- Poruka
- 389.650
Zemlja ulazi u "neistraženu" klimatsku teritoriju, koja bi mogla da predstavlja pretnju životu na našoj planeti, upozoravaju naučnici.
Zbog ljudske aktivnosti, klima se promenila do te mere, da takvoj situaciji ranije "niko nije svedočio iz prve ruke", navode istraživači u novoj studiji.
"Jednostavno rečeno, čovečanstvo ne uspeva da izađe na kraj s ovom situacijom. Umesto da smanjuje emisiju gasova izazivača efekata staklene bašte, pojačava je. Dakle, ne stojimo dobro trenutno", ocenjuje Bil Ripl, ekolog Univerziteta u Oregonu za Scientific American.
U novoj studiji koja je objavljena u časopisu "Bioscience", Ripl i njegove kolege analizirali su 35 vitalnih znakova naše planete uz pomoć kojih se ocenjuje stanje klime i otkrili da se 20 nalazi na rekordno visokom nivou. Reč je o emisiji ugljen dioksida, subvencijama za eksploataciju fosilnih goriva, pojačanu kiselost okeana i promene u debljini ledenog pokrivača na polovima.
Vitalni znaci uključuju i ljudske aktivnosti i reakcije planete na njih.
Među ključnim otkrićima studije je to da su se subvencije za eksploataciju fosilnih goriva približno udvostručile u periodu između 2021. i 2022. godine sa 531 milion dolara na više od bilion.
U ovoj godini došlo je do "neverovatne serije" rušenja klimatskih rekorda, ocenjuju autori, budući da smo imali ukupno 38 dana u kojima je prosečna temperatura bila 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na nivo pre industrijalizacije. Od 2000. godine naovamo, tako visoke temperature bile su retkost, a pre novog milenijuma nije ih ni bilo.
Ovog leta zabeležen je najvreliji dan otkad postoje merenja 3. jula, da bi zatim rekord bio oboren 4, 5, pa i 6. dana u istom mesecu. Čak 21 najvreliji dan na Zemlji izmeren je u julu, a taj mesec je u celini bio najtopliji ikad dokumentovan.
Visoke temperature doprinele su i rekordno niskom nivou arktičkog leda i smanjenoj ledenoj masi na Grenlandu.
Divlji požari podstaknuti klimatskim promenama u Kanadi ove godine oslobodili su ogromnu količinu ugljen dioksida - procenjuje se oko jedne gigatone. Poređenja radi, ta zemlja je tokom cele 2021. godine emitovala ukupno 0,67 gigatona gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Novo istraživanje je dopuna studiji iz 2019. godine koju je predvodio isti tim, a u kojoj je učestvovalo 15.000 naučnika iz 161 države.
Oni već godinama upozoravaju na negativne posledice klimatiskih promena i preporučuju uvođenje dubokih i brzih promena u svim državama sveta, kako bi se ograničile katastrofalne posledice.
I mada većina zemalja nije uspela da dostigne obećani nivo smanjenja emisije štetnih gasova, stručnjaci kažu da nije prekasno za našu planetu, ali da je potrebno da reagujemo odmah.
link
