У родно се село враћам,
баш дуго ме није било,
дому свом се враћам, мајко,
да пустим сузу, у твоје крило.
Пред капијом нашом стојим,
над селом је месечина,
на прагу је кућном, мајка,
чека свога, драгог сина.
Волим грумен, земље ове,
испред нашег кућног прага,
ево стижем теби, дому,
о премила, мајко, драга.
Боље да сам ту остао,
тамо нисам срећан био,
пред своју сам мајку стао
и очи сузне пољубио.
poetessa.
