- Poruka
- 95.555
Ime viktorijanskog slikara Ričarda Dada je našoj sredini,što akademskoj što laičkoj, gotovo potpuno nepoznato.Iako je njegov status u žanru vilinskog slikarstva,kojem je dao posebno značajan doprinos i za koji se primarno vezuje,danas u velikoj meri rehabilitovan-on ipak ostaje jedno od onih nepravedno marginalizovanih imena čiji se radovi smatraju pre kuriozitetima nego li šta drugo.
Kada se apstrahuju neki neizbežni konvencionalni žanrovski momenti na njegovim radovima
neko sa malo istančanijim ili labilnijim senzibilitetom -mogao bi zaključiti da poseduju vizionarski kvalitet
i neobičnu oštrinu percepcije, koja se teško može definisati...
Oberon i Titania
Dadova biografija ilustruje kako se jedan lep san o talentu,
prosperitetu i socijalnoj aklamaciji pretvorio u potpunu noćnu moru.
Dadova životna priča koja je višestruko odgovorna za
ovakve asocijativne komplekse, ali i za čitav niz
predrasuda prema ovom autoru i njegovom delu.
Come Unto These Yellow Sands
Richard Dadd
Ričard Dad rodio se 1817. godine u gradu Čatamu.
Od najranije mladosti pokazivao je vanredan talenat za slikarstvo
i bio je obdaren neobičnom imaginacijom.
Godine 1834. njegova porodica se seli u London,
gde će 1837. Dad upisati Kraljevsku akademiju i postati centralna ličnost
grupe mladih talentovanih umetnika koja će sebe nazivati Klikom.
Posle niza uspeha koje su postigle njegove rane slike
Dad 1842. godine dobija priliku da se pridruži ser Tomasu Filipsu
na njegovim putovanjima po Evropi i Bliskom istoku koja bi kulminirala posetom Egiptu.
Na tom putovanju Dad, čiji je zadatak bio da napravi niz vizuelnih zabeleški -
počeo je da pokazuje simptome paranoidne šizofrenije i razvija ideju
da je on zapravo izabrani sin egipatskog boga Ozirisa
čija je jedina svrha da uništi agente đavola na ovom svetu.
http://www.casopiskus.rs/ricard-dad-majstor-vilinskog-slikarstva/
. Sa ovakvim uobraženjima je neizbežno išla ideja da se te zapovesti sprovedu u delo,
ali je posle niza potencijalnih kandidata u kojima je video ove zloduhe kao, žrtva pao i njegov otac.
Godine 1844. Dad je smešten na odeljenje za mentalno obolele kriminalce bolnice Bedlam.
Tu će boraviti do 1864. kada je prebačen u bolnicu Brodmur gde je i umro, 1886. godine.
Uspavana Titania
Tokom ovog perioda nastaje najveći deo Dadovih radova.
Iako ih na prvi pogled karakteriše izvesna tematsko-žanrovska nekoherentnost,
lako se može uočiti niz lajtmotiva koji će se u njegovom opusu provlačiti do samog kraja.
Tu je uradio niz dela koja su protumačena kao amblemi njegove situacije,
a posebno mesto pripada enigmatičnoj i čudesnoj slici
Majstorski udarac vilinskog drvoseče.
U pitanju je nesumnjivo njegova najbolja slika i jedno od remek-dela .
Slika je rađena gotovo 10 godina(od 1855. do 1864.)
Sve ovo možda ne bi ni trebalo da nas previše čudi jer je
slika nastala tako što je Dad, po sopstvenom priznanju, gledao
u mrlje boje na platnu i u njima je, kao u onoj staroj veštini divinacije
iz kapljice mastila, naslutio, video i materijalizovao sa vizionarskom jasnoćom
aktere ove slike i sve njene ostale elemente.
Upliv razuma je ovde bio sveden na najmanju moguću meru,
a očigledno su neki drugi, podsvesni procesi bili na delu.
Majstorski udarac vilinskog drvoseče
U centru kompozicije je vilinski drvoseča sa podignutom sekirom
u rukama koji se sprema da raspoluti jedan lešnik.
Svuda oko njega je šarolika menažerija likova
(u svojoj pesmi Dad ih identifikuje ponaosob i o svakom ima nešto da kaže)
koji posmatraju, razgovaraju, komentarišu predstojeći događaj u atmosferi neizvesnosti.
Među likovima se izdvaja figura „Patrijarha” ili „arhi-maga” (kako ga Dad naziva)
koji i po liku, a ne samo po tituli, deluje kao arhetipski čarobnjak.
U jednoj ruci drži zdepastu batinu, dok se drugom sprema da da znak
drvoseči da izvede svoj sudbonosni udarac.
Na širokom obodu njegovog šešira uočava se niz figura:
kočije kraljice Mab koje vuku čudnovata hibridna stvorenja
Iznad Patrijarha stoje Oberon i Titanija, monarsi vilinstana iz Šekspirove drame San letnje noći.
Da je za Dada ova slika imala poseban značaj govori,
pored samog neuobičajenog procesa njenog nastanka,
i činjenica da je u njeno gusto tkanje, tu fantastičnu vilinsku tapiseriju,
inkorporirao i nekoliko veoma ličnih detalja.
Tako se u jednoj od figura najviše zone, hemičara sa avanom i tučkom,
može prepoznati lik Dadovog oca Roberta koji je i sam bio hemičar,
dok lik samog drvoseče ima lik samog Dada.
Majstorski udarac vilinskog drvoseče -detalj
Naravno, tek treba odgovoriti na pitanje:
koji je smisao ove scene?
Jedan konvencionalan odgovor jeste da Drvoseča treba da raspoluti lešnik
od koga će potom biti načinjena nova kočija za kraljicu Mab.
Postoji i druga teza, koja se daleko bolje uklapa sa celokupnom atmosferom slike.
Naime, po njoj su svi akteri ove slike začarani, a sam sudbonosni čin sečenja
treba da ih oslobodi dejstva nekakve kobne čarolije.
Osnovu za ovu tezu nalazimo u sledećim Dadovim stihovima koji poručuju da su:
„Vile, gnomi i elfi i njima slični pribegli
Da reše neki sumnjivi problem samo vilama znan…
Moći čarolije silne da popuste
Što veže roba boljeg za goreg
Prevari dušu, telo, posed i kesu
Otključaju tajnu ćeliju ambisa mračnog
Moći što svoju žrtvu ne promaši nikad.”
Poslednja izmena:
