Ni jedan psihijatrijski poremećaj nije izazvao više kontraverzi kao što je to ovaj.
Do skora se smatralo da su psihijatri „izmislili“ ovaj poremećaj.
Predstavlja
kompleksan, hronični, disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta.
Od drugih psihijatrijskih poremećaja se razlikuje po kontinuiranoj koegzistenciji relativno stabilnih, ali naizmeničnih,
subjektivno odvojenih identiteta, i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja, otvorene amnezije, ili oboje.
Obično počinje u detinjstvu, ali se dijagnostikuje kasnije u adolescenciji.
Češće se javlja medju osobama ženskog pola.
Poremećaj je redak.
Nastaje kao posledica traume, pri čemu obolela osoba ima sposobnost i kapacitet za korišćenje mehanizma disocijacije.
Medjutim, trauma je nužan, ali ne i dovoljan činilac za nastanak poremećaja .
Traumatska doživljavanja su uglavnom povezana sa fizičkim i zlostavljanjem u detinjstvu.
Kada se pacijenti sa višestrukom ličnošću sećaju svojih trauma iz detinjstva, često sebe krive nazivajući se „kurvama „ i „droljama“ ,
koje zaslužuju ono što su dobili; a to im je „kazna“ što su bili loši.
Oni se samookrivljavaju, što se može shvatiti kao očajnički pokušaj „osmišljavanja“ užasne situacije.
Kada terapeuti pokušavaju da ubede pacijente da nisu krivi, ovi se osećaju neshvaćenim.
Osnovna karakteristika ovog poremećaja je postojan je u jednoj osobi dve ili više odvojenih ličnosti ili stanja ličnosti,
od kojih je svaka dominantna u odredjenom trenutku.
U klasičnim slučajevima postoje dve potpuno odvojene ličnosti, au drugom samo jedna ličnost i jedno ili više stanja ličnosti.
Svaka od ovih ličnosti ima jedinstvena osećanja, obrasce ponašanja i socijalne odnose.
Prelaz od jedne ka drugoj ličnosti je iznenadan i često povezan sa psihosocijalnim stresom.
Obično uz ovaj poremećaj idu i:
Depresija, neurotski poremećaji, bipolarni poremećaj, temporalna Epi, grand mal Epi, nesposobnost učenja, moždani tumori , moždani organski psihosinrdom., granični poremećaj ličnosti....
