...vise i ...vise...

...jedna stara klackalica
sanja
sanja svoje letove
sa zagrljenim parom
jedva usadjenim po njoj
omotavala se gusta kosa djevojacka
oko spletenih visuljaka njenim
i nerazumljivi sapati ispunjali su i park i tisinu
koje eto
i sad progovori
samo ponekad
jedna zamisljena Dama
prodje sama
i ovlas ju pokrene dva tri puta
i brzo je zaustavi
da sebe
u sebi ne pokrene
zna ta Dama
da svuda okolo mirise
zaustavljeno i vrijeme
i zelja medjusobna
jer oboje bijahu jedno u drugo zaronili
i,
do danas ne izranjaju
kaplje po unutricama vjecni pljusak
kao monsunske kise
i svaki put
kad ta Dama naidje
sve se ponavlja
vise i vise...
 
Kliknite za proširenje...
Velike ljubavi su one,o kojima se ne govori.Velike ljubavi se dozivljavaju,a ne prepricavaju.Cim procitam da neko od "javnih" licnosti,pocne da zvace
kako je njena ili njegova ljubav,ovakva i onakva,da se oni vole i "obozavaju",jasno mi je,da ce taj brak,za par meseci,da "pukne" ko mehur od
sapunice. Naravno,ovo moje razmisljanje,nema nikakve veze,sa pesmicom o ljubavi,na ovoj strani...
 
...Elli pise po diktatu
sopstvenog bica
nalazi stihove oko sebe
jer pripada onim sladokuscima
koji prvo svoja polja obilaze
pa setaju
i nikom ne smetaju...sebe daju
i ne kradu
samo poklanjaju
a imaju pune ruksake
jer ciste duse
ni u cemu ne oskudijevaju
osim ako im priroda na cjevcicu daje
jer to je to ccinicno sito prirode
najmanje daje onima
koji zasluzuju sve...:zag:
 
....Željom međusobnom ne izranjaju zaronjeni....
...."stara klackalica sanja svoje letove", spletene guste kose i šapate...

Šta reći, a ne poleteti odmah u zagrljaj stare klackalice, uleteti u njene snove i sećanja, prigrliti ogromnim rukama, ko krilima, park i tajanstvenu tišinu ljubavi, želja međusobnih, nedosanjanih, neostvarenih?

Šta reći, a ne prošetati stazama parka naših ljubavi, mladosti, želja neutoljenih, bar pogledom ne pomilovati klackalice i klupe tetovirane našim ljubavima, srcima i inicijalima?

Parkove najlepših nas samih, ostavljenih zauvek u njima, grlimo ogromnim krilima Čuvara svetih nam ljubavi, krilima kojima leteli smo kada smo voleli najviše, a bogme i kada su voleli nas.

Prelep je ovaj život koji nam ostavlja park snova u kome je vreme stalo u trenutku darivanja najvećih dragocenosti.
Hvala mu za staru klackalicu, čuvarku naših drhtaja i emocija, od kojih se rađaju dragulji na našem nebu.
Hvala i Faraonnu što nas u vremenima oskudice podseća da berićetnost naših srdaca i lepota nas najlepših živi u parku večnosti. :heart:
 
Poslednja izmena:
...eto, kako pjesme zavise od komentara tj. kao lijep plan na pausu i njegovva postavka u prirodi...Soradze odmota papirus i njeni prevodi zasjenjuju originale...Faraonn svakoj pjesmi pozeli po jednu Soradze ...eto...t a k o ...o...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top