Vogue

[Nina]

Vogue, najuticajniji svetski časopis o modi i stilu, ili modna Biblija ima istoriju od 126 godina i više od 11 miliona štampanih primeraka

Sve je počelo jednog septembra, davne 1892. godine, u Americi. Artur Tarner osnovao je nedeljnik Vogue kao autentični časopis društva, mode i ceremonijalne strane života.
Prvo izdanje izašlo je 17. decembra sa cenom od 10 centi. Od samog početka magazin je bio namenjen višoj klasi društva, posebno džentlmenima, baveći se njihovim navikama, životima, prateći društvene skupove i aktivnosti na koje su išli, izveštavajući o tome šta su nosili, jeli, obukli…
U prvi mah objavljivan kao dvonedeljno izdanje.Vrlo brzo se pojavio i van granica SAD. Prvi uspeh doživljava u Velikoj Britaniji 1916. godine, zatim u Španiji, Italiji i Francuskoj. Žene širom sveta prvi put su se susrele sa modnim časopisom koji se istovremeno bavi i modom i važnim događajima u svetu.

Godine 1932. Vogue objavljuje prvu fotografiju za naslovnu stranu. Fotografiju je snimio fotograf Edvard Steichen i prikazao plivačicu koja drži loptu u vazduhu. Sve do 1930.godine naslovnice Vogue bile su ilustracije. Upravo je Kord Nast zaslužan za oblik i izgled časopisa kakav je i danas. Do svoje smrti 1942. učinio ga je svetski poznatim.

Šezdesetih godina prošlog veka, na čelu sa glavnom i odgovornom urednicom Dianom Vreeland, Vogue počinje ozbiljnije da se bavi opštim dešavanjima u svetu, otvoreno pričajući o seksualnosti, političkim dešavanjima, poznatim ličnostima iz sveta kulture kao što je Endi Vorhol i stavljajući akcenat na savremenu modu i umetnost.

Čitaoce upoznaju sa budućim najpoznatijim modelima kao što su Suzy Parker, Twiggy, Jean Shrimpton, Lauren Hutton, Veruschka, Marisa Berenson, Penelope Tree

Godine 1973. Vogue počinje sa mesečnim izdavanjem. Pod glavnom i odgovornom urednicom Grace Mirabella.Ona je promenila časopis tako što je dodala tekst sa intervjuima, pokrivanjem umetnosti i ozbiljnim dielovima o zdravlju.

Današnja urednica američkog izdanja magazina Vogue, je Ana Vintur.
Važi za jednu od najuticajnijih ličnosti u modi, prevazilažeći čak i modne dizajnere. Ona postavlja i diktira modne trendove. Pod njenim uticajem i uz njenu podršku dostižu vrhunac popularnosti Džon Galiano (za Christian Dior) i Michael Kors. Ona je kriva i za nošenje naočara za sunce u zatvorenom prostoru.

Vogue je oduvek bio fasciniran kraljevskim dama i parovima. Časopis je osnovan u vreme kada su se bogate američke naslednice dolar princeze masovno udavale za strane pripadnike kraljevskih porodica. Časopis davao uvid u ekstravagantna venčanja, izveštavajući o izgledu princeza i gostiju.
Godine 1971. princeza Grace Kelly proglašena je najfografisaniom ženom na svetu, dok je 1993. godine njeno mesto zauzela princeza Dajana.
Jedna od najpoznatijih naslovnih strana bila je iz 2004. nazvana Prisli žene, na kojoj su se našle tri generacije, Prisila Prisli, njena ćerka Lisa Meri, i unuka Rajli.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Lorelajn]

Imaju i svoj youtube kanal, gde se pojavljuju neki od najslavnijih licnosti deleci savete.
Kanal ima 10 mil pratilaca.

 

[Lorelajn]

 

[Nina]

Meni je zanimljivo da casopis postoji vec 119 godina i da je i dalje vodeci modni casopis sveta

 

[Nina]

Dve poznate urednice Voga su Ana Vintur i Anna Dello Russo

Ana Vintur

Ana Vintur rodjena u London, 3. novembar 1949. je britansko-američka novinarka i urednica, glavni urednik časopisa Vog (Vogue) od 1988, direktor dizajna (umetnički direktor) Konde Nasta i izdavač Voga od 2013. Sa svojom poznatom bob frizurom i tamnim sunčanim naočarima je postala veoma važna figura u svetu mode, nagrađivana zbog svoje pažnje na modne trendove i podrške koju pruža mladim dizajnerima. Odlikovana je titulom dame od strane kraljice Elizabete za doprinos modi i novinarstvu.

Anna Dello Russo

Jos jedna dama koja je postala sinonim moderne žene, jeste deo kreativnog tipa japanskog Vogue – Anna Dello Russo.
Rođena je 1962.bgodine u Italiji. Od malih nogu gaji veliku ljubav prema modi i modnom izrazu. Završivši književnost i istoriju umetnosti prvi posao dobija u časopisu Donna. Vihor života ubrzo je dovodi u italijanski Vogue

Danas se smatra jednom od najstilizovanijih žena sveta. Poznata je po svom avangardnom stilu, smelom modnom izrazu
i velikoj hrabrosti da u ovom svetu sličnosti, bude nešto drugačije
Anna Dello Ruso je jedna od onih žena koja pomera granice mode i smelo stvara nove horizonte! Poznata je kao strastveni kolekcionar dizajnerske odeće, nakita, cipela. Njena kolekcija broji više od 4000 pari obuće, od kojih su mnogi unikatni.
Svoju skupocenu kolekciju garderobe drži u posebnoj prostoriji na preciznih 15 stepeni i svaki komad je označen i uvijen.
Apeluje na mlade devojke da eksperimentišu sa modom, budu hrabre, drugačije, da se ne plaše boja, ludih šešira i velikog nakita!

 

[hirajgoagain]

mislim da je milena pavlović barili radila modne ilustracije za vogue ... imam kalendar s njenim slikama
valjda neke 20-30 godine

 

[hirajgoagain]

evo i live verzije u baroknim aljinama

Spojler: vogue

https://www.youtube.com/watch?v=lTaXtWWR16A

 

[Nina]

u pravu si
Milena je , bila je umetnica koja je išla ispred svog vremena, ali, i pored toga, njen doprinos u istoriji mode nepravedno je skrajnut. Ona je jedina srpska slikarka koja je svojevremeno ilustrovala naslovnicu američkog Voga, ali i Bazara i drugih magazina.
ovo je ta stranica Voga

 

[Nina]

a ovo su neke od kreacija Milene Pavlović Barili

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Lorelajn]

 

[Lorelajn]

Istorija mode kroz Vogue​

Vogue je možda započeo kao običan modni časopis, ali to svakako više nije. On je način života, i po rečima mnogih – “modna biblija”. Predstavlja sliku jednog vremena, sliku istorijskog momenta, odraz velikih promena u društvu i društvenim shvatanjima. Izdaje se u 18 zemalja, a prvi broj je izašao davne 1892. godine. Kroz dugi broj decenija, ovaj časopis je čitan u mnogim generacijama žena i imao je neosporan uticaj na njihov život i stil.

Kako se Vogue razvijao, kao i moda uopšte, može se pratiti samo gledajući naslovne strane ovog časopisa, jer svaka naslovnica priča svoju priču o modi i shvatanju lepote jednog vremena.

Dok su se u početku koristile ilustracije za naslovne strane, tek na kraju tridesetih godina na naslovnim stranama se pojavljuju pravi modeli.

Početak 20. veka

Početkom 20. veka žene se oslobađaju uskih korseta koji su ih stezali i počinju da nose mnogo opušteniju odeću. Istok je dosta uticao na ovu veliku promenu u odevanju, pa se nose pantalone koje padaju u talasima, turbani, jarke boje i egzotični kimono. Oko 1915. godine, na zapadu Francuske, izdvaja se mlada dizajnerka – Koko Šanel (Coco Chanel). Ona kreira šešire, opuštene haljine od žerseja sa kaiševima, plisirane suknje, kao i neformalnu odeću.

Dvadesete

Prvo što vam padne na pamet kada se spomene moda dvadesetih su upravo one “flapper” devojke. One su u svoje vreme smatrane slobodnijim devojkama koje su “na divljoj strani”. Ubrzo je takva njihova reputacija počela da se odražava i kroz njihov stil odevanja, pa moda ovog vremena dobija uske i kratke haljine. Ovo je bila džez era, pa su devojke pored kraćih i užih haljinica za ples, nosile i kraće frizure. Upravo u ovom periodu je započet trend “bob” frizure. Modne trendove toga vremena je ispratio i Vogue, koji je tada koštao samo neverovatnih 35 centi!

Tridesete

Ovo je vreme starog holivudskog glamura. Film je dosta uticao na modu, pa su žene želele da nose odeću koju su videle na filmu. Kao večernja varijanta nose se duge glamurozne haljine, obično otkrivenih leđa. U modi su bile i jakne širokih ramena, kako bi struk izgledao sto uže.

(wannabemagazine.com)

 

[Lorelajn]

Četrdesete

Četrdesete ponovo donose kopče, dugmad i kaiševe u modu, a žene su nosile i široke pantalone, kao i sportsku odeću. Ovo je bilo ratno doba, kada je trošenje novca bilo vrlo ograničeno, pa je ono donelo jednostavnu odeću. Ali nakon rata, Kristijan Dior (Christian Dior) predstavlja novi trend koji podrazumeva ženstvenost u punom sjaju – definisan struk i bogatu suknju.

Pedesete

Filozofija ovog vremena je da žena treba biti idealna domaćica koja će stalno biti kod kuće, odgajati decu, a mesto joj je u kuhinji. Ovo je doba kada je modi bio cilj da istakne ženstvenost i nežnost žene. Za razliku od odela iz četrdesetih, inspirisanih uniformama, u pedesetim se nose štikle, rukavice, bogate suknje i šeširi sa velom. Ovaj trend je započeo Kristijan Dior još pred kraj četrdesetih. Osim Diora, Koko Šanel se vraća sa svojim kreacijama. Ona je predstavila prepoznatljivo Chanel odelo za žene, koje je zapalo za oko mnogim klijentima, kao i zvonaste farmerke.

Rane šezdesete

Moda ranih šezdesetih godina 20. veka najbolje se ogledala u stilu prve dame – Žakline Džeki Kenedi. Ona je bila oličenje šarma i dobrog ukusa toga vremena, a njen stil je večan. Ono što njen stil čini prepoznatljivim su šeširić, odela pastelnih boja, kratke jakne i kaputi sa velikim dugmadima i jednostavne jednobojne haljine, dok su neizostavni detalj naočare za sunce. Baš tako se od žene uvek i očekivalo da u svim prilikama bude prefinjena i sređena.

(wannabemagazine.com)

 

[Lorelajn]

Kasne šezdesete

Krajem šezdesetih, nije se sve više vrtelo oko prefinjenosti i otmenosti. Na modnoj sceni se pojavila šestnaestogodišnja devojka dečačke građe i kratko ošišane kose poznata kao Twiggy. Od nje je krenuo trend mršavica koji i dan danas traje. Popularan look su bile I mini suknje od antilopa u kombinaciji sa polo majicom.

Rane sedamdesete

Iako su hipici postojali pre sedamdesetih, modna industrija je tek početkom istih počela da zapaža njihov stil. Tako su modeli često bili obučeni u razne printove, mnoštvo šarenih detalja, a česti su i različiti ukrasi kao perje ili cveće. Šminka se češce koristila da istakne prirodnu lepotu i sve je upućivalo na to da se ostane u dodiru sa prirodom.

Kasne sedamdesete

Do kraja sedamdesetih, modna industrija teži ka eksperimentisanju, i svi se trude da budu primećeni. Mnoge poznate ličnosti su se okupljale u poznatoj diskoteci “Studio 54”, i pronalazile inspiraciju u stilu Bjanke Džeger (Bianca Jagger) i Debi Hari (Debbie Harry). Moda se počinje posmatrati kao umetnost, pa se samim tim počelo i slobodnije odevati. Nose se majice bez bretela dužine do pupka, suknje sa prorezom koje otkrivaju deo nogu, kao i odeća inspirisana modernim plesom.

(wannabemagazine.com)

 

[Lorelajn]

Rane osamdesete

Kako su došle osamdesete, činilo se da su ciljna grupa modnih časopisa postale mlade devojke iz komšiluka. Sve više su se nova mlada lica smešila sa naslovnih strana, a i stil je postao opušteniji i udobniji. Patike, trenerke, helanke i duksevi nikada nisu bili popularniji.

Kasne osamdesete

Seks i glamur su reči koje opisuju ovo doba. Obline su ponovo bile u modi, a naslovne strane su krasile devojke bujne kose u pozama koje su bile oličenje njihove smelosti i samopouzdanja. Žene nisu više bile toliko pokrivene, naprotiv, odeća koju su nosile je više otkrivala njihovo telo, a časopisi su zajedno sa njima slavili moć i lepotu žene.

Rane devedesete

Početkom devedesetih, modna industrija je bila spremna da okrene leđa glamuru osamdesetih i krene ka nečem novom. Ali čemu? Nije trebalo dugo da muzičke legende iz Sijetla, grandž bend Nirvana, počnu da utiču na modnu scenu. Modna industrija se okreće ka totalno opuštenoj i neformalnoj odeci, a prepoznatljivi look toga vremena činio je džins u kombinaciji sa majicom i iznošenim čizmama ili “konvers” patikama. Ovo je i era supermodela, manekenki koje su uživale veliku slavu, a titula supermodela je bila jednaka statusu superzvezde. Pet supermodela koje su u to doba vladale modnom scenom i smešile se sa mnogih naslovnih strana su: Naomi Kembel (Naomi Campbell), Sindi Kraford (Cindy Crawford), Kristi Tarlington (Christy Turlington), Linda Evanđelista (Linda Evangelista) i Tatjana Patic (Tatjana Patitz), a ubrzo su im se pridružile Kejt Mos (Kate Moss) i Klaudija Šifer (Claudia Schiffer).

(wannabemagazine.com)

 

[Lorelajn]

Kasne devedesete

Pred modnom industrijom je bio novi milenijum, a grandž stil ranih devedesetih je odavno izašao iz mode. Međutim, modna industrija nije imala nove faze eksperimentisanja, već se okrenula ka minimalizmu. Sve je bilo jednostavno, od naslovnih strana do frizura, a pogotovo je to bila odeća. U ovo doba, Calvin Klein je vladao modnom scenom, a minimalizam je bio ključ stila.

Početak 21. veka

Novi vek, pa i novi milenijum, nije doneo skoro nijedan novi definisani stil. Ovaj period je mešavina i stapanje prethodnih. Ono što jeste novo je razviće većeg broja subkultura (skejteri, emosi, scene, indie itd.), i nekih njihovih stilova prihvaćenih od strane manjih grupa ljudi. Sa velikog broja naslovnica smešile su se uglavnom slavne ličnosti i činilo se da se i modna industrija pridružila pravljenju planetarnih superstarova koji su doprineli većoj popularnosti magazina i modnih brendova.

Danas

Danas se trendovi menjaju iz sezone u sezonu. Dok neki slepo prate te trendove, neki furaju svoj stil koji verovatno vuče korene iz nekog u ovom članku opisanog perioda. Činjenica je jedna, a to je da je danas teško biti originalan. Malo toga je ostalo da se vidi, ali se sigurno i dalje pitamo, sta je sledeće što će nam modna industrija prirediti, a novo doba doneti?

(wannabemagazine.com)

 

[FataMorgen]

 

[FataMorgen]