Zastao sam i voda je zatreperila
Umivši ruke i lice i popivši gutljaj
Ogledao sam se i dan se presvukao u suton
Polako sklapam oči, tužan sam,
slike dana nestaju u talasima tmine
sve se crni u vidokrugu noći
Pisao sam i ništa nisam rekao
Reči, glasovi, slova, činili su nekakav život
Ali on, život, prošao je ne zadržavši se
Pučina sadašnjosti progutala je
utahnuli su, sve misli moje
Zavaravao sam samog sebe
da sam video što drugi nisu
O mudrosti, o spoznaji o postajanju
Delio sam pamet u širokom luku
Ne znam šta je vreme,
koja je njegova prava mera
da li smo samo komadići slagalice
ili zrna peska koji curi kroz prste
Šta nas to odmerava bez mere?
Šta nas to premerava bez pitanja o nama?
Šta nas to vuče prema krajnim granicama?
Zastao sam i voda se posrebrila
Nije bilo mog lika na njoj
Samo visoko nebo, čempresi, snežni vrhovi
I vreme koje se talasalo
Umivši ruke i lice i popivši gutljaj
Ogledao sam se i dan se presvukao u suton
Polako sklapam oči, tužan sam,
slike dana nestaju u talasima tmine
sve se crni u vidokrugu noći
Pisao sam i ništa nisam rekao
Reči, glasovi, slova, činili su nekakav život
Ali on, život, prošao je ne zadržavši se
Pučina sadašnjosti progutala je
utahnuli su, sve misli moje
Zavaravao sam samog sebe
da sam video što drugi nisu
O mudrosti, o spoznaji o postajanju
Delio sam pamet u širokom luku
Ne znam šta je vreme,
koja je njegova prava mera
da li smo samo komadići slagalice
ili zrna peska koji curi kroz prste
Šta nas to odmerava bez mere?
Šta nas to premerava bez pitanja o nama?
Šta nas to vuče prema krajnim granicama?
Zastao sam i voda se posrebrila
Nije bilo mog lika na njoj
Samo visoko nebo, čempresi, snežni vrhovi
I vreme koje se talasalo
