Вода

Нисам ја
ни олујни ветар
ни набујала река
ни планинска бујица

Нисам ја
ни пустињска жега
ни тропска киша
ни поларна олуја

Ја сам само
тиха вода
која брегове рони
стрпљењем и полако

Зато не брини,
препусти се
и слободно запливај
у мојим таласима
 
Svidja mi se ovaj zavrshetak posle svog, ni, ni, ni:

Ја сам, тиха вода
ako немаш куд
не брини,
3aпливаj сloбodнo
мојим таласима
 
bud@;bt137584:
Svidja mi se ovaj zavrshetak posle svog, ni, ni, ni:

Ја сам, тиха вода
ako немаш куд
не брини,
3aпливаj сloбodнo
мојим таласима

Хвала на коментару... :)

Сад си ме бацио у размишљање...
ова твоја строфа би се једним делом могла боље уклопити у оно што хоћу да кажем...
 
Poslednja izmena:
bud@;bt137584:
Svidja mi se ovaj zavrshetak posle svog, ni, ni, ni:

Ја сам, тиха вода
ako немаш куд
не брини,
3aпливаj сloбodнo
мојим таласима

Хвала ти још једном...
Никако ми се ово твоје "ако" не уклапа у концепт. Просто, ја нисам такав.
Али, захваљујући теби, пронашао сам бољи израз од оног који сам употребио.

Иначе не мењам песме јер не воли то...
Каква је, таква је, моја је...

Овај пут мислим да сам добро поступио... :)
Овако је више моја... :)
Мада је делом и твоја... :)
 

Back
Top