(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME...
4.deo
Stigosmo na pijacu.....pijaca...ista ona gde sam prodavala kruške....život. Macu pozdravljaju na sve strane, gužva...govor koji volim sa toliko živosti izrečen, osmehom, šale na sve strane....
„A što nećeš ovaj moj da probaš (misli na sir) govori stariji muškarac ženi srednjih godina sklanjajući ćošak krpe kao sneg bele sa metalne kofe u kojoj su velije sira poredjane
„Ajde da probam i tvoj“ odgovara ona uz osmeh i onda se pitaju za zdravlje, jel videla ovoga il onoga
Jedna lepa snaša, jedra, zdrava, puna snage meri paradajz na kantaru dok je mušterija, vremešni krezubi debeli muškarac zasmejava ....tačnije sebe zasmejava....i oteže kupovinu...malo šalom malo dodavanjem još po nekog paradajza...otperja ga snaša samo tako....oduvan rečima uz smeh svih okolo i prodavaca i kupaca.
Oko pijace naredjane improvizovane tezge....cigani prodaju sve i svašta.....lubenice, dinje, mleko, kore za pitu....živa živina sa vezanim nogama u kutijama....pršte reči na sve strane....nadvikuju se, pretrčavaju ulicu....šareno.
Ajmo u mesaru kod Neše....e, to je nekad bila samo mesara a sada u mesari imaš sve da kupiš hahahah Gužva je unutra i Maca ulazi dok ja ostajem napolju....Neša vide njegovu glavu kako štrči iz mase i zna.....zna da ovaj ne može da čeka.
„Zdravo živo.....kaži“
Maca brzinski pregleda vitrinu pa poče da deklamuje, Neša meri i pakuje....“a leba ti ne treba danas hahahah“
„Daj dve pogače hahahah i mleko....jel nam treba još nešto? Okreće se ka vratima i pita me....
„Mleveno?“
„Uzeto“
„Onda ništa više“
„Zato si ti zaboravio leba...dobar dan gospodjo govori kroz smeh Neša i lepo kroz krajičak stakla na vitrini mogu da vidim kako mu se stomak trese u belom mantilu a one fleke od sveže krvi se pomeraju hahahah
„Dobar dan Nešo, kako je?.....vidim puno kao oko“
„Subota, znaš kako je...ali, dobro je, dobro.....da ne kvarimo“
Maca pruža ruke sa ove strane....Neša sa one, kese promeniše ruke....hleb....majka ne mesi već......dugo.
Sad apoteka....pa kući.
Spremam doručak.....pitam šta majka i otac jedu.....sve....ok. Počinje traženje posudja i namirnica dok me mačke prate u stopu. Mama sa dva mačeta i jedna lepa žuta maca....sve jako bezobrazne i opasne kad se krećeš....pogotovu kad se brzo krećeš hahahah. Dakle, jak doručak i količina...
Majka hrani oca...čujem ih kako razgovaraju....ona govori da pazi, da ne prosipa....
Sipam mu u tanjir.....gleda količinu....pa u mene....izvijem obrve i oči pitaju da li ima neku zamerku.....samo se nasmejao i počeo da jede.....dakle, nema....toooooo Sipam sebi i ostavljam u tiganju još....naravno da je pojeo i repete. Mačke se muvaju...mjauču....omackam hlebom tiganj i iznosim im napolje...imaju one svoj tanjir sklonjen u stranu....
Dogovor o poslovima i ajd na rad....Sredjivanje kuće, veš....usisavanje...ručak...sudovi...Maca je po dvorištu, oko svinja, kokoški....kombajna....jedan je garažiran drugi još čeka da uzri grašak na jednoj velikoj parceli
Kafa....i majka hoće...one višnje....znaš da su to one sitne...svaka je bar na tri mesta udarena tako sitna....idi posle da vidiš iza....orah pogledaj a komšija još nije stigao da sredi voćnjak. Pšenica ako je bila jaka, kako je duvalo i udaralo po njoj, tako je svijalo i ona je poklapala onu pored nje....klasje u slojevima... umlaćeno zrno...polomljeno....tuga ....Onda je danima padala kiša......kada se prosušilo i počela žetva, vitlovi dohvate ono gornje snoplje a ispod nje nikla mlada pšenica....čitavih 10cm visoka....neverovatno. Retka pšenica je uništene....mnogi su samo zaorali. Žetva je bila mnogo teška....skupljanje sa zemlje.....ma odlepljivanje od zemlje....znaš i sama kako je teško to....i sad, treba da plate a od čega...
Mislio sam nema ništa od vrše.....kad se prosušilo svi čekaju, a šta ne znaju...dolaze, pitaju....cenu sam ostavio istu iako je nafta 30 dinara skuplja i potrošim je mnogo više zbog težine žetve...ali ljudi smo ....danima niko ne ide u polje.....nema zašto. Danima bre....to nikad nije bilo, ali je izgleda došlo vreme da bude baš to, što nije nikad. Onda sam pozvao sestru da dodje i ostane sa starima, a nas dvojica smo oba isterali u naše i počeli vršu. Koliko ima toliko je....ako ga ne ovršem nemam ni toliko.....ovako, biće bar brašna za domaćinstvo da se ne mora kupovati. Onda su svi krenuli da žanju....tako je počela žetva ove godine....umesto 50 džakova skupi se 5.....umesto 160 imaš 60...zavisi kako gde. Bašte se ne poznaju, kukuruz se oporavio gde ga je malo dohvatio. Sva sreća te je kasno uveče počelo...inače da je tokom dana, kad je narod u polju, bilo bi mrtvih na sve strane. Ona silina ubija na otvorenom. Nisi videla...i bolje što nisi....ja sam zaplakao na traktoru....tako sam u polju...od svega...
Nikada ga nisam videla sa suzom..nikada nije rekao da mu je teško, a bilo je mnogo teško...mnogo toga što nikada nije bilo je došlo u ovo vreme....previše...
Mrtva polja plaču....čujem lelek u tišini dok moj čovek putuje svojim ćutanjem....
Nije bilo struje al’ je došla...ni telefoni nisu radili al’ proradiše....i voda je nestala al’ popraviše. Uništeni krovovi, kuće pune vode....kola, drveće....ali njive...šta će se jesti u svoj ovoj nemaštini. Samo je krompir preživeo i luk.....mada sad kad vade mnogo je trulog.....ovi ovde će opet nešto posaditi, u placevima ili na njivama, a šta će ovi u gradu....Nije bio niko iz ministarstva poljoprivrede. Nije ni popisana šteta na usevima nego smo samo prijavljivali štetu na objektima. Kako misle da sada procene štetu u polju....nikako i ne misle.....ko j.ebe seljaka uvek je tako bilo i biće....a što će pijaca da bude paprena to nikog ne brine...ma.....odmahuje rukom razočaran, rezigniran...
Čuje se glas oca....zove ga....ustaje brzo i odlazi....mačići se igraju u staroj krošnji...
Dan odmiče...dolaze ljudi, pričaju o gradu, šteti koju su imali....kažu da je Aleksinačkoj optini, koja broji 70 sela i grad, od kojih su velike štete imalo 10 sela, dodeljeno 8.000.000 dinara za naknadu štete i to samo za objekte....dakle 800.000 po selu....mogu da se slikaju sa tim parama.....kao i do sada. Ovi ljudi, sa nekim mirom prihvataju prirodu pa i kada im donosi nesreću svojim hirovima....ali nemaju mira kada su ljudi u pitanju...država koja je zaboravila na svoje ljude.....nestajanje...
Марић: Природа је била јача
Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Предраг Марић потрдио је за РТС да је протекле ноћи испаљено укупно 490 противградних ракета.
Марић наводи да би ситуација била иста и да је дејствовао већи број ракета, јер је овог пута, како је рекао, од противградне заштите природа била јача.
"За разлику од августа прошле године, када нам је недостајало ракета, овог пута то није случај. Стручњаци кажу да је овај градоносни облак био дугачак 300 километара, да се формирао скоро сат времена", рекао је Марић у Дневнику РТС-а.
nastaviće se...
..ma, teško pisanje ....važno da emocija pokaže snagu njihovu