Ode pismo iz Srbije!
Milorad BOŠNjAK, 29. jun 2007
POSLE 20 godina od naučne potvrde da je prvo pismo civilizacije, epohalno Vinčansko pismo, koje je granice ljudske pismenosti pomerilo dve hiljade godina u dublju prošlost a kolevku pismenosti izmestilo iz Mesopotamije na naš deo Dunava - doživeće tužnu sudbinu. Njegova istraživanja više se neće vršiti u Srbiji! Ubuduće, zvaće se „staroevropsko“ odnosno „dunavsko“. Oba ta široka pojma ukidaju Vinču kao centar prve pismenosti, a pismo kao tekovinu ustupaju drugim civilizacijama.
Ovo najavljuje Vesna Pešić, direktor izdavačke kuće „Pešić i sinovi“. Izdanja ove kuće Vinčanskim pismom bave po zaostavštini njenog oca, pokojnog akademika dr Radivoja Pešića, koji je naučno dokazao da je to prvo pismo.
- „Odlazak“ Vinčanskog pisma iz Srbije mi potvrđuje Marko Merlini, šef projekta njegovog istraživanja koji finansira Evropska Unija. Jer, kako veli, Srbija nije u EU. Autoriteti nauke u Srbiji koji su najviše odgovorni, od kojih svi s pravom očekujemo da to spreče, ponovo su zakazali. „Potopili“ su Vinčansko pismo, baš kao oni naši naučnici što ga, otkad je otkriveno, osporavaju. Ipak, ne mogu „potopiti “ čitavu plejadu naučnika, od Miloja Vasića do Pešića, čija su otkrića stvorila osnovi za dalja i drugačija istraživanja - uverena je naša sagovornica.
Ta najavljena sudbina „odlazećeg“ Vinčanskog pisma, srpske naučne svojine važne za sav svet, biće gora od zavere poricanja među našim naučnicima, iako su otkrića dr Pešića priznale vodeće akademije nauka u EU i SAD. Nazvano je po nalazištu Vinča kod Beograda. Pešićeva (paleo)lingvistička sistematizacija odmah je objavljena u vodećoj evropskoj enciklopediji „Euroanali“ a njegor rad proglašen otkrićem decenije. Uprkos tome, i istraživanjima na vodećim katedrama Evrope za lingvistiku, kod nas je o Vinčanskom pismu zavladala medijska blokada. Naši naučni autoriteti su ga poricali, kako ko: kao „fantaziju“, „znake svojine na grnčariji a ne pismo“ i tako redom.
- Mogućnost „pismena“ od grafizama iz doba neolita u Vinči, prvi je nagovestio Vasić, pionir naše arheologije. Od tada, istraživači su imali prilike da vide i nove nalaze sa 40 lokaliteta širom Balkana, imali su modernu tehnologiju, ali im konzervativna metodologija nije dala da prevaziđu znanja nametnuta iz udžbenika. Tako su i pismo iz Vinče karakterisali kao „znakove svojine i radionica“, „ideogramsku ritualnu simboliku“ - veli Pešićeva.
Tek novom sistematizacijom pisma dr Pešića, nesumnjivo je utvrđeno svedočanstvo pismenosti u doba neolita, i obilje dokumentacije o visokom stepenu svesti tih žitelja na tlu današnje Srbije. I, dok se nauka širom EU i SAD intenzivno bavi njime, Vinčanskog pisma i dalje nema u široj javnosti Srbije.
- Zato, nije na odmet pitanje: koliko to vremena treba da prođe u Srbiji, da prepoznamo prave vrednosti i istine odvojimo od zabluda? U međuvremenu, civilizacije čiji smo baštinici i dalje će nam iz dubine vekova slati poruku: „Ko je nepismen? Onaj koji ne pozna umeće pisanja, ili onaj koji poruku ne ume da pročita“? - pita Pešiđeva.
ISTRAŽIVAČI
VINČANSKO pismo je stalna tema katedri u EU i SAD. Na njemu u Los Anđelosu doktorira poznati paleolingvista Milton Vin. Njegov evropski kolega Harold Harman u svojoj Univerzalnoj genezi pisma uvrstio ga je kao najstarije svetsko pismo. Najopsežnija u izučavanjima je Marija Gimbutas, jedan od glavnih arheologa 20. veka. I ona početak civilizacije locira na naše Podunavlje, označava ga terminom Stara Evropa, a tehnologiju pisma u Vinči kao njeno žarište.
NEZNANjE
OSIM retkih upućenih, o Vinčanskom pismu i Prvoj Evropi nastaloj pre 7.500 godina na 13 kilometara od Beograda, što potvržuju svetski naučni autoriteti, kod nas vlada mrak neznanja. Nema gore zavere od zavere neznanja! - rezignirano kazuje naša sagovornica.
SIMPOZIJUM
UPRAVO je SANU, čiji su članovi bili najglasniji u poništavanju Pešićevih radova na Vinčanskom pismu, na inicijativu akademika Bogdana Bruknera sa Ministarstvom kulture u Novom Sadu organizovala simpozijum o Vinčanskom pismu kao prvom ljudskom pismu. Zvezde simpozijuma bili su naučnici Milton Vin i Harold Harman. Direktorka Instituta za arheomitologiju iz SAD, Džoana Marler, traži da se ono više ne zove Vinčansko, kako je već u nauci utvrđeno, nego „staroevropsko“ ili „dunavsko“, naši prisutni naučnici podržali su zahtev Marlerove! - potvrđuje Pešićeva.
