Virtual *** razmišljanje

irtualno carstvo, naša stvarnost….

Nešto razmišljam o mom boravku u virtualu. Istražujući pojedine napise i teme, sučeljavanje misli ljudi, muzike , slika, sklada boja i sticanja nekih novih poznanstava, upoznavanje novih ljudi i otkrivanje različitosti, mi je donelo dvojako ikustvo.


Zašto je to tako nameće se pitanje.Virtual ima više dimenzija ali nama nama veoma važne dimenzije, vizuelnost. “Posmatranje” bez vizuelnog , veoma važnog u realu za procenu informacija, virtual daje novo svetlo na ljude, događaje, mišljenja i poglede.
Virtual nas oslobađa i daje mogućnost izražavanja bez bojazni, bez odgovornosti osim pred samim sobom, oslobađa nas očekivanje okoline i obavezu ponašanja, oslobađa nas ali, ALI i ograničava sa nama važnom komponentom koju daje real…neposredni kontakt, kontakt uživo, carstvo čula vida, čulo sluha, čulo dodira, čulo mirisa, osećanja bića po nekom tajanstvenom sedmom čulu…

Dopada mi se virtual koji mi je razvio sposobnost procene na osnovu ograničenih informacija o ličnostima sa kojima delim vreme, misli, slike, boje, ideje, sudbine, mišljenja; preko ispisane reči, preko reči ispisanih između redova, sinbola. Neverovatno koliko je to moćan način spoznaje.

Zaključak čovek je čudo a njegove mogućnosti su bezgranične. Zadivljena sam i oduševljena sa mnogim spoznajama.

Ne dopada mi se : progutano vreme koje sam mogla da upotrebim na rel-bolji način a to je kliktanje , kuckanje na stranice šarene koje obećavaju kvalitet a u suštini osim forme i perfektne obznane nema ničega za mene novog, posebnog i kvalitetnog. Pregledom slika fotografija prodje mnogo vremena dok se ne pojavi neka koja očarava nadahnjuje, raduje.

Ddopada mi se: mogućnost istraživanja po beskonačnim stranama sakupljenih “dela ljudi” napisa fotografija koje su želeli da podela sa nevidljivim bićima poput sebe.

Đurđa

 

[spiholog]

Virtual nam, pored ostalog, daje mogućnost da prepoznamo duh onog drugog, bez maske koju pravi fizički izgled, veština komunikacije, prvi utisak...baš zbog toga što ljudima daje slobodu da budu anonimni i time smanjuje osećaj odgovornosti, pokazuje kakvi su ljudi zaista...

 

[LJILJA MMM]

Jeste Djurdja, u pravu si. Ovaj virtuelni svet je lep i ružan u isto vreme, zavodi i razočarava, oseća i ne oseća.......ali kao i uvek,odluke se moraju doneti. Odluke u smislu da li neki segment oduzima previše vremena a zauzvrat daje premalo. Opet, postoje i oni segmenti gde vladaju živi ljudi, gde je osmeh živ, gde osetiš stisak ruke kada se sretneš sa nekim od tih divnih ljudi, gde postoji zajednički popijene kafe...Ljudi su poželeli da se ne sakrivaju iza nikova i avatara....samo su iskoristili virtuel da ih spoji. Za takav osećaj ne žalim dane kuckanja. Uvek je najteže biti umeren.........ipak je naš pravi život van ekrana.
Divan blog

 

[Nemir]

Koliko smo nevidljivi toliko smo i vidljivi -
Vreme - utrosi svako onoliko koliko ga ima i zeli - mi smo deo vremena ,vreme bolje receno .
Svaki otkucaj ovde ne verujem da je bacen tek tako u etar
ima sigurno neku svrhu.Nekome ubija dosadu ,
nekome razbibriga ,mnogo toga jos ima iza ekrana nasih a svako zna za sebe najbolje .
Neposredni kontakt ,dodir, reala ..
Ne moze nadomestiti virtualno bas sve to je tacno. Slazem se sa Ljiljom
da svako vodi zivot van ekrana ali i ovo ovde je deo te reale - bar ja tako to vidim .
Pozdrav ti

 

[djurdja5]

Virtual nam, pored ostalog, daje mogućnost da prepoznamo duh onog drugog, bez maske koju pravi fizički izgled, veština komunikacije, prvi utisak...baš zbog toga što ljudima daje slobodu da budu anonimni i time smanjuje osećaj odgovornosti, pokazuje kakvi su ljudi zaista...

Hvala za komentar, doprinos je veoma značajan za temu!

 

[djurdja5]

Jeste Djurdja, u pravu si. Ovaj virtuelni svet je lep i ružan u isto vreme, zavodi i razočarava, oseća i ne oseća.......ali kao i uvek,odluke se moraju doneti. Odluke u smislu da li neki segment oduzima previše vremena a zauzvrat daje premalo. Opet, postoje i oni segmenti gde vladaju živi ljudi, gde je osmeh živ, gde osetiš stisak ruke kada se sretneš sa nekim od tih divnih ljudi, gde postoji zajednički popijene kafe...Ljudi su poželeli da se ne sakrivaju iza nikova i avatara....samo su iskoristili virtuel da ih spoji. Za takav osećaj ne žalim dane kuckanja. Uvek je najteže biti umeren.........ipak je naš pravi život van ekrana.
Divan blog

Svi imamo iskustva u realu i virtualu, čini mi se da se dopunjuju ta dva sveta naše stvarnosti.
Hvala na komentaru i izražavanje svog mišljenja.

 

[djurdja5]

Koliko smo nevidljivi toliko smo i vidljivi -
Vreme - utrosi svako onoliko koliko ga ima i zeli - mi smo deo vremena ,vreme bolje receno .
Svaki otkucaj ovde ne verujem da je bacen tek tako u etar
ima sigurno neku svrhu.Nekome ubija dosadu ,
nekome razbibriga ,mnogo toga jos ima iza ekrana nasih a svako zna za sebe najbolje .
Neposredni kontakt ,dodir, reala ..
Ne moze nadomestiti virtualno bas sve to je tacno. Slazem se sa Ljiljom
da svako vodi zivot van ekrana ali i ovo ovde je deo te reale - bar ja tako to vidim .
Pozdrav ti

Sve je istinito, svako viđenje.
Tema bloga se začela divljenjem;
koliko mogu "videti a ne videti"
tj. kako se na neobičan način virtual vidi.

Hvala na iznetom mišljenju.

 

[gagili48]

Sve je istinito, svako viđenje.
Tema bloga se začela divljenjem;
koliko mogu "videti a ne videti"
tj. kako se na neobičan način virtual vidi.

Tacno je da se u ovom virtuelnom svetu ne vidi lik osobe(moj se vidi, ne krijem se) sa kojom komuniciramo ali mozemo osetiti kakva joj je dusa, sto je mnogo bitnije...Naravno, dogodi se i da pogresimo, jer neke osobe se skrivaju iza maski...ali, ljudi smo sa svim svojim manama i vrlinama...
Mene fascinira osecaj koji osetim pri komunikaciji sa nekim. To je nesto sto se ne moze objasniti, bilo to realno ili ne? Jednostavno, pomislim da znam kako osoba dise, sta voli a sta ne... Jako retko mi se dogodi da pogresim u proceni onoga sa kime se ,,druzim". Upoznala sam tri osobe i u stvarnom svetu i moja slika o njima je gotovo potpuno ista onoj pre upoznavanja. Kod jedne osobe sam se malo prevarila: bolja je nego sto sam zamisljala! Zato, dragi moji...druzite se i dalje...Ovo je ipak realni svet a i u njemu, ljudi se razlikuju. Prihvatimo ih takve kakvi jesu...Naravno, ne sve, jer je nemoguce. Mislim da se slucajnosti ne desavaju.
I mene Djudjo fascinira upravo to:Koliko mogu videti a ne videti? Pozz draga...zanimljiv blog...

 

[zeljena]

Djurdja,super je tema,ja sam isto prebacila nekoliko osoba odavde u realni svet,nisam nimalo razocarana,cak stavise,sa njima sam delila neke tajne koje nisam sa prijateljima iz reale,misleci da se nikada necemo upoznati,ali zasto da ne.Mislim da i ovde kao i u realu postoji ta neka vrsta hemije...kada vrlo brzo budete svesni za nekoga da li vam moze ili ne moze postati prijatelj,da li mu mozete ili ne mozete pokloniti svoje poverenje...mada treba biti malo i oprezan...nikad ne znate ko moze biti sa druge strane...
I veliki pozdrav za sve moje prijatelje koji sa mnom dele moju srecu i tugu...dobro i zlo....Puno vas sve volim...

 

[djurdja5]

Sve je istinito, svako viđenje.
Tema bloga se začela divljenjem;
koliko mogu "videti a ne videti"
tj. kako se na neobičan način virtual vidi.

Tacno je da se u ovom virtuelnom svetu ne vidi lik osobe(moj se vidi, ne krijem se) sa kojom komuniciramo ali mozemo osetiti kakva joj je dusa, sto je mnogo bitnije...Naravno, dogodi se i da pogresimo, jer neke osobe se skrivaju iza maski...ali, ljudi smo sa svim svojim manama i vrlinama...
Mene fascinira osecaj koji osetim pri komunikaciji sa nekim. To je nesto sto se ne moze objasniti, bilo to realno ili ne? Jednostavno, pomislim da znam kako osoba dise, sta voli a sta ne... Jako retko mi se dogodi da pogresim u proceni onoga sa kime se ,,druzim". Upoznala sam tri osobe i u stvarnom svetu i moja slika o njima je gotovo potpuno ista onoj pre upoznavanja. Kod jedne osobe sam se malo prevarila: bolja je nego sto sam zamisljala! Zato, dragi moji...druzite se i dalje...Ovo je ipak realni svet a i u njemu, ljudi se razlikuju. Prihvatimo ih takve kakvi jesu...Naravno, ne sve, jer je nemoguce. Mislim da se slucajnosti ne desavaju.
I mene Djudjo fascinira upravo to:Koliko mogu videti a ne videti? Pozz draga...zanimljiv blog...

Veoma lep prilog blogu. Hvala!

koliko mogu "videti a ne videti"

 

[djurdja5]

Djurdja,super je tema,ja sam isto prebacila nekoliko osoba odavde u realni svet,nisam nimalo razocarana,cak stavise,sa njima sam delila neke tajne koje nisam sa prijateljima iz reale,misleci da se nikada necemo upoznati,ali zasto da ne.Mislim da i ovde kao i u realu postoji ta neka vrsta hemije...kada vrlo brzo budete svesni za nekoga da li vam moze ili ne moze postati prijatelj,da li mu mozete ili ne mozete pokloniti svoje poverenje...mada treba biti malo i oprezan...nikad ne znate ko moze biti sa druge strane...
I veliki pozdrav za sve moje prijatelje koji sa mnom dele moju srecu i tugu...dobro i zlo....Puno vas sve volim...

Tvoje iskustvo sa virtual-real prijateljsvom je veoma divan primer. Hvala na komentaru, i mi volimo tebe.

 

[Prohujalo sa vihorom]

Moje virtual iskustvo sa Vama mi govori da ste vi jedna divna,starija usamljena dama sa kojom bih rado popio šalicu čaja...