Viktor Peljevin

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Viktor Peljevin (1962, Rusija), jedan od najpoznatijih pisaca novije ruske književnosti, zahvaljujući prevodi lačkom radu, gotovo u celini je prisutan i na srpskom govornom području. Na srpski su prevedeni mnogi njegovi romani Omon Ra, Život insekata (izd. kuća Lom), Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, Ampir V, Sok od ananasa za divnu dam, pa i ova zbirka priča koja potvrđuje da ovaj pisac sa još nekoliko nešto starijih, ali i generacijskih ispisnika učestvuje u nekoj vrsti „restauracije zlatnog doba“ ruske književnosti, a kad je ona u pitanju reč je o „svežini“ i novumu i u okvirima opšte (svetske) književnosti.
1522728.jpg
 
Savremena nauka utvrdila je da suštinu greha predstavlja zaborav Boga, a suštinu vazdušnih mitarstava predstavlja beskrajno kretanje po sve užoj spirali prema tački istinske smrti. Umreti nije tako jednostavno kao što se ponekom čini…

"Kristalni svet"
 
Već svojom ranom prozom uspeo je da pomiri naizgled nepomirljivo: postmodernistički elitizam i najširu popularnost, dok je britkim, provokativnim esejima – često isprepletenim i stopljenim s njegovim pripovedanjem – kod mladih ruskih naraštaja brzo stekao harizmu lucidnog, ciničnog proroka postsovjetske epohe. Na insistiranje uglednog kritičara Aleksandra Genisa, Peljevin već 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker“ za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve romane Omon Ra (1992) i Život insekata (1993). Slede kultni romani Čapajev i Praznina (1996) i Generation „P“ (1999), uz antologijsku zbirku novela i priča Žuta strela (1998), u kojoj, po oceni mnogih, nalazimo neke od najboljih stranica ovog autora i kvintesenciju njegovog kasnijeg stvaralaštva. Evropsku i svetsku reputaciju Peljevin je potvrdio početkom ovog stoleća delima Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda (2003), Sveta knjiga vukodlaka (2004), Šlem užasa: kreativ o Tezeju i Minotauru (2005), Empire „V“ (2006), Т (2009), S.N.U.F.F. (2011), Betmen Apolo (2013)... – koja mu utiru put da postane jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.
 
iphuck_10_vv.jpg


Ako ste mislili da vas od Peljevina više ništa ne može začuditi – grdno ste se prevarili!

U novom romanu iPhuck10, ovaj najtalentovaniji pisac današnjice vozi vas kao najvrtoglavijim karuselom kroz čitav 21. vek, i onaj koji se dogodio i onaj koji će se tek dogoditi.

Gradeći sliku bliske budućnosti u kojoj će ljudi biti u saživotu sa veštačkom inteligencijom, Peljevin ubada sva bolna mesta našeg vremena. Usamljenički „singl“ životi i otuđeni odnosi koje smo kao civilizacija svesrdno izgrađivali od kraja 20. veka, planetarna histerija zbog tehnološke revolucije, jalova i isprazna umetnost i „diskurzivna“ književnost koje su zatrpavale svet, ostavljaju, u Peljevinovoj viziji, porazne posledice u skoroj budućnosti u vidu čarobne spravice, bolje od svih ajpodova i ajfona našeg vremena – ajfaka 10.

Burna ljubavna veza glavne junakinje, falsifikatorke digitalnih umetnina, i policijskog algoritma oličenog u najčuvenijeg policijskog istražitelja ruske književnosti, Dostojevskovog Porfirija Petroviča, ne samo da čitaoca, prema obrascima detektivskih romana, dovodi do napetosti, već neprimetno, kroz smeh, parodiju i ironiju, postavlja pitanje o smislu života i postojanja koje svekolika umetnost postavlja već 2000 godina.

Iako je ovim romanom Peljevin izrekao bespoštednu kritiku čovečanstva i opomenuo ga kako zastrašujuće izgleda put kojim je krenulo, urnebesnim humorom a umirujućim tonovima u finalu naracije, on ipak pokazuje ljubav i divljenje prema ljudskom biću, pozivajući nas sve da se vratimo svojoj suštini, svojoj ljudskosti.
 
delfi_omon_ra_viktor_peljevin.jpg

Roman Omon Ra je ispovest sovjetskog kosmonauta Omona Krivomazova, koji je celi svoj život posvetio jednoj misiji: letu na Mesec. Uprkos sivilu i antiutopijskoj stvarnosti društva u kojem odrasta, koje na svaki način od njega pokušava da napravi monofunkcionalnog vojnika partije, Omon je samonikla, impresivna ličnost koja u svom svetu gradi autonomiju misli i vrednosti, ličnost koja će na kraju razotkriti laž kojoj treba da podnese žrtvu i pobediti neljudski poredak
 
t_vv.jpg

Grof T – majstor borilačkih veština – putuje. Njegov put nije lak i prate ga mnoge teškoće i opasnosti. A put vodi u tajanstvenu Optinu Pustinju. Grofa na tom putu očekuje mnogo prepreka i čudnih susreta, koji su promenili njegovu predstavu o ustrojstvu sveta.

Ako neko pomisli da je sedokosi i sedobrai grof T, koji je krenuo u potragu za Optinom Pustinjom – Lav Nikolajevič Tolstoj, biće razočaran. On je samo plod mašte demona i njegovih slugu. I može biti da ste i vi sami to isto. U knjizi se može naći mnogo različitih mišljenja o tome. Tokom pripovedanja glavni junak želi ne samo da sazna ko je on zapravo, već pokušava da se seti (ili spozna) zašto ide u Optinu Pustinju i šta je to uopšte. Razgovori s konjem, portretima, kompjuterska „pucačina“ u kojoj učestvuje Dostojevski – sve je to samo deo ovog romana. Filozofskih rasuđivanja u njemu ima daleko više nego u ostalim delima Peljevina, što samo doprinosti ozbiljno-smešnom stilu njegove proze.
 
delfi_p5_-_poslednje_pesme_politickih_pigmeja_pindostana_viktor_peljevin.jpg

P5 je zbirka od pet priča, međusobno vrlo različitih, ali koje sagledane zajedno održavaju tipičan književni svet Viktora Peljevina. U jednoj priči čitalac se gorko smeje saznajući kako funkcioniše sprega organizovane prostitucije, biznisa i vlasti, u drugoj se suočava sa aktuelnim trendovima gej parada čiji učesnici postaju i policajci, u ostalim pričama Peljevin nas vraća u daleku prošlost, egipatsku mitologiju ili priče s Orijenta, u kojima se susreću Istok i Zapad, nauka, magija i religija, a u kojima se verovatno kriju istine o našem dobu.
 
delfi_dijalektika_prelaznog_perioda_iz_niotkuda_u_nikud_viktor_peljevin.jpg

Peljevinova Dijalektika prelaznog perioda predstavlja polifonijsko delo sastavljeno od jedne elegije, romana Brojevi i šest pripovedaka. Centralna tema je i ovog puta položaj savremenog ruskog čoveka razapetog između sovjetske prošlosti, globalističkih zapadnih uticaja i ruske realnosti kojoj su jednako i daleka i bliska ova dva principa. Kroz opis životnog puta glavnog junaka Stjope, autor dovodi do apsurda ne samo njega kao predstavnika svig društva i svog doba, već i čitav društveni sistem koji nam pripovedač ogoljuje i u kojem saznajemo kako funkcionišu mehanizmi pranja novca, osnivanja fiktivnih firmi i korporacija, trgovina ljudskim umovima i telima.
 
capajev_i_praznina_vv.jpg

Čitanje dela Viktora Peljevina manje liči na budenje, a više na čudesan san koji nagoni na razmišljanje. Nemoguće je tako opisivati stvarnost kako je Peljevin gradi. Peljevin je đavolski talentovan i čita se lako i sa ogromnim zadovoljstvom. Svi bismo ga citirali i poslali prijateljima preko e-maila, on je slojevit kao glavica kupusa - ima list za ljubitelje anegdota, list za one koji mrze reklame, list za ljubitelje fantastike, za ljubitelje krimica, trilera, narko-romana. (Andrej Minkevic)
 
kristalni_svet_vv.jpg

U prozi Viktora Peljevina, savremenog ruskog pisca svetskog glasa, bez obzira na obim i neposrednu temu, uvek se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte.

Gotovo svaka priča iz ove zbirke briljantna je minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana...

„Peljevinova popularnost umnogome duguje njegovom daru za komično i satiričnoj eleganciji, a njegova proza dotiče opšte uslove života u današnjoj Rusiji. Osećanje zbunjenosti, dezorijentacije i izgubljene ravnoteže leže u osnovi svih njegovih dela.“ London Review of Books

„Peljevin je pesnik, filozof i hroničar pograničnih svetova. On postavlja spojnice između različitih realnosti.“ Aleksandar Genis
 
slem_uzasa_vv.jpg

Večna Peljevinova pitanja ko sam ja i gde se to nalazim dobila su novu formu – internet-čet, u kojem sedam veličanstvenih likova, zarobljenih u Lavirintu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, čeka Tezeja koji će ih izvesti napolje. A Lavirinta u stvari nema. I šlem užasa nije na glavi, nego u njoj.

Zar zaista mislite da ste vi taj Betmen što vas gleda u oči dok stojite ispred ogledala s njegovom maskom na licu?
 
219123_600_600px.jpg

U Majstoru i Margariti, Mihail Bulgakov opisuje dolazak u Moskvu tridesetih godina dvadesetog veka profesora Volanda, demonskog bića najvišeg reda. Viktor Peljevin, pak, u Svetoj Knjizi Vukodlaka opisuje život bića nižeg demonskog reda, u Moskvi na početku trećeg milenijuma.
„Nečistom“ biću, lisici A Huli, koja ima onoliko godina koliko Nabokovljeva Lolita ima dana, prazninu pojavnog sveta neko vreme ispunjava zgodni vuk Aleksandar, „vukodlak s epoletama“.
Viktor Peljevin, rođen 1962. godine, autor je više romana, novela i zbirki priča. Časopis „Njujorker“ svrstava ga u grupu od šest najboljih evropskih pisaca.
Smešna, lirska, čak i dirljiva, ova knjiga je, u suštini, zajedljiva i ironična, počev već od samog njenog naziva. Peljevin se i u ovom romanu ruga buržoaskim vrednostima, famoznom zdravom razumu i generaciji menadžera, portfolio investitora i imidž-mejkera.
 
"Pokazalo se da ljubav nije ono što se o njoj piše. Videla sam sve njegove grozne osobine, ali one su u mojim očima, ma kako to bilo čudno, samo povećavale njegovu privlačnost. Moj razum se pomirio čak i sa njegovim užasnim političkim pogledima i počeo u njima da nalazi i nekakvu neobuzdanu severnjačku samobitnost. U ljubavi apsolutno nije bilo smisla. Ali je zato ona davala smisao svemu ostalom. Ona je moje srce učinila lakim i praznim, poput balona. Nije mi bilo jasno šta mi se dogadja. Ali ne znam što sam oglupavela - naprosto u onome što se dešavalo nije se imalo šta razumeti.
Lično, ja se ne usudjujem da kažem šta je ljubav - verovatno se ona i Bog mogu definisati jedino prema apofazi, kroz ono što nisu. Ali apofaza je takodje pogrešna, zato što su oni sve. A pisci koji pišu o ljubavi su bitange, a prvi medju njima je Lav Tolstoj sa batinom Krojcerove sonate u rukama."
 
"Nije dolazio dva dana. Izludela sam od brige i neizvesnosti. Ali kad je ušao ne rekoh mu ni reči prekora. Osmeh na njegovom licu bio je dovoljna nagrada za svu moju sekiraciju. U pravu je Čehov: ženska duša je po svojoj prirodi prazan sud koji ispunjavaju tuga i radosti voljenog. "​
 
"Jedan moj poznanik je govorio da zlo u našem životu može da se pobedi jedino novcem. To je zanimljivo zapažanje, treba govoriti ne o pobedi nad zlom, već o mogućnosti otkupa od njega."

"U Moskvi se grade oblakoderi, jedu se tone sušija i ispostavljaju računi u kojima se potraživanja izražavaju u milijardama.Ali taj bum ima malo veze sa ekonomijom. Naprosto, ovamo se iz cele Rusije sliva novac, i on malkice natapa ovdašnji život pre nego što ode u hiperprostor of-šora. Sećam se, govorila si da je osnovna protivrečnost savremene epohe - protivrečnost izmedju novca i krvi."

"Znaš u čemu je potajni užas ovdašnjih života? Kada kupuješ sebi bluzu ili kola, ili bilo šta drugo, u tvojoj glavi već se nalazi predstava mesta na koje ćeš otići u toj bluzi ili u tim kolima, koje ti je nametnula reklama. Ali takvog mesta nema nigde, osim u reklamnom spotu, i tu crnu rupu u realnosti, oplakuju svi ozbiljni filozofi Zapada. Kroz radost šopinga nazire se nepodnošljiva svest o tome da je ceo naš svet - ogromna prodavnica skijaške opreme koja se nalazi usred Sahare: treba kupiti ne samo skije, već i imitator snega."

Sveta knjiga vukodlaka
 
Savremena nauka utvrdila je da suštinu greha predstavlja zaborav Boga, a suštinu vazdušnih mitarstava predstavlja beskrajno kretanje po sve užoj spirali prema tački istinske smrti. Umreti nije tako jednostavno kao što se ponekom čini…
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top