Pakovacu paketice , fine male malene velike ....I sto sa njima ? Pa zaboga kakvo pitanje poklanjacu ih . Novo pitanje kome ?
Dulence nestasno pa jos ne znam kome sve .Ako me nestasna jutros pitas jos i zasto .Volim da poklanjam ja sam vodolija .
Pazi sad ovo .U ravnoj sam .Volim reci carobnoj nikad iz nje neizasloj .
Nemoj da me pitas zasto suvise ce poteci rijeci sad pisem o poklonima .
Poklon mom bratu Milanu koji kad se rodio i u gori se list radovao .Zasto mu nisu dali ime Radovan .
Mozda bi mi se brat vise radovao u svom do sad zivotu .
A radovao se on i te kako samo sto svo to radovanje mnogima iz njegovo zivota sad nista ne znaci...
Pa je svoju radost izlizao postenski .
Ja radjala zensku djecu i zeljela sina .A u to vrijeme moj brat dobio svog prvenca i poceo smisljati ime .
Prije svakog pokusaja tog imena pita mene daleko od ravnice koja nije mazila moju porodicu tamo ravnu i cudnu .
Dujo ja bi da mom sinu dam jedno ime ali samo ako ga ti nisi uvrstila u tvoju zbirku za tvog sina .
Lijepo pocascena bila sam srecna i tuzna pitajuci koje ce mi ime ukrasti .
Svjesna da cu mu svako dati.
Tom imenu mogu uvijek nadomjestiti prazninu samo da moj brat ima po zelji svojoj ime za svog sina .
Radoznala sam se u uvo pretvorila .Da cujem brale reci ...U telefonskoj slusalici mali muk Reci ...
Sva cu imena da ti poklonim i ma koje da odaberes bice tvoje .
Drago - Drasko ...
Sto imena da je nanizao to ime ima istoriju porodice kojoj ja samo po korijenu pripadam i koje sam zaobolazila ostavljajuci ga onima sto im vise nego meni znaci .
Dakle ta siroka lepeza iz koje ga je izvadio moj brat nije moja ona je samo njegova ma da je i on mogao da to ime prepusti onima kojima je blize po svemu .
To sam mu i rekla .Osjetila sam olaksanje u njegovom glasu i odlucnost da on ne misli ko ja i da ce on da ga koliko je tog dana dati svom sinu .
Paketic sjecanja je spakovan samo mu fali masnica .
Biram boje iz duginog spektra i tesko da mi se bilo koja dopadne posebno sve bi te boje u tu masnicu utocila .
A poklonima nikad kraja Milane moja jabuko sa grane .
Ti zsluzujes postovanje ljubav i ljepotu jer si ti sve to ujedno .
Zaslizujes red mir i mirnu mirovinu ...
Da ti je ja dajem bila bi srecna da ti sve kolacice poredjam da ti punu zdjelu stavim u krilo .
Daleka od tebe sa svojim zivotom cekam i zivim za nase razgovore do zore ispod stare kruske ne mareci sto nas komarci grickaju mamicu im ludu .
Cekam da ti kod mene dodjes pa i u pogrebnom turizmu kako ga nazivas .
Cekalica sam stara i vise godine ne brijim one su zgoda i nezgoda dusa je ono pravo .
A moja je dusa u dusi tvojoj .Slutim susrete i cekam .
Dulence nestasno pa jos ne znam kome sve .Ako me nestasna jutros pitas jos i zasto .Volim da poklanjam ja sam vodolija .
Pazi sad ovo .U ravnoj sam .Volim reci carobnoj nikad iz nje neizasloj .
Nemoj da me pitas zasto suvise ce poteci rijeci sad pisem o poklonima .
Poklon mom bratu Milanu koji kad se rodio i u gori se list radovao .Zasto mu nisu dali ime Radovan .
Mozda bi mi se brat vise radovao u svom do sad zivotu .
A radovao se on i te kako samo sto svo to radovanje mnogima iz njegovo zivota sad nista ne znaci...
Pa je svoju radost izlizao postenski .
Ja radjala zensku djecu i zeljela sina .A u to vrijeme moj brat dobio svog prvenca i poceo smisljati ime .
Prije svakog pokusaja tog imena pita mene daleko od ravnice koja nije mazila moju porodicu tamo ravnu i cudnu .
Dujo ja bi da mom sinu dam jedno ime ali samo ako ga ti nisi uvrstila u tvoju zbirku za tvog sina .
Lijepo pocascena bila sam srecna i tuzna pitajuci koje ce mi ime ukrasti .
Svjesna da cu mu svako dati.
Tom imenu mogu uvijek nadomjestiti prazninu samo da moj brat ima po zelji svojoj ime za svog sina .
Radoznala sam se u uvo pretvorila .Da cujem brale reci ...U telefonskoj slusalici mali muk Reci ...
Sva cu imena da ti poklonim i ma koje da odaberes bice tvoje .
Drago - Drasko ...
Sto imena da je nanizao to ime ima istoriju porodice kojoj ja samo po korijenu pripadam i koje sam zaobolazila ostavljajuci ga onima sto im vise nego meni znaci .
Dakle ta siroka lepeza iz koje ga je izvadio moj brat nije moja ona je samo njegova ma da je i on mogao da to ime prepusti onima kojima je blize po svemu .
To sam mu i rekla .Osjetila sam olaksanje u njegovom glasu i odlucnost da on ne misli ko ja i da ce on da ga koliko je tog dana dati svom sinu .
Paketic sjecanja je spakovan samo mu fali masnica .
Biram boje iz duginog spektra i tesko da mi se bilo koja dopadne posebno sve bi te boje u tu masnicu utocila .
A poklonima nikad kraja Milane moja jabuko sa grane .
Ti zsluzujes postovanje ljubav i ljepotu jer si ti sve to ujedno .
Zaslizujes red mir i mirnu mirovinu ...
Da ti je ja dajem bila bi srecna da ti sve kolacice poredjam da ti punu zdjelu stavim u krilo .
Daleka od tebe sa svojim zivotom cekam i zivim za nase razgovore do zore ispod stare kruske ne mareci sto nas komarci grickaju mamicu im ludu .
Cekam da ti kod mene dodjes pa i u pogrebnom turizmu kako ga nazivas .
Cekalica sam stara i vise godine ne brijim one su zgoda i nezgoda dusa je ono pravo .
A moja je dusa u dusi tvojoj .Slutim susrete i cekam .
