- Poruka
- 95.555
https://daljine.rs/drakula-nije-pio-krv-ali-legenda-podstice-rumunski-turizam/Drakula, lik iz romana Brema Stokera i najpoznatiji krvolok iz literature 19. veka, bio je stvarna ličnost.
Pomalo nalik slikarima koji su živeli u manjoj ili većoj nemaštini, a potom, posthumno, kada je svet sa zakašnjenjem shvatio njihovu veličinu
, onima kod kojih su se slučajno zatekli neki od njihovih radova doneli milione, vlaški vladar iz 15. veka, čuveni Vlad Cepeš,
poznatiji kao Drakula, svojim (ne)zasluženim imidžom i dan danas pomaže holivudskoj kinematografiji i rumunskom turizmu da zgrću ogroman novac.
Drakula kao istorijska ličnost
U istorijskim studijama napisanim u cilju otkrivanja istine, navodi se da je Vlad rođen 1431. godine u Sigišoari u Transilvaniji.Otac mu je bio Vlad Drugi, član uticajnog reda Dragon ( rumunski – Drakul), u čemu leži odgovor na pitanje o poreklu ovakvog porodičnog imena.
Kada je Vlad Drugi zbačen sa trona, povratak na isti mu je obezbedila Turska, ali pod uslovom da im kao taoce preda sinove Vlada Trećeg i Radua.
Kao starijeg, Turci su Vlada obučili da bude dostojan naslednik vlaškog prestola..
Kao što je dobrim delom zaslužan za omražavanje Jevreja, novac je bio uzrok i negativnog imidža Vlada Cepeša.Naime, kada je po dolasku na vlaški presto zatekao ekonomiju u devastiranom stanju,
Vlad je rešio da je reformiše, svestan da samo jaka zemlja može da se odupre neprijatelju.
Mere koje je doneo odnosile su se na domaću poljoprivredu i izgradnju sela koja su ostajala prazna
zbog ljudi masovno odbeglih u gradove....rumunski seljaci su tada napuštali svoja imanja zbog trgovačkog monopola
koji su u gradovima držali saksonski trgovci, protiv kojih su pomenute mere i bile usmerene.
Zahvaljujući monopolu, Saksonci – Sasi su vlaške proizvode otkupljivali po izuzetno niskim cenama,
a onda ih po isto tako izuzetno visokim preprodavali na stranim tržištima.
Kako bi ojačao lokalnu privredu, Cepeš je stranim trgovcima uskratio mogućnost tako lake zarade,
pa im je ograničio kupovinu robe na pojedine gradove i u tačno određenom periodu.
Ovaj državni protekcionizam išao je u prilog domaćim poljoprivrednicima i trgovcima,
ali na uštrb Saksonaca, koji su odjednom imali drastično manju zaradu.
Po dobro oprobanom receptu, Sasi su potegli najjače i najlakše oružje i u svojoj domovini
počeli da se žale na Cepešovu politiku: rođacima u Nemačkoj slali su pamflete na kojima je
Vlad bio predstavljen kao krvoločan, genocidni vladar.
Ta verzija priče je imala svoju pozadinu, kao i svaka manipulacija poluistinima.
Rešen da se obračuna sa neprijateljima kojih mu nije manjkalo, Vlad je, kao opomenu
onima koijma nešto slično padne na pamet, nabijao na kolac glave ljudi koji su podrivali njegovu vladavinu
, što je tada bio običaj ne samo u Turskoj, u kojoj je Vlad bio edukovan, već i van nje.
Osim toga, kako bi suzbio kriminal koji je cvetao, uveo je stroge kazne za lopove, pljačkaše i ubice,
što je bila velika promena, s obzirom na to da su do tad, čak i počinioci najtežih krivičnih dela,
svoju slobodu kupovali plaćanjem novčanih kazni.
Kada je reč o strancima, oni su bili kažnjavani onako kako bi bili sankcionisani u svojim zemljama,
a to je za Saksonce značilo odsecanje udova i oslepljivanje,
u skladu sa propisima koji su važili u južnim nemačkim pokrajinama.
Načinom vladavine, odnosno borbe protiv kriminala, Vlad je Saksoncima dao ideju
da ga u dotičnim pamfletima predstavljaju pričama o tome da je ubio najmanje 80.000 ljudi
ili kako je turskim izaslanicima koji su pred njim odbijali da skinu turbane, iste zakucavao
ekserima za glavu i takve ih vraćao nazad sultanu.... krvave opise pratili su i adekvatni crteži istih takvih glava nabijenih na kolac.
tj rakun...
