- Poruka
- 95.555
https://kulturkokoska.rs/viktorijanci-ludilo-i-mentalne-ustanove/
Svaka era ima svoje krvave momente
– od kanibalističkih plemena, preko bratoubilačkih evropskih dinastija do atomskih ratova,
pokazalo se da istorija uvek ima i mračniju stranu.
Ali, jedna od najinteresantnijh jezivih era svakako je viktorijanska,
koja je trajala tokom vladavine kraljice Viktorije, 1837. do 1901.
Prugice, čipke i ubilački korseti, Džek Trbosek i jadni životi siromašnih-
nepresušni su izvor inspiracije i priča punih uznemirujućih detalja.
Ali, koliko god jezivo delovale danas, pravi horor se dešavao dok su radile.
Da, one priče o jezivim mučenjima i grozomornom odnosu prema pacijentima
– odnosno „ludacima“ – jesu tačne, jer je upravo takva slika viktorijanskih mentalnih ustanova.
Kraljevska bolnica Betlem u Londonu je najbolji primer.
Ona je možda najpoznatija duševna bolnica na svetu.
Reč „bedlam“ dugo je korišćena kao sinonim za „utočište za ludake“,
što nije čudno jer istorija ove ustanove za lečenje poremećenih seže do 14. veka.
Vrhunac slave dostiže upravo u viktorijanskom dobu,
kada su ljudi postali prosto očarani duševnim bolestima.
Ovakav izbor reči možda zvuči rogobatno,
ali šta drugo reći o ljudima koji su plaćali peni da bi videli ludake?
Ove „izložbe nakaza“ – u stvari, štićenika Betlema –
bile su izuzetno popularne i posećene.
Skoro 96 hiljada ljudi godišnje bi dolazilo da zaviri u ćelije
i smeje se napaćenima, nasilnima, seksualno poremećenima.
Zašto ne biste kupili još danas štap za bockanje zatvorenika?
Prvog utorka u mesecu poseta je besplatna!
Tada se još uvek smatralo da oboleli zapravo imaju „bolest duše”.
Pošto je ludilo dolazilo iz unutrašnjeg zla pacijenti su tretirani kao životinje
– s tim da se prema određenim životinjama sa pedigreom bolje postupalo.
„Ludaci“ su bili u kavezima, skoro bez odeće, u sobama od po pedeset ljudi,
a hranili su ih namirnicama sumnjivog porekla.
Sve više doktora se bavilo pitanjem duševnih bolesti,
ali je formalna edukacija u tom polju medicine bila slabo razvijena, ili čak nepostojeća.
Pioniri su se vodili svojim osećanjima i teorijama,
izmišljajući terapeutske naprave poput rotacione stolice u koju se pacijent stavi
i vrlo brzo i naglo okreće, dok ne oseti mučninu i gušenje.
Naravno, sve to u medicinske svrhe!
Ideja je da bila se mozak „resetuje“ i počne ispravno da radi.
Interesantno je da u svedočenjima nije navedeno koliko je lečenje bilo uspešno.
Postojale su dve sudbine: mogli ste da budete izlečeni,
ali bilo je i šansi da ostanete zauvek u ludnici ako vas vaša osramoćena porodica ne zaboravi
– što se često dešavalo jako brzo.
Pre i posle
Pre i posle
Omiljeni pacijenti bile su žene.
Posedovanje materice je, po nepisanom pravilu, uvećavalo mogućnost da obolite od takozvane histerije
– dijagnoze koja je obuhvatala svaki vid neprihvatljivog ponašanja,
od epilepsije i anksioznosti do odbijanja da se pomete kuća.
Englezi su „medicinski“ lečili žene tako što bi ih zaključavali i lečili preparatima
poput (izuzetno otrovne) žive ili pijavica stavljenih na klitoris
.
Glavni povod za lečenje bile su bolesti povezane sa seksualnošću
– nimfomanke, lezbejke, usedelice, frigidne žene i one koje masturbiraju -
bile su najčešća meta radoznalih lekara.
Svaka era ima svoje krvave momente
– od kanibalističkih plemena, preko bratoubilačkih evropskih dinastija do atomskih ratova,
pokazalo se da istorija uvek ima i mračniju stranu.
Ali, jedna od najinteresantnijh jezivih era svakako je viktorijanska,
koja je trajala tokom vladavine kraljice Viktorije, 1837. do 1901.
Prugice, čipke i ubilački korseti, Džek Trbosek i jadni životi siromašnih-
nepresušni su izvor inspiracije i priča punih uznemirujućih detalja.
Napuštene mentalne ustanove su omiljena mesta za radnje horor filmova.Ali, koliko god jezivo delovale danas, pravi horor se dešavao dok su radile.
Da, one priče o jezivim mučenjima i grozomornom odnosu prema pacijentima
– odnosno „ludacima“ – jesu tačne, jer je upravo takva slika viktorijanskih mentalnih ustanova.
Kraljevska bolnica Betlem u Londonu je najbolji primer.
Ona je možda najpoznatija duševna bolnica na svetu.
Reč „bedlam“ dugo je korišćena kao sinonim za „utočište za ludake“,
što nije čudno jer istorija ove ustanove za lečenje poremećenih seže do 14. veka.
Vrhunac slave dostiže upravo u viktorijanskom dobu,
kada su ljudi postali prosto očarani duševnim bolestima.
Ovakav izbor reči možda zvuči rogobatno,
ali šta drugo reći o ljudima koji su plaćali peni da bi videli ludake?
Ove „izložbe nakaza“ – u stvari, štićenika Betlema –
bile su izuzetno popularne i posećene.
Skoro 96 hiljada ljudi godišnje bi dolazilo da zaviri u ćelije
i smeje se napaćenima, nasilnima, seksualno poremećenima.
Zašto ne biste kupili još danas štap za bockanje zatvorenika?
Prvog utorka u mesecu poseta je besplatna!
Tada se još uvek smatralo da oboleli zapravo imaju „bolest duše”.
Pošto je ludilo dolazilo iz unutrašnjeg zla pacijenti su tretirani kao životinje
– s tim da se prema određenim životinjama sa pedigreom bolje postupalo.
„Ludaci“ su bili u kavezima, skoro bez odeće, u sobama od po pedeset ljudi,
a hranili su ih namirnicama sumnjivog porekla.
Sve više doktora se bavilo pitanjem duševnih bolesti,
ali je formalna edukacija u tom polju medicine bila slabo razvijena, ili čak nepostojeća.
Pioniri su se vodili svojim osećanjima i teorijama,
izmišljajući terapeutske naprave poput rotacione stolice u koju se pacijent stavi
i vrlo brzo i naglo okreće, dok ne oseti mučninu i gušenje.
Naravno, sve to u medicinske svrhe!
Ideja je da bila se mozak „resetuje“ i počne ispravno da radi.
Interesantno je da u svedočenjima nije navedeno koliko je lečenje bilo uspešno.
Postojale su dve sudbine: mogli ste da budete izlečeni,
ali bilo je i šansi da ostanete zauvek u ludnici ako vas vaša osramoćena porodica ne zaboravi
– što se često dešavalo jako brzo.
Pre i posle
Pre i posle
Omiljeni pacijenti bile su žene.
Posedovanje materice je, po nepisanom pravilu, uvećavalo mogućnost da obolite od takozvane histerije
– dijagnoze koja je obuhvatala svaki vid neprihvatljivog ponašanja,
od epilepsije i anksioznosti do odbijanja da se pomete kuća.
Englezi su „medicinski“ lečili žene tako što bi ih zaključavali i lečili preparatima
poput (izuzetno otrovne) žive ili pijavica stavljenih na klitoris
.Glavni povod za lečenje bile su bolesti povezane sa seksualnošću
– nimfomanke, lezbejke, usedelice, frigidne žene i one koje masturbiraju -
bile su najčešća meta radoznalih lekara.
