Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 87.208
U Srbiji trenutno ne postoje potpuno ažurirani i zvanični podaci za 2024. ili 2025. godinu o procentualnoj zastupljenosti arterijske hipertenzije.
Ipak, dostupne procene / ne tachni podaci/ daju jasan uvid u razmere ovog problema.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije /WHO/ iz 2023. godine, starosno_standardizovana učestalost hipertenzije kod odraslih od 30 do 79 godina u Srbiji iznosi oko 42%. Prema podacima Udruženja za hipertenziju Srbije, poslednji zvanični podaci ukazuju da 46,8% odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak, dok novinski izveštaji iz decembra 2024. godine navode da gotovo polovina odraslih u Srbiji već živi sa dijagnozom hipertenzije.
Arterijska hipertenzija _ medicinski pogled
Arterijska hipertenzija /povišen krvni pritisak/ predstavlja trajno povećanje pritiska u arterijama, iznad normalnih fizioloških vrednosti _ najčešće više od 140/90 mmHg /vrednosti nisu po Gajtonu, nego u skladu sa nachinom danashnjeg zhivljenja/ , pri ponovljenim merenjima u mirovanju.
To je najčešća hronična bolest u Srbiji i jedan od glavnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar, kao i bubrežnu insuficijenciju.
Bolest se deli na primarnu /esencijalnu/ i sekundarnu hipertenziju.
Primarna se javlja bez jasnog uzroka i povezana je sa genetikom, gojaznošću, stresom i nezdravim životnim navikama /pušenje, prekomeran unos soli, alkohol, fizička neaktivnost/.
Sekundarna hipertenzija nastaje kao posledica drugih bolesti, najčešće bubrega ili endokrinih poremećaja.
U ranim fazama bolest najčešće nema simptome, zbog čega se naziva „tihim ubicom“. Neki pacijenti osećaju glavobolju, vrtoglavicu, umor, zujanje u ušima ili krvarenje iz nosa, ali se hipertenzija najčešće otkriva slučajno, tokom rutinskog pregleda.
Lečenje se zasniva na promeni načina života i farmakološkoj terapiji.
Promene obuhvataju zdravu ishranu, smanjenje unosa soli, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i kontrolu telesne težine. Kada to nije dovoljno, lekari propisuju antihipertenzive _ ACE inhibitore, beta_blokatore, diuretike ili antagoniste kalcijuma, /ovo ovako kazano jer su pacijenti zbog tv emisija postali struchnjaci za sve bolesti/.
Prevencija i rani znaci hipertenzije
Prevencija povišenog krvnog pritiska počinje u svakodnevnim navikama.
Ključne mere su
Održavanje zdrave telesne težine _gojaznost je jedan od najvećih faktora rizika.
Smanjen unos soli _ preporučuje se manje od 5 grama dnevno.
Zdrava ishrana _ više voća, povrća, integralnih žitarica i ribe.
Redovno kretanje _ najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Prestanak pušenja i ograničenje alkohola.
Upravljanje stresom _tehnike relaksacije, meditacija i kvalitetan san.
Rani znaci povišenog pritiska mogu biti blagi i često neprimetni: povremene glavobolje /posebno u potiljačnom delu/, vrtoglavica, zamaranje, osećaj pritiska u grudima, zujanje u ušima ili crvenilo lica.
Zbog toga je redovno merenje krvnog pritiska najvažnija preventiva _posebno kod osoba starijih od 40 godina, onih sa porodičnom istorijom bolesti, dijabetesom ili povišenim masnoćama u krvi.
Pravovremeno otkrivanje i adekvatna kontrola hipertenzije značajno smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara, produžavaju život i unapređuju njegov kvalitet.
Ipak, dostupne procene / ne tachni podaci/ daju jasan uvid u razmere ovog problema.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije /WHO/ iz 2023. godine, starosno_standardizovana učestalost hipertenzije kod odraslih od 30 do 79 godina u Srbiji iznosi oko 42%. Prema podacima Udruženja za hipertenziju Srbije, poslednji zvanični podaci ukazuju da 46,8% odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak, dok novinski izveštaji iz decembra 2024. godine navode da gotovo polovina odraslih u Srbiji već živi sa dijagnozom hipertenzije.
Arterijska hipertenzija _ medicinski pogled
Arterijska hipertenzija /povišen krvni pritisak/ predstavlja trajno povećanje pritiska u arterijama, iznad normalnih fizioloških vrednosti _ najčešće više od 140/90 mmHg /vrednosti nisu po Gajtonu, nego u skladu sa nachinom danashnjeg zhivljenja/ , pri ponovljenim merenjima u mirovanju.
To je najčešća hronična bolest u Srbiji i jedan od glavnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani i moždani udar, kao i bubrežnu insuficijenciju.
Bolest se deli na primarnu /esencijalnu/ i sekundarnu hipertenziju.
Primarna se javlja bez jasnog uzroka i povezana je sa genetikom, gojaznošću, stresom i nezdravim životnim navikama /pušenje, prekomeran unos soli, alkohol, fizička neaktivnost/.
Sekundarna hipertenzija nastaje kao posledica drugih bolesti, najčešće bubrega ili endokrinih poremećaja.
U ranim fazama bolest najčešće nema simptome, zbog čega se naziva „tihim ubicom“. Neki pacijenti osećaju glavobolju, vrtoglavicu, umor, zujanje u ušima ili krvarenje iz nosa, ali se hipertenzija najčešće otkriva slučajno, tokom rutinskog pregleda.
Lečenje se zasniva na promeni načina života i farmakološkoj terapiji.
Promene obuhvataju zdravu ishranu, smanjenje unosa soli, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i kontrolu telesne težine. Kada to nije dovoljno, lekari propisuju antihipertenzive _ ACE inhibitore, beta_blokatore, diuretike ili antagoniste kalcijuma, /ovo ovako kazano jer su pacijenti zbog tv emisija postali struchnjaci za sve bolesti/.
Prevencija i rani znaci hipertenzije
Prevencija povišenog krvnog pritiska počinje u svakodnevnim navikama.
Ključne mere su
Održavanje zdrave telesne težine _gojaznost je jedan od najvećih faktora rizika.
Smanjen unos soli _ preporučuje se manje od 5 grama dnevno.
Zdrava ishrana _ više voća, povrća, integralnih žitarica i ribe.
Redovno kretanje _ najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Prestanak pušenja i ograničenje alkohola.
Upravljanje stresom _tehnike relaksacije, meditacija i kvalitetan san.
Rani znaci povišenog pritiska mogu biti blagi i često neprimetni: povremene glavobolje /posebno u potiljačnom delu/, vrtoglavica, zamaranje, osećaj pritiska u grudima, zujanje u ušima ili crvenilo lica.
Zbog toga je redovno merenje krvnog pritiska najvažnija preventiva _posebno kod osoba starijih od 40 godina, onih sa porodičnom istorijom bolesti, dijabetesom ili povišenim masnoćama u krvi.
Pravovremeno otkrivanje i adekvatna kontrola hipertenzije značajno smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara, produžavaju život i unapređuju njegov kvalitet.
,,,,i posle toliko godina ovde na forum,,,opet Manga i crtani filmovi,,,
,,,tachno _molitva_,,,
