Skulpture Sećanje, Udovica sa detetom, Miloš Obilić i dvanaest karijatida na stepeništu kod ulaza iz Vasine ulice, predstavljaju deo zamišljene arhitektonsko-vajarske celine Vidovdanski hram, za koju je autor, Ivan Meštrović, uradio i prostorni model/maketu. Ovaj kompleks velikih razmera trebalo je da bude formiran od samostalnih, idejno srodnih skulptura, koje su međusobno povezane arhitektonskim okvirom. Glavni deo vajarskih dela nastao je tokom umetnikovog boravka u Parizu 1908-1909. godine, u vreme uzleta ideje kulturnog i političkog jedinstva svih južnoslovenskih naroda. Meštrovićevo stvaralaštvo u ovom periodu bilo je prožeto elementima secesije i simbolizma, a monumentalni, herojski stil, kao sredstvo za predstavljanje događaja koji su podsticali jačanje nacionalne svesti, bio je prisutan u umetnosti sve do završetka Prvog svetskog rata. Skulpture iz ovog ciklusa izlagane su u to vreme više puta. Ipak, najveći uspeh predstavljala je Međunarodna izložba u Rimu, 1911, kada su one bile prikazane u Paviljonu Kraljevine Srbije, gde su dominirale, kao i Meštrovićeva izložba u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu, ratne 1915. godine. Iako je od strane savremenika bilo i zamerki upućivanih Ivanu Meštroviću zbog njegovog stilskog opredeljenja i načina na koji je video ilustrovanje najvećeg srpskog nacionalnog epa, njegov delimično realizovani Vidovdanski hram jeste odraz umetničkih, političkih i duhovnih prilika vremena u kome je nastao, a nekoliko ostvarenja iz ovog ciklusa predstavljaju istinska remek-dela jugoslovenske skulpture 20. veka.
