"Grlili ste me, a ipak niste znali gde sam. U tom očajničkom neznanju, tražili ste da odredite svoje mesto u meni. Jedno je: platiti ulaznicu, a drugo: platiti izlaz."
Upoznali smo se kada je Vladan prvi put dosao kod Mirjane,kod nas,ili kako vec da se izrazim,ne znam.Deda je imao zelju da upozna buduceg zeta.Barem jednog.
Na fakultetima su bila zavrsena predavanja i ispitni rokovi,leto,a moja sestra u suzama i zelji da vidi decka.Tata je bio izricit:”Ne moze!”,ali je deda saosecao:”Neka dodje on kada je Mihajlo na poslu.Ne sme ti nista.”Tako je i bilo.Vladan je sa drugom iz kraja,zaludjenikom za automobilima,bivsi fudbaler,a tada rekreativac.Drustvo je negde petkom iznajmljivalo neku salu za mali fudbal.Posle toga se redovno islo na “cirku”.To su praktikovali i godinama kasnije.Svetlo smedja kosa,zelene oci,nasmejan.Nije se zvao Dragan,ali cu ga tako nazvati.
Tada sam jos uvek bila klinka.Ali kao klinka sam uvek izgledala starije (sreca je moja sto se kasnije to negde promenilo,pa sada, kada vise nisam klinka,izgledam kao da jesam).Neki su cak i precenjivali.Kao onaj prvi,recimo:”Ti si...’81.godiste?”,cerio se.”Ja?!Ti nisi normalan!”Rekla sam mu odmah posle toga koje godiste jesam.Pisala sam vec...tada nije mislio da mi je rano.
A Dragan je toga dana sedeo,gledao i smeskao se.Meni.Svideo mi se.Kasnije,mnogo kasnije,mi je priznao da je vec tada znao da ce nekada necega biti medju nama.Samo necega je i bilo,a da mi pri tom nikada nije bilo jasno zasto nije bilo neceg vise.
Sledece tri godine je ostalo na tome da tamo negde postoji neki Dragan koji mi se svidja.Te trece godine Mirjana i Vladan su se verili.Na veridbi je,naravno,bio taj koji se ne zove tako kako sam ga nazvala,tada vec malo ozbiljniji i smeliji,a ja ne vise klinka.Shvatila sam da mu se svidjam.Tako je ostalo do svadbe.Iste godine,samo par meseci kasnije.Dvodnevna festa.Obicaji.Sve po redu.Opet je sedeo,gledao i smeskao se.Verovatno bi i ostalo na tome da mu nisam rekla da izadje napolje.Tada smo se poljubili.Veselje je ubrzo bilo zavrseno.Svako svojim putem narednih godinu dana.Sve dok se nisam zaposlila,a on poceo ucestalo da posecuje moju sestru i zeta i da me zove na pice.Izlazili smo i dok sam privremeno bila smestena kod Mirjane,a i kasnije,dok sam iznajmljivala crvenu sobicu u koju nikada nije usao.Svaki nas izlazak zavrsavao se dobrim sexom.Retki su oni izlasci sa njim kada sexa nije bilo.Bio je Dragan prisutan u svim mojim periodima izmedju veza,a povremeno i u toku njih,samo sto to nije znao.Ja sam znala da on ima devojku iako je to uporno poricao.Ne znam zasto je to radio.Mi nismo bili u vezi.Samo smo se vidjali i bilo nam je lepo.Volela sam da zaspim pored njega dok me grli.Vise puta sam,onako, cisto za sebe,pozelela da je to cesce i duze,zvanicno.Da se ne krijemo.Mislim da je on verovao da ja to ne zelim.Meni je smetalo sto nikada nije ni pokusao da prica o tome,a ja nisam htela da budem ta koja ce da pokrene tu temu.Tako je ostalo samo na tome da smo se povremeno vidjali kafe i sexa radi.A vidjali smo se sve do negde pred pocetak veze sa Ratkom.Poslednji put u Mirjaninom i Vladanovom stanu dok su oni bili u selu.Odlucila sam pre njegovog dolaska te veceri da cemo samo jos tada spavati zajedno.Nisam mogla vise.Ali mu opet nista nisam rekla.Htela sam da to ostavim za jutro.Sedeli smo,pricali,pili pivo.Cini mi se da nikada pre te veceri nismo pricali.Jesmo,naravno,ali ja sam se tada pozdravljala.I sex nam je te noci bio najnezniji i najosecajniji do tada.Pomislila sam u jednom trenutku da cu ipak nastaviti sa tom nasom zaludnoscu koja je,eto,trajala mesecima.
Jutro je pametnije od noci.
Jos me je grlio kada mu je sat zazvonio.Morao je na posao.Lezala sam nepomicno,ni disala nisam,cekajuci da cuje sat.On se probudio,a ja sam zazmurila.Poljubio me je u teme i ustao.Otisao u kupatilo.
Gledala sam u sat.Pola sedam.Cujem vrata od kupatila,on izlazi, i ja ponovo zatvaram oci.Osecam da stoji pored kreveta i gleda me.Kao u snu,okrecem se polako na drugu stranu,da ne moze da mi vidi lice.On seda na krevet i miluje me po kosi.Srce mi lupa kao ludo,gotovo da se pomeram u krevetu u ritmu pulsa.Potom me ljubi u rame...u vrat...stavlja svoje lice u moju kosu,duboko udise na nos,kao kad malo dete ucite kako da pomirise cvet...naslanja svoje usne na moj obraz,zadrzi ih tako par sekundi,ljubi i...odlazi.Ja ostajem u krevetu da zmurim.Osecam da je iza kapaka nekoliko suza spremnih da se izliju.Ne dam im.
Mogla sam,kada me je zvao posle toga,da ga pitam sta mu je to znacilo.Nisam.Cutala sam.Da ne pokrenem temu.Cutala sam i o tome da se vise necemo videti,odlagala,odlagala i lagala.Mirjana mu je rekla da imam decka.Od tada me vise nije ni zvao.Videli smo se jos svega dva-tri puta u prolazu,slucajno.Uvek smo dobro i uvek su svi dobro.Stisak ruke i svako svojim putem.Uvek u ocima nesto nedoreceno dok se izgovara:”Cao,vidimo se.”Tako odlazimo jedno od drugog teskim korakom.Sa istom dilemom.
Ne tuguj nad liscem koje siva jesen u zuto oboji
kad znas da je letos gordo prkosilo vetru svakom
i divilo se ponosno svojoj jarkoj zelenoj boji
okupanoj zlatnim toplim suncevim zrakom.
Kad bolje nismo mogli,neka nam bude tako
da pamtimo da nam je negde nekada bilo lepo
jer cesto ni recima da predju usne nije lako
pa zato i cutimo,stojimo nemo i slepo.
Nemoj zaliti ono vreme koje je ostalo negde da bledi
godinom za godinom,dan za danom i satom
jer nam patiti sada,ni tebi,ni meni,ne vredi
kad neke stvari nismo rekli...makar i sapatom.
Da li da se okrenem?
Upoznali smo se kada je Vladan prvi put dosao kod Mirjane,kod nas,ili kako vec da se izrazim,ne znam.Deda je imao zelju da upozna buduceg zeta.Barem jednog.
Na fakultetima su bila zavrsena predavanja i ispitni rokovi,leto,a moja sestra u suzama i zelji da vidi decka.Tata je bio izricit:”Ne moze!”,ali je deda saosecao:”Neka dodje on kada je Mihajlo na poslu.Ne sme ti nista.”Tako je i bilo.Vladan je sa drugom iz kraja,zaludjenikom za automobilima,bivsi fudbaler,a tada rekreativac.Drustvo je negde petkom iznajmljivalo neku salu za mali fudbal.Posle toga se redovno islo na “cirku”.To su praktikovali i godinama kasnije.Svetlo smedja kosa,zelene oci,nasmejan.Nije se zvao Dragan,ali cu ga tako nazvati.
Tada sam jos uvek bila klinka.Ali kao klinka sam uvek izgledala starije (sreca je moja sto se kasnije to negde promenilo,pa sada, kada vise nisam klinka,izgledam kao da jesam).Neki su cak i precenjivali.Kao onaj prvi,recimo:”Ti si...’81.godiste?”,cerio se.”Ja?!Ti nisi normalan!”Rekla sam mu odmah posle toga koje godiste jesam.Pisala sam vec...tada nije mislio da mi je rano.
A Dragan je toga dana sedeo,gledao i smeskao se.Meni.Svideo mi se.Kasnije,mnogo kasnije,mi je priznao da je vec tada znao da ce nekada necega biti medju nama.Samo necega je i bilo,a da mi pri tom nikada nije bilo jasno zasto nije bilo neceg vise.
Sledece tri godine je ostalo na tome da tamo negde postoji neki Dragan koji mi se svidja.Te trece godine Mirjana i Vladan su se verili.Na veridbi je,naravno,bio taj koji se ne zove tako kako sam ga nazvala,tada vec malo ozbiljniji i smeliji,a ja ne vise klinka.Shvatila sam da mu se svidjam.Tako je ostalo do svadbe.Iste godine,samo par meseci kasnije.Dvodnevna festa.Obicaji.Sve po redu.Opet je sedeo,gledao i smeskao se.Verovatno bi i ostalo na tome da mu nisam rekla da izadje napolje.Tada smo se poljubili.Veselje je ubrzo bilo zavrseno.Svako svojim putem narednih godinu dana.Sve dok se nisam zaposlila,a on poceo ucestalo da posecuje moju sestru i zeta i da me zove na pice.Izlazili smo i dok sam privremeno bila smestena kod Mirjane,a i kasnije,dok sam iznajmljivala crvenu sobicu u koju nikada nije usao.Svaki nas izlazak zavrsavao se dobrim sexom.Retki su oni izlasci sa njim kada sexa nije bilo.Bio je Dragan prisutan u svim mojim periodima izmedju veza,a povremeno i u toku njih,samo sto to nije znao.Ja sam znala da on ima devojku iako je to uporno poricao.Ne znam zasto je to radio.Mi nismo bili u vezi.Samo smo se vidjali i bilo nam je lepo.Volela sam da zaspim pored njega dok me grli.Vise puta sam,onako, cisto za sebe,pozelela da je to cesce i duze,zvanicno.Da se ne krijemo.Mislim da je on verovao da ja to ne zelim.Meni je smetalo sto nikada nije ni pokusao da prica o tome,a ja nisam htela da budem ta koja ce da pokrene tu temu.Tako je ostalo samo na tome da smo se povremeno vidjali kafe i sexa radi.A vidjali smo se sve do negde pred pocetak veze sa Ratkom.Poslednji put u Mirjaninom i Vladanovom stanu dok su oni bili u selu.Odlucila sam pre njegovog dolaska te veceri da cemo samo jos tada spavati zajedno.Nisam mogla vise.Ali mu opet nista nisam rekla.Htela sam da to ostavim za jutro.Sedeli smo,pricali,pili pivo.Cini mi se da nikada pre te veceri nismo pricali.Jesmo,naravno,ali ja sam se tada pozdravljala.I sex nam je te noci bio najnezniji i najosecajniji do tada.Pomislila sam u jednom trenutku da cu ipak nastaviti sa tom nasom zaludnoscu koja je,eto,trajala mesecima.
Jutro je pametnije od noci.
Jos me je grlio kada mu je sat zazvonio.Morao je na posao.Lezala sam nepomicno,ni disala nisam,cekajuci da cuje sat.On se probudio,a ja sam zazmurila.Poljubio me je u teme i ustao.Otisao u kupatilo.
Gledala sam u sat.Pola sedam.Cujem vrata od kupatila,on izlazi, i ja ponovo zatvaram oci.Osecam da stoji pored kreveta i gleda me.Kao u snu,okrecem se polako na drugu stranu,da ne moze da mi vidi lice.On seda na krevet i miluje me po kosi.Srce mi lupa kao ludo,gotovo da se pomeram u krevetu u ritmu pulsa.Potom me ljubi u rame...u vrat...stavlja svoje lice u moju kosu,duboko udise na nos,kao kad malo dete ucite kako da pomirise cvet...naslanja svoje usne na moj obraz,zadrzi ih tako par sekundi,ljubi i...odlazi.Ja ostajem u krevetu da zmurim.Osecam da je iza kapaka nekoliko suza spremnih da se izliju.Ne dam im.
Mogla sam,kada me je zvao posle toga,da ga pitam sta mu je to znacilo.Nisam.Cutala sam.Da ne pokrenem temu.Cutala sam i o tome da se vise necemo videti,odlagala,odlagala i lagala.Mirjana mu je rekla da imam decka.Od tada me vise nije ni zvao.Videli smo se jos svega dva-tri puta u prolazu,slucajno.Uvek smo dobro i uvek su svi dobro.Stisak ruke i svako svojim putem.Uvek u ocima nesto nedoreceno dok se izgovara:”Cao,vidimo se.”Tako odlazimo jedno od drugog teskim korakom.Sa istom dilemom.
Ne tuguj nad liscem koje siva jesen u zuto oboji
kad znas da je letos gordo prkosilo vetru svakom
i divilo se ponosno svojoj jarkoj zelenoj boji
okupanoj zlatnim toplim suncevim zrakom.
Kad bolje nismo mogli,neka nam bude tako
da pamtimo da nam je negde nekada bilo lepo
jer cesto ni recima da predju usne nije lako
pa zato i cutimo,stojimo nemo i slepo.
Nemoj zaliti ono vreme koje je ostalo negde da bledi
godinom za godinom,dan za danom i satom
jer nam patiti sada,ni tebi,ni meni,ne vredi
kad neke stvari nismo rekli...makar i sapatom.
Da li da se okrenem?
