- Poruka
- 95.555
U muzeju D"Orsai u Parizu , nalazi se ogromno platno G.Roshegrossa -
koje je sažeto opisano kao „vitez u sjajnom oklopu okružen nagim mladim ženama na cvetnoj livadi“.
Le Chevalier auk Fleurs (Vitez cveća) (1894) nije samo neozbiljno viteštvo i nekoliko "plejboj zečica"
, već ozbiljna slika koja je 1894. prikazana u Salonu u Parizu i dobila je pohvale kritike.
Kupila ga je francuska država za Luksemburški muzej, a kasnije je prebačen u Musee d’Orsai.
Njena tema je, iznenađujuće, čednost i otpor iskušenju,
a zasnovana je na popularnoj operi "Parsifal," .(Ričard Vagner)
Vagnerova poslednja opera (1882) bila je labavo zasnovana na nemačkoj epskoj pesmi
iz trinaestog veka o Arturijanskoj legendi o Parzivalu (Persival) i njegovoj potrazi za Svetim gralom.
Moment koji je Rochegrosse odabrao je otvaranje 2. čina, 2. scena-
Parsifal, vitez i heroj, nalazi se u Klingsorovom magičnom zamku,
gde Klingsor priziva svoje začarane vitezove da se bore protiv Parsifala.
Kada je Parsifal savladao Klingsorove vitezove , zalutao je u vrt Deva cvetova.
Klingsor poziva zavodljivu čarobnicu Kundri da potraži mladog Parsifala i zavede ga.
Parsifal se tada nalazi u prelepoj bašti, punoj cveća, okružen prelepim i zavodljivim Devojkama cveća.
Oe i ga zovu i upleću svoja tela oko njega u nastojanju da ga zavedu,
ali on se odupire njihovim iskušenjima i ostaje čedan.
![the_knight_of_the_flowers_[detail_left]-53220.jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/the_knight_of_the_flowers_-detail_left-53220-jpg.1077661/ "the_knight_of_the_flowers_[detail_left]-53220.jpg")
.
Rochegrosse prikazuje ovaj događaj u mešavini stilova, kojima je izrazio centralnu ideju scene,
onu gde se Parsifal odupire iskušenju ....
U slikovnim elementima ima simbolike, ali je cela slika realistička,
sa nekim impresionističkim efektima u bašti i pejzažu.
U smislu naracije, ona je slična prelepim slikama koje su bile toliko karakteristične za prerafaelite-slikare
i njihove sledbenike, koje je Rochegrosse ovde pokušavao da oponaša.
Odabrao je scenu relativno laganu u akciji, bez jake naracije, i držao se podalje od bilo kakvog vrhunca ili peripetije
Žorž Rošegros (1859–1938) odrastao je u književnom okruženju, a njegovo domaćinstvo su posećivali Bodler, Pol Verlen, Malarme, Rembo, Viktor Igo i Flober. ...
Ipak je odlučio da će slikati i počeo je školovanje na Academie Julian 1871. Nastavio je u ateljeima Žila Žozefa Lefevra i Gistava Bulanžea,
pre nego što je otišao na Ecole des Beauk-Arts u Parizu.
Njegova prva slika koja je prihvaćena za Salon bila je "Vitellius traine dans les rues de Rome par la populace !(1882).
Sledeće godine je počeo da putuje po Evropi.
U svojoj ranoj karijeri koncentrisao se na istorijsko slikarstvo i pokazivao elemente simbolizma.
https://eclecticlight.co/2016/07/04/the-story-in-paintings-georges-rochegrosse-gorgeous-girls/
koje je sažeto opisano kao „vitez u sjajnom oklopu okružen nagim mladim ženama na cvetnoj livadi“.
Le Chevalier auk Fleurs (Vitez cveća) (1894) nije samo neozbiljno viteštvo i nekoliko "plejboj zečica"
, već ozbiljna slika koja je 1894. prikazana u Salonu u Parizu i dobila je pohvale kritike.
Kupila ga je francuska država za Luksemburški muzej, a kasnije je prebačen u Musee d’Orsai.
Njena tema je, iznenađujuće, čednost i otpor iskušenju,
a zasnovana je na popularnoj operi "Parsifal," .(Ričard Vagner)
Vagnerova poslednja opera (1882) bila je labavo zasnovana na nemačkoj epskoj pesmi
iz trinaestog veka o Arturijanskoj legendi o Parzivalu (Persival) i njegovoj potrazi za Svetim gralom.
Moment koji je Rochegrosse odabrao je otvaranje 2. čina, 2. scena-
Parsifal, vitez i heroj, nalazi se u Klingsorovom magičnom zamku,
gde Klingsor priziva svoje začarane vitezove da se bore protiv Parsifala.
Kada je Parsifal savladao Klingsorove vitezove , zalutao je u vrt Deva cvetova.
Klingsor poziva zavodljivu čarobnicu Kundri da potraži mladog Parsifala i zavede ga.
Parsifal se tada nalazi u prelepoj bašti, punoj cveća, okružen prelepim i zavodljivim Devojkama cveća.
Oe i ga zovu i upleću svoja tela oko njega u nastojanju da ga zavedu,
ali on se odupire njihovim iskušenjima i ostaje čedan.
.
Rochegrosse prikazuje ovaj događaj u mešavini stilova, kojima je izrazio centralnu ideju scene,
onu gde se Parsifal odupire iskušenju ....
U slikovnim elementima ima simbolike, ali je cela slika realistička,
sa nekim impresionističkim efektima u bašti i pejzažu.
U smislu naracije, ona je slična prelepim slikama koje su bile toliko karakteristične za prerafaelite-slikare
i njihove sledbenike, koje je Rochegrosse ovde pokušavao da oponaša.
Odabrao je scenu relativno laganu u akciji, bez jake naracije, i držao se podalje od bilo kakvog vrhunca ili peripetije
Žorž Rošegros (1859–1938) odrastao je u književnom okruženju, a njegovo domaćinstvo su posećivali Bodler, Pol Verlen, Malarme, Rembo, Viktor Igo i Flober. ...
Ipak je odlučio da će slikati i počeo je školovanje na Academie Julian 1871. Nastavio je u ateljeima Žila Žozefa Lefevra i Gistava Bulanžea,
pre nego što je otišao na Ecole des Beauk-Arts u Parizu.
Njegova prva slika koja je prihvaćena za Salon bila je "Vitellius traine dans les rues de Rome par la populace !(1882).
Sledeće godine je počeo da putuje po Evropi.
U svojoj ranoj karijeri koncentrisao se na istorijsko slikarstvo i pokazivao elemente simbolizma.
https://eclecticlight.co/2016/07/04/the-story-in-paintings-georges-rochegrosse-gorgeous-girls/
