Влада Србије: Србија остаје посвећена вредностима ЕУ

[Škutor Kićo]

Čedomorstvo i pederluk?

 

[Zlatko 01]

Jbg, Vucic ima novi Falcon 6X sa doletom od 13 hiljada km, studenti idu peske... pa ti uporedjuj.

dobar taj Falcon....veoma je brz, ako ovde zagusti

 

[Мизантропија]

dobar taj Falcon....veoma je brz, ako ovde zagusti

Треба од Укра да набаве Javelin, злу не требало

 

[Берекин]

Da li Evropa gubi Srbiju?

Svet Autor: DW 29. avg 202517:37

Predsednik koji ne može da obezbedi stabilnost ni u sopstvenoj zemlji, predstavlja opasnost za ceo region, piše o Srbiji štampa na nemačkom, a prenosi Dojče vele.

Štampa na nemačkom jeziku ponovo opširno izveštava o aktuelnoj situaciji u Srbiji – o merama za smanjenje cena, odnosu Brisela prema studentskim protestima i nacionalizmu, prenosi Dojče vele.

U tekstu pod naslovom „Predsednički šećer umesto represivne palice u Srbiji“, bečki list Prese piše o paketu mera za jeftiniju hranu „oslabljenog šefa države“ Aleksandra Vučića.

„Barem je predsednički trpezarijski sto bogato postavljen u krizom uzdrmanoj Srbiji, kandidatu za članstvo u EU. Ispred zastave zemlje i Evropske unije, zabrinuti predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je dao da se postavi dvadesetak dobro napunjenih poklon-korpi, kako bi prilikom svog 21. televizijskog nastupa uživo ovog meseca, uz pomoć revnosno iškrabane školske table, objasnio svoje ‘čudesne mere’ za obećano sniženje cena 3.000 proizvoda.“

Kratkoročni efekat mera

List piše da bi mere, privremeno ograničene na pola godine, prema rečima Vučića trebalo da stupe na snagu već 1. septembra.

„Osim povoljnijih kredita, najavio je i jeftinije ogrevno drvo, snižene troškove električne energije za ‘socijalno ugrožene’ penzionere, kao i ograničenje mogućnosti zaplene od strane izvršitelja: ‘Niko ubuduće više neće moći da zapleni stanove do 60 kvadratnih metara.’“

Međutim, pokušaj ograničenja marži mogao bi da ima samo kratkoročni efekat u prva dva meseca, piše Prese i prenosi ocenu beogradskog profesora ekonomije Gorana Petkovića koji je za list Danas izjavio: „Pre ili kasnije, trgovinski lanci će uvek pronaći način da to zaobiđu – bilo povećanjem marži na druge proizvode, bilo odustajanjem od nerentabilne prodaje proizvoda ili prebacivanjem gubitaka na proizvođače i posrednike. Ni u Srbiji se to ne može promeniti za šest meseci.“

Evropska komisija štedi Vučića

Već skoro deset meseci hiljade ljudi u Srbiji demonstrira za demokratiju i vladavinu prava, a Evropska unija ih svojim ćutanjem ostavlja na cedilu, piše list Rajnfalc. U tekstu naslovljenom „Da li Evropa gubi Srbiju“, novinar Rudolf Grube ukazuje da Brisel skoro deset meseci posmatra dešavanja gotovo bespomoćno i da „osim ritualnih i neefikasnih opomena, Evropska komisija ne vrši nikakav pritisak na Vučića“.

Dalje se navodi da Evropska komisija štedi Vučića i nagrađuje ga milionskim fondovima, jer Srbija igra ključnu ulogu za stabilnost na Balkanu.

„Ali predsednik koji ne može da obezbedi stabilnost ni u sopstvenoj zemlji, predstavlja opasnost za ceo region“, ocenjuje list iz iz Ludvigshafena.

„Vučića, nada se Brisel, ne treba prepustiti prevelikom uticaju ratnog despota Vladimira Putina. Ali Srbija je poslednjih godina kroz desetine ekonomskih i političkih sporazuma postala zavisnija od Rusije i Kine nego ikada ranije. Istovremeno, u stanovništvu opada poverenje u evropsku budućnost. U međuvremenu je izgubljena većina za ulazak u EU, jer Srbi, prema anketama, s pravom veruju da ih je Evropa zaboravila. Vučiću to odgovara, za njega je Zapad, posebno Nemačka, samo krajnje dobrodošao privredni partner; demokratija po evropskom uzoru ne leži u njegovom interesu moći.“

Postoje dva scenarija

Nedeljnik Špigel donosi intervju sa politikologom Vedranom Džihićem sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Govoreći o aktuelnoj situaciji u Srbiji, Džihić kaže da je sada prelomni trenutak i da za Vučića više nema povratka.

„Nije mu uspelo da uplaši ljude. Postoje dva scenarija: ili se raspisuju novi izbori, ili dolazi do potpune eskalacije nasilja.“

Na konstataciju novinara Špigela da je protestni pokret heterogen i da pored levičara na ulice izlaze i nacionalisti, Džihić objašnjava da je nacionalizam od osamdesetih godina vrlo snažno oblikovao srpsko društvo.

„Kroz međunarodnu osudu genocida u Srebrenici i NATO vazdušne udare 1999. dodatno se učvrstio osećaj da su Srbi uvek u ulozi žrtve. To pripada osnovnom raspoloženju širokih slojeva društva.“

Jedna drugačija slika o Srbiji

Džihić kaže da će u nekom trenutku protestni pokret morati da diskutuje o otvorenim pitanjima: „Kako se nositi sa zapaljivim temama poput Kosova, genocida u Srebrenici i sa suočavanjem s prošlošću? Među demonstrantima postoji svest da je za to najpre potrebno stvoriti demokratski sistem i funkcionalne institucije, kako bi se ta pitanja mogla tematski obraditi.“

Politikolog, međutim, kaže da je optimista i dodaje da se na protestima dogodilo nešto značajno: „U južnosrpskom gradu Novi Pazar formirala se neverovatna solidarnost između pravoslavnih Srba i muslimanskih Bošnjaka. Pokazala se spremnost da se dođe do jedne drugačije slike o Srbiji.“

 

[Берекин]

Analitičar Basener: EU nije zavarana retorikom vlasti Srbije, ne reaguje jer je previše investirala u Vučića​

Betadanas 18:06

Politički analitičar Kurt Basener (Bassuener), koosnivač berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, ocenio je danas da Evropska unija (EU) nije zavarana retorikom vlasti Srbije, već da na dešavanja u zemlji ne reaguje jer je previše investirala u predsednika Aleksandra Vučića i zato što ne želi da rizikuje.

U intervjuu za beogradsku televiziju N1, Basener je rekao da je situacija u Srbiji u ovom trenutku „vrlo zabrinjavajuća“ i da „represivne mere vlasti i vladajuće Srpske napredne stranke predstavljaju ozbiljnu eskalaciju“.

Basener je kazao da je veoma razočaran ćutanjem Zapada, posebno Evropske unije, navodeći da „ne veruje da je EU zavarana narativom srpske vlasti da su demonstranti agresivni i da koriste silu“.

„Pre će biti da se hvataju za svaki izgovor kako ne bi morali da menjaju politiku prema Vučiću. Dakle, koriste to kao izgovor da balansiraju i pozovu na dijalog. Ali zapravo se radi o tome da su previše investirali u ovu vlast i da ne žele da rizikuju“, naveo je.

Dodao je da je opozicija u Srbiji slaba, a studentski pokret nepoznat i da niko ne zna kakva bi vlada mogla da proistekne iz izbora.

„Po mom mišljenju, upravo u tome postoji šansa, ali EU vidi samo rizik i potencijalnu nestabilnost. Oni radije biraju ‘stabilnost’, pa makar bila lažna, nego napredak. I to je bio problem širom regiona, ali Vučić je savršen primer toga“, rekao je Basener.

On je kazao da Srbija „sada ulazi u opasnu fazu“ jer se „čini da vlast gotovo provocira građane da uzvrate kako bi imala izgovor za još veću upotrebu sile“.

„Nivo državnog nasilja koji smo videli, uključujući hapšenja na veoma slabim osnovama, bez presedana je u poslednjim decenijama u Srbiji. Vučić nema na čemu da gradi tvrdnje da policija mlako reaguje i da je reakcija znatno žešća u zapadnoevropskim zemljama. Problem je što Evropa ne reaguje i ne kaže jasno da je to kršenje osnovnih principa i da će uticati na njene odnose sa Vučićem. To nedostaje“, naveo je.

Vučićev poziv na dijalog studentima, koje je donedavno nazivao teroristima, nacistima i ustašama, Basener je opisao kao „jeftin retorički poen koji je apsolutno besmislen – ček za koji zna da nikada neće morati da ga unovči, jer su uslovi već namešteni u njegovu korist“.

„Postojao je onaj non-pejper koji je predlagao okrugli sto, za koji je Dušan Janjić dobio mnogo kritika, iako je mnogo ljudi bilo uključeno u sastavljanje toga. Naravno, Vučić o tome nije rekao ništa. To nije dijalog na koji on misli. On misli na dijalog pod njegovim uslovima, gde bi svako ko je uključen u protestni pokret bio označen kao terorista i obojeni revolucionar finansiran od Zapada“, kazao je.

Dogovaranje direktora Junajted grupe i Telekoma Srbija, Stena Milera i Vladimira Lučića, o slabljenju i slamanju televizije N1, za šta je javnost juče saznala na osnovu procurelog snimka njihovog telefonskog razgovora, Basener je ocenio kao „zaista zabrinjavajuće i duboko problematično“.

„Mislim da je postojanje nezavisnih medija, kako elektronskih, tako i drugih, od suštinske važnosti. Kada jednom potčinite medije, a Vučić već ima ogroman medijski kolač uz sebe, onda dobijete mogućnost da kontrolišete narativ, ili barem da pokušate. Ako bi i ove poslednje nezavisne glasove ugasio, to bi bio ozbiljan udarac Srbiji kakvu građani, koji su sada na ulicama, žele da grade“, naveo je Basener.

 

[Берекин]

Је ли се ненадлежник почео свађати и са страним новинарима? Коме ће се следеће обраћати, бабасерама у Стразбуру?
****************************************************************************************************************************************
Vučić odgovorio britanskom listu „Gardijan“: Srbija je demokratija koja će izbore održati pre roka koji ističe 2027.

Politika Autor: Fonet 29. avg 202521:08

Srbija je demokratija, koja će izbore održati pre roka koji ističe 2027. godine, ali ne može prihvatiti nasilje, prikriveno kao aktivizam, koje podriva institucije izgrađene predanošću i uz podršku evropskih partnera, navodi se u pismu predsednika Srbije Aleksandra Vučića britanskom Gardijanu.

Vučić je u pismu britanskom listu, odgovarajući na njihov uvodnik o Srbiji od 25. avgusta, ocenio da je Srbija duboko okrenuta Evropi, što teško da je u skladu sa idejom o njoj kao „autoritarnom i malignom autsajderu u regionu“

Vučićev odgovor podelila je na društvenoj mreži Iks njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević, a u tekstu predsednik podseća da je u proteklih devet mesedi održano 23. 000 nedozvoljenih skupova.

„Većina ih je bila mala, ponekad samo nekoliko desetina ljudi, ali su poremetili svakodnevni život, zaustavili vladu i nedavno postali nasilni. Više od 170 policajaca je povređeno. Uprkos tome, policijske akcije ostale su ograničene, suzdržane i usmerene samo na one koji su oštetili imovinu ili napali policajce“, navodi šef države.

Vučić tvrdi i da su početni zahtevi studentskih protesta krajem prošle godine brzo ispunjeni, govoreći o otvaranju istraje i objavi na hiljade dokumenata o renoviranju železnicče stanice, ali i povećanju finansiranja za obrazovanje.

„Premijer je dao ostavku, preuzimajući time odgovornost za sukobe mladih oko tog pitanja. Ipak, demonstracije su se nastavile, pomerajući se od traženja pravde prema otvorenim političkim ciljevima, obaranju vlade mimo demokratskih procesa“, napisao je Vučić.

On ponavlja da je Srbija okrenuta Evropi i stalno unapređuje svoj demokratski i ekonomski razvoj. Iz Evropske unije stiže više od 60 odsto direktnih stranih ulaganja i obavezala se na 1,6 milijardi evra do 2027. godine za podršku reformama.

Takav nivo angažmana teško da je u skladu sa idejom o Srbiji kao „autoritarnoj“ i „malignoj“ državi u regionu. EU ne bi toliko ulagala u zemlju u kojoj su njene vrednosti i interesi u osnovi odbačeni, zaključio je Vučić.