Koliko god neki ljudi mrzeli GSP, ja sam primetila da ga obozavam. Najvise ga volim ujutru. Ljudi krecu na posao kao u mrvinjak. Svi su doterani ( manje- vise ), jos uvek svezi, nasminkani, sveze obrijani…
Volim tih svojih dvadesetak minuta samoce u guzvi…Sama, a ipak okruzena svim tim nepoznatim ljudima…Prepustim se voznji, razgledanju kuca, balkona sa cvecem, zgrada I fasada, pasa lutalica…Sunce je jos nisko, ali dovoljno da osetim njegovu toplinu kroz prozor…Sedim I gledam kako promice hiljade prica I zivota pored mene…
Evo, recimo jutros…primetila sam da je nekome procvetalo cvece na terasi preko noci…I to mi je bilo dovoljno da se osetim srecnom…
Jos vise volim kad sednem, izvadim knjigu I pocnem da uzivam u njoj I voznji…pozelim da obidjem jos jedna krug…Zaboravim na sve probleme, na to da me ceka naporan poslovan dan…Ako nemam knjigu, imam muziku…
I tako…komentari koje cujem ponekad me zasmeju, ponekad me zgroze, ponekad su tuzni…svakakve price mogu da se ispricaju na kratkim relacijama…
Volim da posmatram ljude…u sebi pogadjam cime se bave, gde rade…zanimljivo je, probajte…
Izlazak iz autobusa…grad jos spava, nema guzve, ulice skoro puste… Podzemni prolaz vlazan I zagusljiv…mokar, I uvek se pitam odakle ta voda…?
Parkic u kojem su napustene kuce I mace je pun zivota kao I svako jutro…Pijacna vreva…Penzioneri vec na svojim klupama…neko cita novine, a neko prodaje cipele…
Ipak, povratak kuci nije tako slavan I bajan…Obicno pocinju guzve, ljudi su nervozni, ujedaju I tu nema nikakve carolije…
Jos jedan dan je otisao u nepovrat, ali ne I zaborav…Sutra u isto vreme I na istom mestu…
Volim tih svojih dvadesetak minuta samoce u guzvi…Sama, a ipak okruzena svim tim nepoznatim ljudima…Prepustim se voznji, razgledanju kuca, balkona sa cvecem, zgrada I fasada, pasa lutalica…Sunce je jos nisko, ali dovoljno da osetim njegovu toplinu kroz prozor…Sedim I gledam kako promice hiljade prica I zivota pored mene…
Evo, recimo jutros…primetila sam da je nekome procvetalo cvece na terasi preko noci…I to mi je bilo dovoljno da se osetim srecnom…
Jos vise volim kad sednem, izvadim knjigu I pocnem da uzivam u njoj I voznji…pozelim da obidjem jos jedna krug…Zaboravim na sve probleme, na to da me ceka naporan poslovan dan…Ako nemam knjigu, imam muziku…
I tako…komentari koje cujem ponekad me zasmeju, ponekad me zgroze, ponekad su tuzni…svakakve price mogu da se ispricaju na kratkim relacijama…
Volim da posmatram ljude…u sebi pogadjam cime se bave, gde rade…zanimljivo je, probajte…
Izlazak iz autobusa…grad jos spava, nema guzve, ulice skoro puste… Podzemni prolaz vlazan I zagusljiv…mokar, I uvek se pitam odakle ta voda…?
Parkic u kojem su napustene kuce I mace je pun zivota kao I svako jutro…Pijacna vreva…Penzioneri vec na svojim klupama…neko cita novine, a neko prodaje cipele…
Ipak, povratak kuci nije tako slavan I bajan…Obicno pocinju guzve, ljudi su nervozni, ujedaju I tu nema nikakve carolije…
Jos jedan dan je otisao u nepovrat, ali ne I zaborav…Sutra u isto vreme I na istom mestu…
