Vizualizacija - Kako se može koristiti za lečenje?

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Jasna

Stara legenda
Banovan
Poruka
89.439
Vizualizacija je doslovno maštanje. Koliko umemo živo da maštamo, toliko
će nam slike i delovati uverljivo. Zanimljivo je da dok maštamo, ne vidimo
samo slike zamišljenog, već se i fizički osećamo kao da se to stvarno dešava.
Maštom možemo sebi dočarati kako bi se u nekoj situaciji osećali.
Koristno je zamisliti kako bi se osećali da zdravstvenog problema nema, jer
u tom slučaju možemo da se suočimo sa osnovnim preprekama na putu
našeg ozdravljenja.

Kada pomislim na tehniku vizualizacije, uvek se setim dečaka koji je
imao tumor nekakav i u mašti je zamislio da je to neprijateljska planeta
koju svakoga dana malo po malo razaraju raketama dobri vojnici.
U živosti svoje mašte i dečijoj veri da je sve mougće, on je tumor
uništio. Dobro, možda nije baš najelegantniji način, ali je u skladu sa
crtaćima koje deca gledaju.
 
Сиштина је визуализовати себе као потпуно здраву особу, са акцентом на оно са чим имамо проблема.
На пример неко кога боле колена, требало би упорно да понавља у глави слике како лако и без болова хода.
Мада је то тешко постићи, јер ко уме да лечи мисли углавном нема болесно тело.
 
Сиштина је визуализовати себе као потпуно здраву особу, са акцентом на оно са чим имамо проблема.
На пример неко кога боле колена, требало би упорно да понавља у глави слике како лако и без болова хода.
Мада је то тешко постићи, јер ко уме да лечи мисли углавном нема болесно тело.
Да. Баш ту и мене нешто збуњује. Рецимо, када осећам бол
или када осећам слабост у телу, никако не могу да замислим било
шта друго. Ако бих замислила да ме ништа не боли, заправо ме
у том тенутку ништа не би ни болело.
 
Да. Баш ту и мене нешто збуњује. Рецимо, када осећам бол
или када осећам слабост у телу, никако не могу да замислим било
шта друго. Ако бих замислила да ме ништа не боли, заправо ме
у том тенутку ништа не би ни болело.
Код болова је битно скретање пажње.
Када сам била девојчица мој отац се редовно жалио на главобољу, комшиница која је била лекар интерниста му је испричала како је и сама патила од главобоље и почела је да плете и хекла да би скренула пажњу са бола.

Ја сам радила задатке из математике када ме нешто боли. Заокупи ме толико да просто,, заборавим" на бол.
 
Код болова је битно скретање пажње.
Када сам била девојчица мој отац се редовно жалио на главобољу, комшиница која је била лекар интерниста му је испричала како је и сама патила од главобоље и почела је да плете и хекла да би скренула пажњу са бола.

Ја сам радила задатке из математике када ме нешто боли. Заокупи ме толико да просто,, заборавим" на бол.
Јаој да. Чувена мамина раченица, када јој се пожалим да ме нешто
боли ''немој да мислиш на то'' z:cry:
Заиста јесте тако, али се тешко постиже.

Једном сам се играла са неком пулсирајућом јаком главобољом.
Нисам хтела да попијем лек, него сам се концентрисала на сићушне
периоде без бола - Паузе између две пулсације. Сва ми је пажња
била на њима и ''магично'' је престала да ме боли глава.
 

Back
Top