate trikove prirode....koji smetaju ljudskoj zelji da dominira, kontrolise..
A opet priroda dozvoljava da se zajase, nisam 100% siguran, ali velika verovatnoca je UVEK....
 
Peščani časovnik, ili peščanik, je naprava za merenje vremena. Sastoji se od dve staklene kugle koje su povezane uzanom cevčicom. Gornja kugla je napunjena finim peskom koji curi kroz uzani prolaz u donju kuglu u određenom vremenu. Kada sav pesak iscuri u donju kuglu, sat se okrene naglavačke i ponovo meri vreme.


Peščani sat u drvenom kućištu
Činioci koji utiču na količinu vremena koje peščani sat meri su: količina peska, veličina i ugao kugle, širina cevčice, vrsta i kvalitet peska. Kao zamena za pesak koristi se prah od ljuske jajeta ili prah od mermera. Peščani sat se i danas koristi, ali samo kao ukras ili kad je potrebno izmeriti potrebno vreme (na primer pri kuvanju ili kod igara na tabli). Meri se obično nekoliko minuta (za kuvanje jajeta uobičajeno je tri minuta).

​

 
Džepni sat je napravljen da se nosi u džepu, za razliku od ručnog sata, koji se nodi na ručnom zglobu.

Oni su bili najčešći tip satova od njihovog razvoja u 16. veku, dok ručni satovi nisu postali popularni nakon Prvog svetskog rata tokom kojeg je vojska koristila prelazni dizajn, rovovske satove. Džepni satovi uglavnom imaju pričvršćeni lanac koji omogućava pričvršćivanje na prsluk, rever ili imču na pojasu i sprečava padanje. Satovi su takođe bili postavljani na kratku kožnu traku ili kaiš, kada bi dugački lanac bio glomazan ili bi mogao da uhvati stvari. Ovaj dizajn takođe može pružiti zaštitni poklopac preko lica sata. Ženski satovi su obično bili ovog oblika, sa trakom koja je više bila ukrasna nego zaštitna. Lanci su često bili ukrašeni srebrnim ili emajliramnim priveskom, često noseći grb nekog kluba ili društva. Na lancima satova takođe su se pojavile praktične sprave poput ključa za navijanje sata, vestne futrole ili rezača cigara, mada obično u preterano ukrašenom stilu. Takođe su česti pričvršćivači, dizajnirani da se provuku kroz otvor dugmeta i nose u jakni ili prsluku. Ova vrsta je često povezana sa i nazvana po kindukterima vozova.

Rana referenca na džepni sat nalazi se u pismu italijanskog časovničara Bartolomeja Manfredija iz novembra 1462. godine Markečezu di Mantovi Federiko Gonzaga, gde mu nudi „džepni sat” bolji od onog koji pripada vojvodi od Modena. Krajem 15. veka, opružni satovi su se pojavili u Italiju i Nemačkoj. Peter Henlajn majstor bravar iz Nirnberga redovno je proizvodio džepne satove do 1526. godine. Nakon toga, proizvodnja džepnih satova se raširila po ostatku Evrope tokom 16. veka. Rani satovi imali su samo satnu kazaljku, minutna kazaljka se pojavila krajem 17. veka.
 

Analematički sunčani satovi​

Analematički sunčani satovi pretvaraju solarno vreme u „srednje solarno vreme“ ili neko drugo standardno vreme.Oni obično imaju oznake za sate u obliku „osmice“. Na taj način kompenzuje se mala ekscentričnost Zemljine orbite koja izaziva varijacije od 15 minuta od srednjeg solarnog vremena.

Vrlo precizni satovi ove vrste su vrlo praktični na trgovima, s loptama na vrhu jarbola kao nodusima i sa brojčanicima obojenim ili ugraviranim na pločniku.

Zabavna, manje precizna verzija sunčanog sata je postaviti oznake za sate u beton, a zatim postaviti posmatrača u kvadratu s oznakom meseca. Oznake za mesec su postavljene tako da su podešeni vremenu u godini. Glava posmatrača je u tom slučaju gnomon. Ako je sunčani sat ugrađen u beton, savršeno je zaštićen od vandalizma, zabavan je i relativno tačan.

Geometrijska konstrukcija analematičkih satova je jednostavna. Zamislite da ekvatorijalni sunčani sat visi u vazduhu: vertikalna ploča usmerena je prema polu a prsten stoji vertikalno na ploči. Obeležite najnižu tačku prstena sa „12“, a ostale sate obeležite na uobičajeni način. U određeno vreme i određenog datuma, senka sa tačke A na ploči pada na tačku B na prstenu (što zavisi od sata i položaja Zemljine orbite). Nacrtajte tačku B' na zemlji tačno ispod B i tačku A' tačno ispod A. Ako stojite na tački A' vaša senka će pokazivati na B', zato što je sunce negda u ravni ABA'B'.

U srednjim geografskim širinama, elipsa sa oznakama za sate treba da bude široka oko 6 metara, tako da će senka glave posmatrača padati u blizini najveći deo vremena.



​

 
https://images.kupujemprodajem.com/...85_6163653ed4af33-0271618420210909_170215.jpg
big-124655085_6163653ed4af33-0271618420210909_170215.jpg

Sat ogrlica GENEVE
 
Značajan razvoj javio se 1657. s pronalaskom sata s klatnom. Još ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihajuće klatno za pokretanje satnog mehanizma. Kristijan Hajgens se, međutim, obično smatra za pronalazača. On je napravio matematičku formulu odnosa dužine klatna i vremena (99,38 cm ili 39,13 inča za jednu sekundu vremena) i dao da se prvi takav sat napravi. Engleski sajdžija Viljem Klement je 1670. napravio „uspinjač sa sidrom“, za razliku od Hajgensovog „uspinjača sa krunom“. Za nepunu generaciju dodate su i kazaljke za minute i sekunde. Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. godine. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla. Eli Teri je 17. novembra 1797. prvi patentirao sat. On je poznat kao osnivač američke industrije satova. Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata.
 
Vreme je jedina stvar koju ne možemo kontrolistati, ne možemo je zaustaviti niti promeniti. Ono teče svojim tokom i prolazi bez obzira na sve. Gledajući na njega objektivno – vreme je merljiva veličina, možemo na njega gledati kao na prošlo, sadašnje i buduće, a njegov tempo prolaženja je uvek isti. Međutim, gledajući na vreme subjektivno, ono prolazi uvek drugačije – u zavisnosti od toga šta radimo, gde smo, sa kim…( https://edukacija.rs/ )
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Probudio se ujutru i zatekao teretni brod u dvorištu
Odgovora
3
Pregleda
163
Nina
Nina
Umri_muski
Italijanka u I got talent odrzava ravnotezu sa perom
Odgovora
0
Pregleda
150
Umri_muski
Umri_muski
Umri_muski
U japanu postoje slikovnice tapete
Odgovora
1
Pregleda
174
Nina
Nina

Back
Top