06. децембар 2007. 13:17, извор: Вести
Лекција Владике Артемија
Лекцију из државничког понашања ових дана Тадићу и Коштуници држи један владика Српске православне цркве - Артемије. Откуд владика? Па, ваљда отуда што је човеку прекипело да седи и гледа аматере, па је применио основе логике и формулу која се не мења од када постоје царства и државе уопште. Ту формулу радо цитирам, а она гласи: "Успешна државна политика је комбинација дипломатије и силе". И шта предлаже владика Артемије?
Тражи да држава Србија на три дана блокира све прелазе на административној граници према Косову и Метохији,
да прогласи општу мобилизацију, групише снаге Војске Србије на линији према Косову и позове међународне дипломате да на терену, међу српским војницима и официрима, прате развој догађаја. Укратко: владика тражи да Србија покаже да је држава.
Значи ли ово позив у рат? Не. Такво тумачење изнеће само они који су злонамерни или су малоумни. Трећег нема. Као што нема примера у историји да једна суверена држава, с легитимним апаратима силе (војском и полицијом) мирно посматра како јој једна национална мањина откида део територија. Тога до сада није било. Знају то и Тадић и Коштуница и владика Артемије, али владика Артемије, за разлику од поменуте двојице, зна шта је држава.
Пише: Ратко Дмитровић
http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=2062
Samo što sam pomislio da je, nekadašnja perjanica jugo-novinarstva nešto novo i suvislo napisao, a on me lupi u čelo...
Gospode, pa opšta mobilizacija, grupisanje snaga na administrativnoj liniji ne znače poziv u rat, već – pretnju ratom! Vrlo jasnu! Ili, pripremu za odbranu od agresije.
"Vladika traži da Srbija pokaže da je država"? Pa nek se kandiduje na predsedničkim izborima... Ova rečenica mu je odličan slogan... Doduše, pre bi se popljuvali na listić nego što bi ga zaokružili...
Ali, nema tu ništa čudno od koga je podrška...
... Pa neki dan na jednoj novosadskoj TV stanici, koja je uveliko pristala da bude vojni otpad za komunističke novinarske kadrove (...) onomad, nekako pred izbore baš, nekim čudom vaskrsli Ratko Dmitrović (da onaj, što ga nisu puštali 13 godina, ni na vikend) dovodi u goste Branu Crnčevića (da onog) da nam priča kako je Milan Panić (da onaj) hteo da bude najbogatiji čovek na svetu, a Srbija nek propadne. Zamislite – setiti se Milana Panića pet dana pre izbora! To mogu samo pesnici. Jer njina mašta može svašta.
A cela ta priča, dakako, beše u odbranu imena i dela Sl. Miloševića, kojem treba suditi makar zbog velikog, istorijskog zločina prema srpskom narodu, jer je naučio našu decu da znaju samo za Arkanovu Cecu. I ostale Karleuše i Trofrtaljke.
A i mi, igrajući se rata i granica, rešavajući kako državne, tako i svetske probleme, “da ženama olakšamo kućne poslove, izmislili smo odeću koja se ne pegla, jela koja se ne kuvaju i decu koja se ne vaspitavaju” (Duško Radović).
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 20. 09. 2004,
http://www.vojvodina.com/naslovna/arhiva5/040920.html
Шта сте се усрали, бре!
