VOLELA SI... VOLEO SAM...

Volela si Kej i Dunav, tople letnje noći,
volela si duge šetnje, centar i Tvrđavu,
voleo sam tvoje divne svetlosmeđe oči,
voleo sam i tvoj osmeh, dugu kosu plavu...

Volela si toplu jesen i lišće šareno
dok šušti nam pod nogama u večernjoj šetnji,
voleo sam da posmatram tvoje lice sneno
dok ujutro ti se budiš... i tvoj pogled setni.

Volela si pahuljice i da praviš Sneška,
i da sediš kraj kamina hladnih zimskih noći...
Voleo sam, prosto, TEBE – zbog prelepog smeška!
Voleo te, još te volim... tu nema pomoći!!!

Volela si mnogo toga, možda čak i mene,
ali nikad nisi rekla te čudesne reči...
Voleo sam posle tebe mnoge druge žene,
ali ipak ti si bila prvi san o sreći!
 
Kliknite za proširenje...
VEĆ DUGO TE NEMA NA KEJU

Već dugo te nema na Keju...
A nekada smo voleli da u letnje sutone dugo šetamo pored Dunava, posmatramo prolaznike, uživamo u povetarcu koji je duvao sa druge obale ili jednostavno razgovaramo o svemu što bi nam u tom trenutku palo na pamet.
Volela si da posmatraš kako svetli Novi Sad, da šetaš Petrovaradinskom tvrđavom, da slušaš glasove iz daljine... Volela si mnogo toga, a ja sam prosto voleo tebe. Voleo sam tvoju smeđu kosu, tvoje zelene oči, tvoj glas, voleo sam sve na tebi i u vezi tebe. Uživao sam u tvom društvu, u našim neobaveznim razgovorima, u našem čudnom odnosu, koji ni nama samima nije bio baš sasvim jasan.
A onda si nestala krajem avgusta. Još dugo sam nakon toga dolazio na naša mesta, šetao našim šetalištem ili sedeo na našoj klupi. Ali, uzalud. Kao da si u zemlju propala. Raspitivao sam se o tebi, ali niko te nije poznavao. Kao da sam te samo ja poznavao... A možda je sve to bio samo jedan divan san, iz koga sam naglo probuđen?
Ponekad svratiš još samo u moje snove ili moja sećanja. Ali u Novi Sad, na kej ili na tvrđavu više ne dolaziš. O tebi ne znam više ništa, ne znam šta ti se dešava, gde si ili s kim si? Mnogo je pitanja u mojoj glavi, a tako malo odgovora... Ostaje mi još samo da se nadam da ću te još negde nekada sresti, makar slučajno, kao i prvi put. A do tada, neki drugi parovi se šetaju kejom, vole Dunav, Novi Sad i Tvrđavu, a ja još uvek zateknem sebe kako zagledan u daljinu, tražim tvoj divni lik!
 
Tvoj_neko;bt203434:
VEĆ DUGO TE NEMA NA KEJU

Već dugo te nema na Keju...
A nekada smo voleli da u letnje sutone dugo šetamo pored Dunava, posmatramo prolaznike, uživamo u povetarcu koji je duvao sa druge obale ili jednostavno razgovaramo o svemu što bi nam u tom trenutku palo na pamet.
Volela si da posmatraš kako svetli Novi Sad, da šetaš Petrovaradinskom tvrđavom, da slušaš glasove iz daljine... Volela si mnogo toga, a ja sam prosto voleo tebe. Voleo sam tvoju smeđu kosu, tvoje zelene oči, tvoj glas, voleo sam sve na tebi i u vezi tebe. Uživao sam u tvom društvu, u našim neobaveznim razgovorima, u našem čudnom odnosu, koji ni nama samima nije bio baš sasvim jasan.
A onda si nestala krajem avgusta. Još dugo sam nakon toga dolazio na naša mesta, šetao našim šetalištem ili sedeo na našoj klupi. Ali, uzalud. Kao da si u zemlju propala. Raspitivao sam se o tebi, ali niko te nije poznavao. Kao da sam te samo ja poznavao... A možda je sve to bio samo jedan divan san, iz koga sam naglo probuđen?
Ponekad svratiš još samo u moje snove ili moja sećanja. Ali u Novi Sad, na kej ili na tvrđavu više ne dolaziš. O tebi ne znam više ništa, ne znam šta ti se dešava, gde si ili s kim si? Mnogo je pitanja u mojoj glavi, a tako malo odgovora... Ostaje mi još samo da se nadam da ću te još negde nekada sresti, makar slučajno, kao i prvi put. A do tada, neki drugi parovi se šetaju kejom, vole Dunav, Novi Sad i Tvrđavu, a ja još uvek zateknem sebe kako zagledan u daljinu, tražim tvoj divni lik!
Kliknite za proširenje...

Uvek neki avgusti... i uvek neka budjenja...
zasto lepi snovi kratko traju:(
A onda ostanu secanja,
pomesani tuga i radost
sto smo u opste i sanjali.
Mnogo je onih koji ni san nemaju:mazi:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top