Vipasana meditacija

[Jasna]

Postoje razne tehnike meditacije, a sve ih zajedničkim imenom nazivamo, pa možda
može doći do zabune. Ovde ćemo pričati o vipassana meditaciji. Kako se praktikuje,
gde pronaći učitelja za ovu tehniku meditacije, koje je njeno poreklo i slično.

Ona je izvorno budistička praksa, mada se na zapadu praktikuje zasebno, bez
ostalih religijskih zapetljancija. Što praktično znači da ne mora neko da bude budista
ili da pripada bilo kojoj religiji da bi primenjivao vipasana meditaciju.

Da li je neko od vas imao iskustva sa vipassana meditacijom?

 

[Jasna]

Vиpasana meditacija se može praktikovati na tri načina. Pored sedeće, može se
raditi i hodajuća meditacija. A može se primeniti i u bilo kojim dnevnim aktivnostima.

Hodajuća meditacija se radi onda kada smo previše pospani. Odredimo jednu stazu
ne veću od 10-15 koraka. Pažnja je u hodajućoj meditaciji vezana za koračanje.
Pogled je usmeren na otprilike dva metra ispred nas na stazi.
U početku je dovoljno da osvestimo podizanje i spuštanje noge, jedne pa druge.
Kasnije će nam biti moguće da u jednom koraku osvestimo više aktivnosti.
Kada dođemo do kraja staze koju smo odredili, osvestmo zaustavljanje, okretanje,
pa prvi korak i tako dalje.
Kada primetite da vam je pažnja odlurala, samo je vratite na prvi sledeći korak.

Kada su kod mene u dvorištu radili hodajuću meditaciju, komšija je pomislio da smo
nešto u travi izgubili. Svi hodaju polako, polako i gledaju ispred sebe.

 

[Jasna]

Vipasana meditacija u svakodnevnim aktivnostima.

Nije ideja da se meditira pola sata ili sat i da se nakon toga pogubimo u rutini.
Svesnost i budnost treba proširiti na sve što radimo u toku dana. Vipasana
meditacija se može primeniti bukvalno uvek. Dok jedemo, peremo sudove,
oblačimo se, tuširamo ili šta god. Sve što je potrebno, to je da aktivnosti
obavljamo sa budnom pažnjom. Da zaista obratimo pažnju na to kakvog je
ukusa hrana, kakve su senzacije u telu, kakve se misli javljaju dok jedemo.

Zvuči jednostavno, ali je u praksi teško primenjivo. Najgore je što ne možemo
ni da se setimo da vežbamo. Zato je najbolje za početak izabrati jednu do
dve aktivnosti. Recimo, da odlučimo da ćemo vežbati svaki put kada peremo
zube i kada se tuširamo, a kasnije vežbanje možemo proširiti.

 

[gost 391595]

Počela sam da meditiram pre nekoliko godina, upravo "običnu" vipasanu, kako je ja zovem. Meditacija je među stvarima koje su mi dale najbrže rezultate (pored dubinske psihologije, arhetipalne somatike, i starih dobrih običnih razgovora). Nikad nisam meditirala da bih osetila "mir, blaženstvo, zen", to su gluposti, mentalitet instant gratifikacije. Mir, ili bolje reći - regulisanost, jer mir koji osvojiš jednom i traje do kraja života, ne postoji, postoji samo tvoja sposobnost da se regulišeš u stresnim situacijama, dolazi kao rezultat unutrašnjeg rada, koji je nekad bukvalno krvav. I baš to mi je meditacija bila u početku, užasna, otvaranje Pandorine kutije senzacija, osećanja, misli, susret sa Senkom u svom punom intenzitetu, bez poštede... Kada sam ja počela da meditiram, nije moglo da se nađe toliko o tome da meditacija u početku može da pogorša emocionalno stanje, a sada već mogu da se nađu tekstovi o tome. Tada sam bila prilično usamljena u tome, mislila sam da nešto radim pogrešno.
Efekat meditacije se nastavlja i nakon meditacije, nema dana kada meditiram a da se u toku tog istog dana ili sutradan ne otvori nešto u mojoj stvarnosti. Desi se neki važan razgovor, sinhronicitet, neka spoznaja, neko osvešćivanje do tada neosvešćenog obrasca...

U poslednje vreme sam malo zapustila meditaciju, ali postala sam veoma dobra u njoj u smislu fokusa. Mogu da meditiram bilo gde (često iskoristim prevoz, naročito međugradski, da izmeditiram). Više ne moram ni da zatvaram oči (iako je tako naravno lakše), jedino što ne preferiram je meditacija u pokretu, nikad nisam. Volim da budem statična dok meditiram.

 

[Jasna]

 

[Jasna]

Kakve je boje potok

Potoku koji šumom teče
Oprezno priđe jedan jelen
I napivši se vode reče:
— Potok je kao šuma zelen.

Kraj stijena potok dalje teče
O kamena se lomeć rebra,
Skakutajući zeko reče:
— Potok je ovaj sav od srebra.

Kroz polje potok dalje teče
Pod vedro nebo izašav,
A lastavica ozgo reče:
— Potok je kao nebo plav.

I napivši se vode reče:
Nad njim oblaci bijeli stoje,
Lebdeći bijeli leptir reče:
— Potok je ovaj bijele boje.

S mnoštvom zvijezda dođe veče,
Ugasi svoje boje dan,
Plašljiva srna tiho reče:
— Gle, sav je potok ozvjezdan.

Grigor Vitez


Cilj vipassana meditacije je videti stvari onakvima kakve one zaista jesu.
Odvojiti svest od sadržaja svesti. Kao što u pesmici treba odvojiti potok
od onoga što se u njemu odražava, da bi zaista videli kakav potok jeste.

 

[Jasna]

Vipassana meditacija se ne preporučuje jedino u ležećem položaju,
jer se lako utone u sanjarenje ili san. U sedećem položaju može da
se radi u lotosu, polulotosu, pa i na stolici može da se sedi, ako neko
ima problema sa kičmom ili kolenima.
Pažnja se obično veže za dah. Ne ide za dahom kroz telo, nego se
dah posmatra na jednom mestu. Ispod nosa, gde dah ulazi u telo i
izlazi iz njega, ili podizanje i spuštanje stomaka. Može se i brojati
od 1 do 10, pa unazad. Bitno je da je fokus na nečemu što je jako
jednostavno.
Misli, telesne senzacije, sve što se pojavi u toku meditacije i skrene
nam pažnju sa fokusa koji smo odredili, primetimo, imenujemo i
pustimo. Vratimo se na dah.

 

[Jasna]

Zašto je bitno da prmetimo?
Obično se smatra da u meditaciji ne bi trebali ničim da budemo
ometeni. Sve što nam skrene pažnju dočeka se kao neprijatelj.
A čim ga na taj način dočekamo, dodajemo mu snagu. Zato se ne
opiremo, nego onome što je naišlo damo momenat pažnje.

Zašto je bitno da imenujemo?
Zato što kada nečemu damo naziv, jasno nam je da to nismo mi.
Da je to nešto što je naišlo i što će svakako proći. Kao što i ptica
proleti nebom. Niti zauvek tu ostaje, niti je ona nebo.

Kada puštamo i vraćamo se na dah, time vežbamo našu pažnju
da bude usmerena tamo gde mi hoćemo, umesto da po navici
luta.