Zelela je da oseti miris kose
Bar jos jednom, dok njegova glava sneno pociva u njenom krilu...
Volela,volela je njegove zelene oci da gleda,ljubi...
Poluotvorene i snene koje su je cutke gledale dugo,dugo...
Voleo je kad ga mazi po licu prstima jedva dodirujuci crte lica,
tek nezan poljubac bi spustila na meke usne ...
Voleli su se...
Voleo je da joj mrsi kosu,golica i gleda kako se neuspesno brani...
Smejali bi se....
Mastali su o snegu,belim tragovima
Toplim ususkanim nocima
Maglovitim hladnim jutrima
Uz kaficu za dvoje koja neodoljivo siri miris
I budi cula usnula slatkim snom...
Mastali su....
Mastali o sreci...Maloj kuci negde u planini...
Malo srece za sebe i zajednicki dom pod nebeskim svodom...
Da,voleli su se vise nego bilo ko na svetu...
Vise ne volim januar....
D-mol
Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide ali pokusavam
i uvek dodje d-mol
Spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to
Jedan d-mol me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi d-mol uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom to ne propusta
vodi me u svoj plavicast dol
Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za d-mol
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav d-mol
Pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi d-mol za kim tuguje svu noc
Uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za d-mol
Djordje Balasevic...
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta ce od mene postati,
mali andjele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu.
Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta ce od mene postati,
mali andjele moj?
Bar jos jednom, dok njegova glava sneno pociva u njenom krilu...
Volela,volela je njegove zelene oci da gleda,ljubi...
Poluotvorene i snene koje su je cutke gledale dugo,dugo...
Voleo je kad ga mazi po licu prstima jedva dodirujuci crte lica,
tek nezan poljubac bi spustila na meke usne ...
Voleli su se...
Voleo je da joj mrsi kosu,golica i gleda kako se neuspesno brani...
Smejali bi se....
Mastali su o snegu,belim tragovima
Toplim ususkanim nocima
Maglovitim hladnim jutrima
Uz kaficu za dvoje koja neodoljivo siri miris
I budi cula usnula slatkim snom...
Mastali su....
Mastali o sreci...Maloj kuci negde u planini...
Malo srece za sebe i zajednicki dom pod nebeskim svodom...
Da,voleli su se vise nego bilo ko na svetu...
Vise ne volim januar....
D-mol
Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide ali pokusavam
i uvek dodje d-mol
Spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to
Jedan d-mol me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi d-mol uvek sazna kad je to
Uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom to ne propusta
vodi me u svoj plavicast dol
Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za d-mol
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav d-mol
Pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi d-mol za kim tuguje svu noc
Uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
Jedan d-mol me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za d-mol
Djordje Balasevic...
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta ce od mene postati,
mali andjele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu.
Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta ce od mene postati,
mali andjele moj?
