Моја баба, већ сам је помињао, говорила је увек рођакама да кад мушко хоће да помогне да га не терају и се не праве превише паметне. Да га похвале чак и ако спреми лош ручак, не обрише прашину најбоље или било шта што се тиче одржавања куће . Исто и за поклоне, да се не отимају и да навикну мушкарце да им чине плезире; није ту ствар у материјалном него у показивању пажње. Е, ја се тога као мушко придржавам. Ми делимо послове, волим да кувам, онда ко да је моја баба родила, задовољна је, а зашто и не би кад кувам боље неко 98% профи домаћица; проблем је што немам често времена или ме мрзи. А за чишћење и хигијену куће, ту не можемо све да постигнемо па плаћамо жену. Али су се избезобразиле, неће без 8 сати да ми дођу..да не дангубе. Значи делимо, не пишемо и не памтимо, равноправно све.