O ti, voljo moja! Cudo svake nužde, ti moja nužnosti. Poštedi me male pobede!
Ti, odluko duše moje, koju zovem sudbinom! Ti što si u meni! Iznad mene! Zaštiti me i sacuvaj za Jednu veliku sudbinu!
I svoju poslednju velicinu, voljo moja, sacuvaj za svoju zadnju, — da bi mogla biti neumitna u pobedi! Ah, ko nije podlegao svojoj pobedi!
Ah, cije oko još nije potamnelo u tom opojnom sutonu! Ah, cija noga se nije zanela, cija nije zaboravila u pobedi — biti uspravna! —
— Da jednom budem spreman i zreo u velikom Podnevu, spreman i zreo poput usijanog tuca, oblaka bremenog munjama, mlekom nabreklog vimena: —
— spreman i zreo za samog sebe i za svoju najskrovitiju volju, luk koji cezne za svojom strelom, strela koja cezne za svojom zvezdom:
— zvezda spremna i zrela u svom Podnevu, užarena, probodena, predata nasladi pred uništavajucim strelama sunca: — sunce samo i neumitna suncana volja, spremna da pobedujuci uništava!
O voljo, promeno svake nužde, ti moja nužnosti! Pripazi me za jednu veliku pobedu- -
Fridrih Niče
Ti, odluko duše moje, koju zovem sudbinom! Ti što si u meni! Iznad mene! Zaštiti me i sacuvaj za Jednu veliku sudbinu!
I svoju poslednju velicinu, voljo moja, sacuvaj za svoju zadnju, — da bi mogla biti neumitna u pobedi! Ah, ko nije podlegao svojoj pobedi!
Ah, cije oko još nije potamnelo u tom opojnom sutonu! Ah, cija noga se nije zanela, cija nije zaboravila u pobedi — biti uspravna! —
— Da jednom budem spreman i zreo u velikom Podnevu, spreman i zreo poput usijanog tuca, oblaka bremenog munjama, mlekom nabreklog vimena: —
— spreman i zreo za samog sebe i za svoju najskrovitiju volju, luk koji cezne za svojom strelom, strela koja cezne za svojom zvezdom:
— zvezda spremna i zrela u svom Podnevu, užarena, probodena, predata nasladi pred uništavajucim strelama sunca: — sunce samo i neumitna suncana volja, spremna da pobedujuci uništava!
O voljo, promeno svake nužde, ti moja nužnosti! Pripazi me za jednu veliku pobedu- -
Fridrih Niče
