~ VIR ~
I dok noć gubi opsene,
Bezglavo tumaram kroz prošlo vreme
Na vrata željna da pokucam
Slika i miris izgubljenog juga;
Izbledela boja, kao da se ruga
Zalutalom oku u mlečne pore sna
U zrnu zabluda,u koraku muk;
Pesak i sprud,sivkasto obojen put;
Kraj puta glas zanemeo od čekanja
Zaustih reč za prošla ćutanja.
Tisina kriknu! Začuh šaputanja
U koloritu lomljivih duga
..........
I,sve se okameni,i sve posta stena;
Glas, sto se izvi do mojih ramena,
Zarobi seme za svaku novu boju.
I dok noć gubi opsene,
Bezglavo tumaram kroz prošlo vreme
Na vrata željna da pokucam
Slika i miris izgubljenog juga;
Izbledela boja, kao da se ruga
Zalutalom oku u mlečne pore sna
U zrnu zabluda,u koraku muk;
Pesak i sprud,sivkasto obojen put;
Kraj puta glas zanemeo od čekanja
Zaustih reč za prošla ćutanja.
Tisina kriknu! Začuh šaputanja
U koloritu lomljivih duga
..........
I,sve se okameni,i sve posta stena;
Glas, sto se izvi do mojih ramena,
Zarobi seme za svaku novu boju.
