- Poruka
- 388.980
Italijanska i francuska vina spadaju u red najpoznatiji na svetu, iako grožđe uzgajano u ovim zemljama zapravo vodi poreklo od grčkih čokota vinove loze. Vinska istorija seže mnogo dublje u prošlost čak do antičke Grčke. Nepravedno zapostavljena grčka vina od lokalnih sorti grožđa vrlo su specifična po ukusu i jedinstvena u svetu. Grčka kao zemlja mora i sunca odvajkada je imala idealne uslove za uzgoj vinove loze koja je obilno rađala dajući slatko grožđe od koga se potom spravljalo vino.
Dar boga Dionisa
Vinska istorija Grčke seže duboko u prošlost čak 6.500 godina. Legenda kaže da su ljudi "nektar bogova" dobili od Dionisa boga plodnosti, života, vina i uživanja, pa su se u njegovu čast u antičko doba pravile svetkovine. Vino je u staroj Grčkoj bilo nezaobilazni deo verskih obreda, smatralo se simbolom zdravlja, uspeha i bogatstva a čuveni filozofi toga doba uz čašu vina diskutovali su o suštini života.
Prvi tragovi o proizvodnji vina pronađeni su na ostrvu Krit i datiraju iz sredine 3. veka pre nove ere. Arheolozi su na ovom prelepom ostrvu pronašli nekoliko glinenih vinskih presa, vinske čaše i amfore koje potvrđuju značaj i ulogu vina u drevnim vremenima. Grci su ne samo proizvodili već i trgovali s vinom i dobro zarađivali. Zahvaljujući tome kupovali su žitarice i zlato iz drevnog Egipta, bakar iz Sirije i sa Kipra, slonovaču iz Afrike. Još u to vreme najskuplja i najcenjenija bila su vina sa egejskih ostrva.
Vina koja su pili stari Grci bila su dosta drugačija od onih koja mi danas poznajemo i konzumiramo. Naime, za skladištenje i transport vina koristile su se glinene amfore, a sitne pore i nedostatke zaptivali su se borovom smolom. Vremenom vino koje je čuvano u amforama je poprimalo specifičan ukus borove smole što je ostao prepoznatljiv znak ovih vina do danas. Tako je nastalo najstarije grčko vino poznato pod imenom ratsina.
Od nastanka antičke Grke vinova loza sadila se u priobalnim mestima, odakle se vremenom polako širila ka unutrašnjosti. Postoje vinogradi koji se nalaze i na 1000 metara nadmorske visine. Uz mediteransku klimu uz obilje sunčanih dana na krečnjačkom ili vulkanskom zemljištu vinova loza se uzgajala u gotovo idealnim uslovima što je dovelo do stvaranja različitih sorti grožđa. Tokom vizantijskog carstva nastavila je da cveta grčka vinska tradicija. Mnogi Evropljani prvi put su vino probali tokom krstaških ratova. Ubrzo su bogati plemići širom Evrope počeli da kupuju i uvoze muskat vina koja su se smatrala za najfinija i dostojna samo gospode. Međutim, padom vizantijskog carstva došlo je do propasti vinske industrije u Grčkoj koja se mahom preselila na ostrva Samos, Krit, Kipar i Lezbos, da bi Mlečani pod pritiskom najezde Turka čokote vinove loze prebacili u Francusku u Italiju gde se počelo sa uzgojem grožđa.
Turski osvajači, muslimani po veroispovesti kojima je vera zabranjivala upotrebu alkohola, umalo nisu potpuno satrli grčku vinsku tradiciju. Tokom četiri veka vladavine nametnuli su grčkim vinarima ogromne poreze, pa su vinogradi jedan za drugim nestajali, a vinska industrija se preselila u okoline manastira i na ostrva koja su bila pošteđena najezde Turaka. Do novog procvata grčke vinske industrije došlo je sredinom 20 veka sa pojavom modernih vinskih tehnologija. Oslanjajući se na tradiciju, država je uložila ogroman novac u obnovu grčkih vinograda u kojima danas raste oko 300 autohtonih sorti od kojih su mnoge uzgajane još od davnina.
Sveti gral grčkih vina
Sveti gral grčkih vina je asirtiko koje potiče od grožđa uzgajanog na vulkanskim predelima magičnog ostrva Santorini. U pitanju je lako belo, osvežavajuće vino blagih kiselina, alkohola i jedinstvene slanoće. Potrebno mu je malo vremena da sazri, pa iskusni vinari kažu da je najbolje da odstoji dve do tri godine kako bi stekao raskošan ukus i specifičnu kompleksnost. Asirtiko koji se proizvodi na kopnenom delu Grčke ima izraženu aromu tropskog voća a vino proizvedeno na Santoriniju ima gotovo idealnu razmeru voćnosti i mineralnosti. Ovo vino fantastično se slaže uz sve vrste morskih plodova od ribe do školjki i morskih ježeva, ali dobro ide i uz piletinu i svinjetinu u kremastim sosovima.
Najbolje i najpoznatije muskatno desertno vino je Samos, koje je dobilo ime po istoimenom ostrvu na kome je nastalo. U pitanju je muskat belo grožđe koje ima izuzetno sitno zrno, a vinogradi su smešteni na 900 metara nadmorske visine. Vinogradari na Samosu posluju kao velika zadruga, a kompletan rod predaju u dva pogona na ostrvu na kome se proizvodi ovo čuveno vino koje se uglavnom izvozi u inostranstvo. Vinski sladokusci kažu da se najbolje slaže uz dinju i pršutu koja posebno ističe elegantan ukus ovog belog vina.
Kada su u pitanju crna vina dominira Xinomavro bogato taninom, potom Aghiorghitiko ili vino svetog Đorđa sa Peloponeza koje se zbog izrazito voćnog ukusa često poredi sa božoleom. Ali, za razliku od božulea dobro podnosi starenje čak i do pet godina. Treći i neizostavni deo lepeze crnih grčkih vina je Mavrodaphne ili crni lovor koji odlično ide uz suvu ribu.
Poslednjih godina u Grčkoj su sve popularnija organska vina od drevne sorte limnio. U pitanju je autohtona sorta crnog grožđa sa ostrva Limnos stara više od 2.000 godina. Danas se uzgaja u severnoj Grčkoj i najčešće se koristi u proizvodnji pojačanih i desertnih vina.
link
Kada odete u Grcku da pijete dar od Boga Donisa..
