Vredni ili lencuge?

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Workoholic. Вредан, јаке радне навике. Не волим да мирујем ни након посла,већ радим додатно и не представља ми проблем већ задовољство. Но увек се нађе времена и за одмор и дружење са најмилијима.
 
Спадам у ове друге. Али имам тенденцију да све урадим у комаду и интензивно па да имам више слободног времена, уместо да кривинарим, фолирам рад правећи буку и тензију, и да спорим крени-стани радом губим пуно драгоценог времена и да неефективно губим енергију. Да зарађујем на количину урађеног посла уместо на количину времена проведеног на послу, било би ми екстра.

На послу сам вреднији од већине, чак имам и користи од тога јер ми тако брже пролази време на месту које иначе мрзим, кад се заблеји због слабог посла тек тад буде ужасно. Себе не видим уопште на пословима где имам ауторитарне послодавце који ми нису нико и ништа, него само да сам апсолутно сам свој газда. Увек маштам да уштедим па да после мало одем, а да истовремено и даље будем свој човек и да не зависим финансијски ни од ког. То бих могао јер ми скромно трошење и велика шкртост према самом себи дозвољава да истовремено будем и лењ и да не зависим ни од кога, радије не бих куповао нпр. ни пљескавице ни цигаре али да имам више времена за себе, да мање радим и да мање трошим. Маштам о томе да сам апсолутно независан у зарађивању и да немам интеракција ни са шефовима а чак ни са клијентима ако бих био самозапослен. Када бих зарађивао 2000 евра, сигурно бих једно пар година живео скромно као клошар а све остало инвестирао, само да бих обезбедио најминималнију могућу клошарску егзистенцију за будућност коју бих имао до пензије па да тако имам за најосновније и у случају да никад више не радим, тако не бих био у зависном положају ни од кога и био бих потпуно свој и самоодржив, и тек када бих то обезбедио онда бих могао да све што зарадим да то и потрошим. Тиме бих савршено избегао "ћути и трпи" и пристајање на понижавајуће услове, а рад би постао апсолутно добровољан а не под принудом и под страхом од губитка и тога. Завишење од послодаваца који желе да те само експлоатишу а после шутну кад им не требаш, а да си на то приморан иако ти је то одвратно, не разликује ми се пуно од ропства.

Већина ствари ми није исплатива, систем награде и казне каже НЕ таквој врсти интеракција са другима и са ауторитетима, али вредан сам за ствари које волим и које су у сопственој режији, то је можда и свако. Искуство те научи да се велики труд не исплати ако си се некад дуго трудио за џаба, само луд човек увек прави исте грешке.

Лењост је непрецизна дефиниција која најчешће служи за критику, а иза које чучи неколико различитих дефиниција: незадовољство; чување од неправде; немање осећаја припадности друштву; жеља за слободом; тек онда и бесмисленост неких активности;
 
Poslednja izmena:
Kod mene u kraju je dugo stajao grafit "Ako je rad stvorio čoveka, AK-47 ga je učinio istim!" :lol:

Spadam u ove druge. Nisam baš oduševljen time; trebalo bi da budem vredniji i da mi neke stvari ne padaju teško kao što mi padaju. Mada, ja imam problema i sa kliničkom depresijom i anksioznošću koji mi dodatno otežavaju.
 
Interesuje me U STA bi ivestirao jer smo u vremenu recesije - pada ekonomije? U sta bi investirao u tako nepogodno vreme za investiranje?
Bas me to zanima
Берза и улагање у одређену и проверену фирму, злато, (јефтиније) земљиште. То су ми идеје. Примарни циљ очување вредности од инфлације, а додатна добит ако је већ буде.
 
Subota, dan opuštanja. Kuckam, pa ću da gledam film... i nirvanišem...

Pravim 3 ručka, mašina vrti drugi krug, malo sam šetala krpu džoger po stanu... i sada šta sam?

Od svega po malo. Čim imaš obaveze nema ništa od lenčarenja, a opet nađeš vreme i za to.
 

Back
Top