Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Jedini ko je donekle uspeo da prevari Čerčila, je bio Draža Mihajlović, ali svi znamo kako je Draža završio. - Miroslav Lazanski
Винстон Леонард Спенсер Черчил (енгл. Sir Winston Leonard Spencer Churchill; Вудсток, 30. новембар 1874 — Лондон, 24. јануар 1965) био је британски политичар и премијер Уједињеног Краљевства у два мандата од 1940. до 1945. и од 1951. до 1955. године. Черчил је такође био официр у Британској војсци, не-академски историчар, писац и сликар. Добио је Нобелову награду за књижевност 1953. године због својих дела које је писао током целог живота. Први је од само осам људи који су постали почасни грађани САД.
Пре Првог светског рата, радио је као председник Одбора за трговину, министар унутрашњих послова, и први лорд адмиралитета као део Аксвитове либералске владе. . Вратио се у владу као министар муниције, државни секретара за рат и државног секретара за ваздухопловство. Од 1921. до 1922. Черчил је био државни секретар за колоније, затим канцелар благајне у Болдвиновој конзервативној влади 1924-1929. Као канцелар благајне начинио је контроверзан потез враћањен фунте стерлинга 1925. на златни стандард у свом предратном паритету, што многи сматрају као стварање дефлацијској притиска на привреду Уједињеног Краљевства. Контроверзни потези су били и његово противљење повећању самоуправе за Индију и супротстављање абдикацији Едварда VIII 1936.
На почетку Другог светског рата, био је поново именован за првог лорда адмиралитета. Након оставке Невила Чемберлена 10. маја 1940, Черчил је постао премијер. Његово упорно одбијање да размишља о капитулацији је послужио као инспирација за британски отпор, нарочито током тешких првих дана рата, када су Британска империја и Комонвелт остали усамљени у активном супротстављању Адолфу Хитлеру. Черчил је посебно познат по својим говорима и радио емисијама, које су помогле да инспиришу британски народ. Предводио је Уједињено Краљевство као премијер све док победа над нацистичком Немачком није била осигурана.
Након што је Конзервативна партија изгубила изборе 1945, постао је лидер опозиције лабуристичкој влади. Јавно је упозоравао о "гвозденој завеси" због совјетског утицаја у Европи и промовисао је европско јединство. После победе на изборима из 1951. године, Черчил је поново постао премијер. Његов други термин је преокупиран спољним проблемима, укључујући Малајски грађански рат, устанак Мау-Мау, Корејски рат и државни удар у Ирану уз британску подршку. Черчил се повукао након што је претрпео мождани удар 1955.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Винстон_Черчил
Prva proleterska i Druga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu kod Foče, gde se nalazio general Mihailović sa Italijanima. A daleko u Londonu, britanski premijer Vinston Čerčil je toga dana uputio oštru notu jugoslovenskom premijeru Slobodanu Jovanoviću, opominjući ga da izveštaji ne ostavljaju sumnju da se Mihailović u borbi protiv partizana “povezao, direktno ili indirektno, s italijanskom okupacionom vojskom”. Čerčil ga podseća da je Britanija dve godine podržavala Dražu Mihailovića i slala mu materijalnu pomoć, ali je neprihvatljivo “da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, upadači u njegovu zemlju, nego njegovi sugrađani Jugosloveni, a na prvom mestu oni koji se u ovom času bore i daju svoje živote da oslobode svoju zemlju od jarma stranaca”. Čerčil najavljuje da to više neće trpeti.
"Razlog zašto smo obustavili snabdevanje Mihailovića oružjem i nismo mu dali podršku bio je jednostavan. On se nije borio protiv neprijatelja i, štaviše, neki njegovi potčinjeni pravili su sporazume sa neprijateljem. - Winston Churchill
http://www.znaci.net/00001/1_11.htm
Čerčil je zajedno sa kolegama na Teheranskoj konferenciji doneo odluku da se titovi partizani priznaju kao saveznici. Čerčili podržava Tita, i sa njim se sastaje, svestan je da se partizani bore protiv neprijatelja, da njihov broj stalno raste i da imaju podršku naroda, što će i izbori pokazati. Čerčil je priznao Tita i Jugoslaviju.
https://www.britannica.com/biography/Winston-Churchill
Винстон Леонард Спенсер Черчил (енгл. Sir Winston Leonard Spencer Churchill; Вудсток, 30. новембар 1874 — Лондон, 24. јануар 1965) био је британски политичар и премијер Уједињеног Краљевства у два мандата од 1940. до 1945. и од 1951. до 1955. године. Черчил је такође био официр у Британској војсци, не-академски историчар, писац и сликар. Добио је Нобелову награду за књижевност 1953. године због својих дела које је писао током целог живота. Први је од само осам људи који су постали почасни грађани САД.
Пре Првог светског рата, радио је као председник Одбора за трговину, министар унутрашњих послова, и први лорд адмиралитета као део Аксвитове либералске владе. . Вратио се у владу као министар муниције, државни секретара за рат и државног секретара за ваздухопловство. Од 1921. до 1922. Черчил је био државни секретар за колоније, затим канцелар благајне у Болдвиновој конзервативној влади 1924-1929. Као канцелар благајне начинио је контроверзан потез враћањен фунте стерлинга 1925. на златни стандард у свом предратном паритету, што многи сматрају као стварање дефлацијској притиска на привреду Уједињеног Краљевства. Контроверзни потези су били и његово противљење повећању самоуправе за Индију и супротстављање абдикацији Едварда VIII 1936.
На почетку Другог светског рата, био је поново именован за првог лорда адмиралитета. Након оставке Невила Чемберлена 10. маја 1940, Черчил је постао премијер. Његово упорно одбијање да размишља о капитулацији је послужио као инспирација за британски отпор, нарочито током тешких првих дана рата, када су Британска империја и Комонвелт остали усамљени у активном супротстављању Адолфу Хитлеру. Черчил је посебно познат по својим говорима и радио емисијама, које су помогле да инспиришу британски народ. Предводио је Уједињено Краљевство као премијер све док победа над нацистичком Немачком није била осигурана.
Након што је Конзервативна партија изгубила изборе 1945, постао је лидер опозиције лабуристичкој влади. Јавно је упозоравао о "гвозденој завеси" због совјетског утицаја у Европи и промовисао је европско јединство. После победе на изборима из 1951. године, Черчил је поново постао премијер. Његов други термин је преокупиран спољним проблемима, укључујући Малајски грађански рат, устанак Мау-Мау, Корејски рат и државни удар у Ирану уз британску подршку. Черчил се повукао након што је претрпео мождани удар 1955.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Винстон_Черчил
Prva proleterska i Druga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu kod Foče, gde se nalazio general Mihailović sa Italijanima. A daleko u Londonu, britanski premijer Vinston Čerčil je toga dana uputio oštru notu jugoslovenskom premijeru Slobodanu Jovanoviću, opominjući ga da izveštaji ne ostavljaju sumnju da se Mihailović u borbi protiv partizana “povezao, direktno ili indirektno, s italijanskom okupacionom vojskom”. Čerčil ga podseća da je Britanija dve godine podržavala Dražu Mihailovića i slala mu materijalnu pomoć, ali je neprihvatljivo “da njegovi neprijatelji nisu Nemci i Italijani, upadači u njegovu zemlju, nego njegovi sugrađani Jugosloveni, a na prvom mestu oni koji se u ovom času bore i daju svoje živote da oslobode svoju zemlju od jarma stranaca”. Čerčil najavljuje da to više neće trpeti.
"Razlog zašto smo obustavili snabdevanje Mihailovića oružjem i nismo mu dali podršku bio je jednostavan. On se nije borio protiv neprijatelja i, štaviše, neki njegovi potčinjeni pravili su sporazume sa neprijateljem. - Winston Churchill
http://www.znaci.net/00001/1_11.htm
Čerčil je zajedno sa kolegama na Teheranskoj konferenciji doneo odluku da se titovi partizani priznaju kao saveznici. Čerčili podržava Tita, i sa njim se sastaje, svestan je da se partizani bore protiv neprijatelja, da njihov broj stalno raste i da imaju podršku naroda, što će i izbori pokazati. Čerčil je priznao Tita i Jugoslaviju.
https://www.britannica.com/biography/Winston-Churchill
