Književnost Vislava Šimborska

[Neno]

Vislava Šimborska (polj. Maria Wisława Anna Szymborska; Bnin, 2. jul 1923 — Krakov, 1. februar 2012), je bila poljska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1996. godine. Objavila je svega oko 350 pesama, a prevedena je na skoro sve evropske jezike, na arapski, hebrejski, japanski i kineski. Neke od njenih knjiga su: Zato živimo, Stotinu radosti, Ljudi na mostu itd. Napisala je oko 350 pesama.
Ovenčana je brojnim nagradama u Poljskoj i svetu, između ostalih dobila je Geteovu nagradu 1991. i Herderovu 1995. godine.


SVAKI SLUČAJ

Desiti se moglo.
Desiti se moralo.
Desilo se ranije.
Kasnije. Bliže. Dalje.
Nije se desilo tebi.
Spasao si se, jer si bio prvi.
Spasao si se, jer si bio poslednji.
Jer si bio sam. Jer su bili ljudi.
Jer je levo. Jer je desno.
Jer je padala kiša. Jer je padala senka.
Jer je bilo sunčano vreme.
Na sreću bila je tamo šuma.
Na sreću nije bilo drveća.
Na sreću šina, kuka, greda, kočnica, otvor, zaokret, milimetar, sekund.
Na sreću britva je plivala po vodi.
Usled, pošto, ipak, mada.
Šta bi bilo da je ruka, noga, za korak, za dlaku od sticaja okolnosti?
Dakle tu si? Pravo iz još odškrinutog trena?
Mreža je bila jednooka, a ti kroz to oko?
Ne mogu tome da se načudim, da se naćutim.
Čuj, kako mi brzo lupa tvoje srce.

 

[Neno]

MALI OGLASI

MA KO da zna gde je saosećanje (izmišljotina srca) – neka se javi! neka se javi!
Na sav glas neka o tome peva i sumanuto igra veseleći se pod vitkom brezom, koja bi svakog časa da brizne u plač.
UČIM ćutanje na svim jezicima metodom posmatranja zvezdanog neba, donje čeljusti sinantropa, skoka skakavca, noktiju novorođenčeta, planktona, snežne pahulje.
VRAĆAM SE ljubavi. Pažnja! Šansa! Na prošlogodišnjoj travi na suncu do guše ležite a vetar pleše (onaj lanjski kolovođa vaše kose). Ponude slati pod: San. POTREBNA osoba za oplakivanje staraca, koji umiru u azilima. Molim kandidujte se bez krštenica i pismenih prijava. Papiri će biti uništavani bez potvrda.
ZA OBEĆANJA moga muža, koji vas je obmanjivao bojama iluzornog sveta, njegovim žagorom, pesmom pod prozorom, psom s druge strane zida: tobož nikada nećete biti sami u mraku, u tišini, ne dišući – ne odgovaram. Noć, udovica Dana.

Vislava Šimborska

 

[Neno]

KRAJ I POČETAK

Posle svakog rata
neko mora da pospremi.
Kakav takav red
neće se uspostaviti sam.

Neko mora odgurnuti ruševine
na ivice puta,
da bi mogla proći
vozila puna leševa.

Neko mora utonuti
u žabokrečinu i pepeo,
federe kanabea,
krhotine stakla
i krvave krpe.

Neko mora dovući gredu
za podupiranje zida,
neko zastakliti prozor
i postaviti vrata na šarke.

To nije fotogenično
i zahteva godine i godine.
Sve kamere već su otišle
na druga ratišta.

Mostove i stanice
treba obnoviti.
Rukavi će biti u dronjcima
od zasukivanja.

Neko s metlom u ruci
još se seća kako je bilo.
Neko sluša
klimajući neotkinutom glavom.
Ali u njihovoj blizini već će
početi da se vrzmaju neki
kojima će to biti dosadno.
Neko će još vremenom
ispod žbuna iskopati
argumente nagrižene rđom
i preneti na gomilu otpadaka.

Oni što su znali
o čemu se ovde radilo,
moraju ustupiti mesto onima
što znaju malo.
I manje od malo.
Odnosno, isto što i ništa.

U travi, koja je nadrasla
uzroke i posledice,
neko mora ležati
s klasom u zubima
i zevati u oblake.

 

[Neno]

SEKOVANJE

Dekolte potiče od decollo,
decollo znači odsecam vrat.
Škotska kraljica Marija Stjuart
došla je na gubilište u odgovarajućoj košulji,
košulja je bila dekoltovana
i crvena kao krvotok.

U tom istom času,
sama u sobi,
Elizabeta Tjudor, engleska kraljica,
stajala je kraj prozora u haljini beloj.
Haljina je bila pobednički zakopčana pod bradom
i završavala se uštirkanim okovratnikom.

Mislile su u horu:

Bože, smiluj mi se
Pravo je na mojoj strani
Živeti ili sprečavati
U izvesnim okolnostima sova je pekareva kći
Ovo se nikada neće završiti
Ovo se već završilo
Šta ja ovde radim, ovde gde ničeg nema.

Razlika u odeći – da, u to budimo uvereni.
Detalj je
neumitan.

 

[Neno]

KLJUČ

Postojao ključ i odjednom ga nema.
Kako ćemo u kuću?
Možda će neko naći izgubljeni ključ,
razgledaće ga – ali šta s njim?
Ide i bacaka ga u ruci
kao polomljeni komadić gvožđa.

S ljubavlju, koju gajim prema tebi,
kada bi se isto dogodilo,
ne samo nama: već celom svetu
ta ljubav bi propala.
Tuđom podignutom rukom
nikakvu kuću otvoriti neće,
biće forma i ništa više,
i neka se rđa na nju ljuti.

Takav horoskop ne pravi se
ni od karata, ni od zvezda, ni od paunovog krika.

 

[Neno]

Srećna ljubav.

Je li to normalno,
je li to ozbiljno, je li to korisno –
šta svet ima od dvoje ljudi,
koji ne vide svet?

Uzdizani jedno od strane drugog bez ikakve zasluge,
jedni u milion, ali uvereni
da se tako moralo desiti – kao nagrada za šta? ni za šta;
svetlost odnekud pada –
zašto baš na njih, a ne na druge?

Da li to pravednost vređa? Da.
Da li, brižljivo nagomilavane principe narušava,
ruši moral u provaliju?
Narušava i ruši.

Pogledajte te srećnike:
kad bi se bar malo maskirali,
pravili se potišteni, bodreći time prijatelje!
Čujete li kako se smeju – uvredljivo.
Kakvim jezikom govore – naizgled razumljivim.
A te njihove ceremonije, izmotavanja,
tobožnje obaveze jednog prema drugom –
to liči na zaveru iza leđa čovečanstva!

Teško je čak i reći do čega bi došlo
kad bi se njihov primer mogao oponašati.
Na šta bi mogle računatii religije, poezije,
šta bi se pamtilo, šta bi se osuđivalo,
ko bi hteo ostati u krugu.

Srećna ljubav. Je li to normalno?
Takt i razboritost nalažu da se o njoj ćuti
kao o skandalu iz viših krugova.
Divna dečica rađaju se bez njene pomoći.
Nikad ne bi uspela da naseli Zemlju,
jer se dešava vrlo retko.
Neka ljudi koji ne poznaju srećnu ljubav
tvrde da nigde nema srećne ljubavi.

S tom verom lakše će im biti i da žive i da umiru.