JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Vodeća naftna kompanija u Srbiji suočena sa problemima zbog sankcija EU i SAD
prije jednog sata
Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gasprom Njeft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije. Fotografija: 9. februar 2018. Beograd
Podijelite
Naftna industrija Srbije (NIS) osmu godinu zaredom ne može da uzima kredite od zapadnih banaka usled sankcija Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pokazuju finansijski izveštaji kompanije.
EU i SAD su 2014. stavili na svoju crnu listu Gasprom Njeft (Gazprom Neft), koji je većinski vlasnik nekadašnjeg srpskog giganta.
Poslovni izveštaji NIS-a navode da je kompanija od polovine septembra 2014. izložena riziku „ograničenih mogućnosti eksternog finansiranja, zbog uvođenja sektorskih sankcija od strane EU i SAD prema najvećim energetskim kompanijama u ruskom vlasništvu, kao i njihovim zavisnim društvima, osnovanim van EU“.
Zbog toga je, kako se navodi, NIS bio prinuđen da pregovara i ugovara kredite sa srpskim, ruskim i arapskim bankama.
„U cilju pribavljanja neophodnih finansijskih sredstava za naredni period Društvo (NIS) je u toku prethodne dve godine (2020. i 2019) pregovaralo/ugovorilo preko 700 miliona evra novih kreditnih linija sa srpskim, ruskim i arapskim bankama, za finansiranje neograničenih namena“, navodi se u poslednjem izveštaju NIS-a koji se odnosi na 2020. godinu.
Izveštaj za poslovanje u 2021. godini još uvek nije dostupan.
Dodaje se i da su indirektne posledice sankcija „potencijalne nemogućnosti nabavke materijala, opreme i usluga od inostranih dobavljača“.
Šta kažu u NIS-u?
U Naftnoj industriji Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđuju da su se zbog sankcija susreli sa ograničenjima.„Kada je konkretno reč o sankcijama, od njihovog uvođenja 2014. godine, NIS se susreće sa ograničenjima koja se odnose na dugoročno finansiranje na rok duži od 30 dana“, navodi ova kompanija u pisanom odgovoru na upit RSE.
Situaciji su se, kako kažu, prilagodili tako što su saradnju proširili na banke van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
„Kroz proširivanje saradnje na banke koje ne pripadaju bankarskim grupacijama iz EU i SAD, kao i kroz korišćenje izuzetaka predviđenih sankcionim režimom i okretanjem ka poslovanju sa EU dobavljačima, NIS je uspeo da pronađe model za dugoročni razvoj i nesmetano finansiranje svog operativnog i investicionog poslovanja“, navodi NIS.
Ističu da sankcije nisu imale „veće posledice po finansijsku stabilnost“ kompanije.
Međutim, kako se navodi na zvaničnom sajtu tog preduzeća, NIS je 2020. zabeležio gubitak od oko 64,4 miliona evra. Kao glavni razlozi za pad u poslovanju navedeni su pandemija COVID-19 i pad cena nafte na svetskom tržištu.
Kakve su posledice?
Ekspert za pitanja energetike i jedan od autora analize energetskih politika zemalja Balkana, koju je objavila Međunarodna agencija za energiju, Aleksandar Kovačević smatra da je ovakav sistem finansiranja NIS-a na duži rok neodrživ.„Pristup međunarodnom finansijkom tržištu i međunarodnom tržištu najmodernijih tehnologija je kritičan ako se želi restruktuiranje preduzeća u pravcu održive energije i drugih modernih industrijskih delatnosti“, navodi Kovačević za RSE.
Dodaje i da investicione odluke koje se sada donose mogu imati dalekosežne posledice po NIS.
„Na primer, NIS nije bio u prilici da izabere najbolju raspoloživu tehnologiju za novu elektranu u rafineriji Pančevo. Kada ta elektrana uđe u pogon za nekoliko meseci, očekuje se da ona radi narednih 25 godina. To međutim neće biti moguće uz promene koje se dešavaju na energetskom tržištu“, pojašnjava on.
Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ukazuje u razgovoru za RSE da je u kontekstu sankcija EU i SAD prema Gasprom Njeftu, za NIS ozbiljniji problem nabavka opreme od kredita.„Mnogo ozbiljnija stvar je tu svakako nabavka opreme i delova, pošto je to ne samo problem za NIS kao takav, već je problem i za sam Gasprom. Naime, nabavka tehnologije je ključna stvar za uspešnu eksploataciju energenata“, pojašnjava Novaković.
Međutim, on ukazuje i na to da kompaniji trenutno na ruku ide aktuelna situacija i povećana potražnja za energentima usled energetske krize.
Srbija u sektoru energetike u potpunosti zavisi od Rusije.NIS u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta drži monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji, a poslednjih godina NIS je jedini odgovoran i za uvoz nafte na srpsko tržište.
https://www.slobodnaevropa.org/a/nis-gasprom-sankcije-eu-rusija/31660045.html
Srbija = Novorusija
Srbi - Novorusi
Poslednja izmena:
