Видовдан

SrBkinja_

Zainteresovan član
Poruka
416
Видовдан има посебан значај за србски народ и државу Србију! Косовски бој 1389. године у коме је убијен турски султан Мурат у историји Србије је забележен као највећи подвиг Срба. Вековима је Видовдан за Србију најсветији датум.

264483_165563783509441_1724844_n.jpg


На Видовдан 1914. године Гаврило Принцип убио је надвојводу Франца Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан, понизити непослушне Србе у тадашњој Аустроугарској. Тај догађај је покренуо Први светски рат, а на исти датум 1919. потписан је Версајски споразум којим се тај рат и завршио.

Gavrilo_princip_memorial_plaque_2009.jpg

gavrilo.jpg


Две године касније усвојен је Видовдански устав – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је донео краљ Александар први Карађорђевић. Значајно је да је на Видовдан 1948. донесена Резолуција Информбироа, што је означило разлаз између тадашње Југославије и источног блока.

Vidovdanski_ustav.jpg


На прослави шест векова од Косовског боја, Милошевић је код споменика на Газиместану, где се одиграла историјска битка, одржао чувени говор, којим је обећао повратак националног србског идентитета и из кога је најчешће цитирана реченица „Нико не сме да вас бије!“. Милошевић је тада постао неприкосновени национални вођа у наредних 12 година.


На Видовдан 2001. Слободан Милошевић је срамно и крајње понижавајуће за Србију, изручен Трибуналу у Хагу.Ђинђић и његов ДОС испоручио је председника Србије који је само зато што је бранио Србију, Србе и интерес државе од белосветских злочинаца и агресора ,као такав сметао је светским моћницима...

5085731053c6b8e3ee2eae047410310.jpg
 
Na današnji dan, 28. jun

Izvor:Beta
21346759934daa963c488d5017136373_368x259.jpg

1098. Krstaši su u Prvom krstaškom ratu pobedili Turke u bicikod Antiohije.

1389. U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku i obezbedili dalji prodor na Balkan. Srbija je potom postala turska vazalna država, a njeno osvajanje završeno je 1459. kada su Turci zauzeli utvrđeni grad Smederevo.

1491. Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je tokomvladavine (od 1509) proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku. Sukobio se sa papom koji nije hteo da poništi njegov brak sa jednom od šest žena i proglasio se za poglavara novoosnovane Anglikanske crkve (1534).

1577. Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens. Njegovevelike kompozicije smatraju se najvećim dometom flamanskog baroknog slikarstva i autentičnim izrazom baroknog duha ("Poslednji sud", "Venera", "Parisov sud", "Otmica Leukipovih kćerki").

1629. Mirom u Aleu okončana je pobuna hugenota (protestanata) u Francuskoj, ali time nisu okončani njihovi progoni, koji su imali vrhunac u "Vartolomejskoj noći" 1572. kada je po naređenju Katarine Mediči ubijeno preko 20.000 njihovih pristalica. Punu ravnopravnost sa katolicima oni su stekli tek nakon Francuske revolucije.

1712. U Ženevi je rođen francuski filozof Žan-Žak Ruso, čije je delo uticalo na Francusku revoluciju i na evropsku književnost i filozofiju XVIII i XIX veka ("Emil – ili o vaspitanju", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među
ljudima", "Pismo Dalamberu", "Ispovesti").

1867. Rođen je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934, jedan od najzačajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Šest lica traže pisca", "Đakomino", "Henrik IV").

1873. Rođen je francuski hirurg i biolog Aleksis Karel, čije je delo imalo značajnu ulogu u razvoju metoda transplantacije tkiva. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1912.

1874. Umro je srpski političar Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-67). Njegovo delo "Načertanije" (1844) prvi je nacionalni program Srbije nakon oslobođenja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata.

1902. SAD su kupile od Francuske za 40 miliona dolara koncesijuza gradnju Panamskog kanala.

1914 - Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubioje u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata.

1919. Potpisan je Versajski mirovni ugovor između Nemačke isaveznika kojim je i formalno završen Prvi svetski rat.

1921. Donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanski ustav) kojim je novonastala država proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević.

1948. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavijeisključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). To je značilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955.

1950. Amerikanci su pobedili Engleze sa 1:0 na Svetskom fudbalskom kupu u Brazilu.

1950. Pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400kilometara, nazvan "Auto put bratstvo-jedinstvo", u čijoj su izgradnji učestvovale dobrovoljne omladinske radne brigade iz svih krajeva Jugoslavije.

1956. U poljskom gradu Poznanj ugušena je pobuna radnika uzveliki broj žrtava. To je bio jedan od prvih izraza krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.

1960. Osnovan je Univerzitet u Novom Sadu.

1976. Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.

1977. Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademijeprimenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva ("Metamorfoze", "Autoportret").

1981. U eksploziji bombe u sedištu Islamske republikanskepartije poginule su 74 osobe, među kojima i lider partije i predsednik Vrhovnog suda Irana ajatolah Mohamed Hosein Behešti.

1989. Na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Centralni događaj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića kojim je počeo meteorski uspon tog srpskog političara.

1992. U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije(DEPOS) u Beogradu je, ispred zgrade Skupštine SRJ, počeo Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa.

1997. Kubanski i argentinski forenzičari pronašli su šestkostura u blizini bolivijskog grada Valgranda. Kasnije je utvrđeno da su među njima i ostaci legendarnog vođe gerile Ernesta Če Gevare.

2001. Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošvić izručen je Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, kao prvi šef države koji je predat međunarodnom sudu. Milošević je 27. maja 1999. optužen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-92. i BiH 1992-95. i na
Kosovu 1999.

2001. Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džek Lemon, jedan od najpopularnijih američkih komičara, dobitnik dva Oskara i nagrade za životno delo (1988) Američkog instituta za film ("Apartman", "Spasite tigra", "Neki to vole vruće").

2003. Meksiko je izručio Španiji bivšeg argentinskog pomorskog oficira Rikarda Miguela Kavalja, optuženog za genocid i terorizam tokom "prljavog rata" koji je vođen u vreme vladavine vojne hunte u periodu 1976-1983. godine protiv oponenata, a u kome je oko 30.000 ljudi ubijeno ili nestalo.

2004. SAD su predale vlast Iračanima, dva dana pre roka isedam meseci pre izbora, nakon čega su lideri privremenih iračkih vlasti položili zakletvu.

2006. Crna Gora je postala 192. država članica Ujedinjenih nacija.
 
Иначе треба рећи да Србска православна црква тада слави спомен на Светог кнеза Лазара и све косовске мученике као и за све војнике пале за отаџбину од Косова до данас.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD
Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
 
Иначе треба рећи да Србска православна црква тада слави спомен на Светог кнеза Лазара и све косовске мученике као и за све војнике пале за отаџбину од Косова до данас.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD
Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.

а шта је са јунацима пре Косова, њих се наша Црква не сећа?
 
а шта је са јунацима пре Косова, њих се наша Црква не сећа?

Е то је и мени било интересантно,јер на свим литургијама на којима сам присуствовао на Видовдан се помену страдали од Косова па наовамо,као да пре Косовског боја нисмо ратовали.Или сматрају да од Косова све почиње што је погрешно наравно,или имају неко друго резоновање мени непознато,углавном скопчано је са кнезом Лазаром.:)
 
Е то је и мени било интересантно,јер на свим литургијама на којима сам присуствовао на Видовдан се помену страдали од Косова па наовамо,као да пре Косовског боја нисмо ратовали.Или сматрају да од Косова све почиње што је погрешно наравно,или имају неко друго резоновање мени непознато,углавном скопчано је са кнезом Лазаром.:)

немају они ту никакво ''резоновање'', него се неко сетио синтагме ''од Косова до данас''; осталим се то чинило згодним па су прихватили, а није им пало на памет да су Срби гинули и пре Косова. треба неко да напише допис Светом Синоду да то исправе.
 
Обилић:
Читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане. А у тим си књигама могао да прочиташ да је пастир био и два пута крштени велики жупан Србски Стеван Немања, и његов син Стефан Првовенчани, краљ. И Свети Сава равноапостол, и Стефан Урош Други, и краљ Милутин, и Стефан Душан Силни, србски цар. Могао си да видиш и да прочиташ да ти пастири нису губили овце. Да србски народ са њима није био стадо оваца што блејећи иде на клање. Да су пред њима узмицали и лавови. Па би на основу онога што је било могао да видиш и оно што ће бити. А биће… Биће да ће се и данас на Косову наћи пастир пред чијом ће руком устукнути онај ко до сад није ни пред ким устукнуо. А Мурат и његов син, пород кујин и аспирин, штене лавово и василиско, да ће неко сунце макар и кроз много стотина година, гонећи с врхова те гавране и пацове изгрејати и обасјати Србију. Ако га уклешемо данас.

Лазар:
Вечерас је трпеза монашка, а не кнежевска. Вечерас нема вепровине, нема зечетине, нема срнетине и нема дивокозине. Не зато што немамо добрих ловаца и кувара, него зато што морамо да останемо и гладни и трезни. Ово је више причешће него вечера. Јешћемо оно што је јео Христос, јер ћемо сутра бити Христови ратници. Господо да се помолимо. Нек немамо ништа до једно зрно соли, ал нек све буде њиме осољено. И кад нам све однесу воде и ватре то једно зрно нека нам буде све. Амин!.. Ако немамо неко зрно. Не знам чега. Које се ни у реци ни у мору, које се ни у отрову ни у крви неће растворити и променити. Које ће и у рају остати оно што је било у паклу. И маслине, и лоза и пшеница, све би нам никло из тог зрна да га имамо.

Косовка девојка:
На Косову је пољу изгинуло све што је сијало и све што је било верно. Само су неверни на Косову преживели. Само су неверни с Косова дому пошли. С прагова их гледамо неудате удовице. За кога да се уде удајемо, чију децу удовице да рађамо, зар да настављамо издајнички род? Ил ћемо свака за својим мртвим јунаком да запловимо у невреме са неместа? Живом јунаку вереница, мртвом невеста.

Милица:
Нећемо сахранити главу Лазареву, положићемо је у земљу као семе. Како да те не оплакујем, како да не ридам и како да тужна не тугујем за тобом кад ми се с тобом све на свету угасило? И како да ти се радосна не радујем кад ми се враћаш сијајући и светлећи? У бој си отишао к’о велики јунак, а враћаш нам се к’о велики мученик. Враћаш нам се већи но што си отишао. Како да те не славимо данас, кад се са кишом наших суза пењеш у облаке да примиш венце а остављаш нас у овом слепом свету са Стефаном као са очима.

Стефан:
Помози Господе, да оборена у прах из праха устане. Да се расута сабере, да ослепела прогледа. Да убијена, мучена и спаљена, да заклана, згажена, обешена и распета, у знане и незнане гробове сахрањена из свих гробова и мука васкрсла, цела Србија стане под један венац.
 
На Видовдан 2001. Слободан Милошевић је срамно и крајње понижавајуће за Србију, изручен Трибуналу у Хагу.Ђинђић и његов ДОС испоручио је председника Србије који је само зато што је бранио Србију, Србе и интерес државе од белосветских злочинаца и агресора ,као такав сметао је светским моћницима...

Pljuc. Kako radio tako i zavrsio.
Kako je branio Srbe i Srbiju? Tako sto je natjerao Srbe iz Krajine da potpisu kapitualaciju (Vensov plan, prilikom pregovora on je stao uz Tudjmaov predlog, a protiv Babica). Sankcijama protiv RS u najgorem trenutku ... O tome kako te sankciju "nijesu bile prave", govori najbolje odnos na bojnom polju ... od tog trenutka VRS pocinje gubiti bitku za bitkom (nema dzebane i nema corbe)..
A tek Kosovo?? Drzao je dolje 4000 pandura, koji nijesu smjeli izaci iz "stanice milicije", a tkz. OVK je od 1996-1998, drzala 60-70% Kosova i od par nezodovoljnika i kriminalaca iz 1996, popela se na pravu malu armiju od 30 000-40000 boraca, pomagaca, spijuna itd.
 
Беседа Владике Николаја на Видовдан 1940. године, о отаџбини Србији.

Беседа на Видовдан 1940. године
Отаџбина је оно на што нас данашњи дан упућује да мислимо. Црква наша говори нам о две отаџбине. И Косовска епопеја понавља и потврђује визију цркве, визију двеју отаџбина. Земаљска и небесна отаџбина. Царство земаљско и царство небесно. Оба царства уткана једно у друго, као душа и тело; оба покривена непровидном копреном.

Иако нам се понекад учини да боље познајемо земаљско него небесно, научни испитивачи земаљскога расхладе нас својим дознањима — као што то чине у наше дане — да је крајња стварност земаљскога не материја него дух, или како један од њих каже: "ствари су мисли Божје". При томе долази нам у сећање стари балкански философ Платон, који је наслућивао два света – свет натприродних и вечних идеја и свет од сјаја тих идеја у природи.

Али кад је дошао Онај, који није од овога света Христос Спаситељ, спасао је човечанство од слућења и наслућивања, спасао нас је од незнања у најосновнијем и најважнијем. Открио нам је отаџбину небесну, у којој влада не некакав измишљени Хронос који гута децу своју, него Отац који с љубављу сачекује и прима децу своју из њихове привремене земаљске отаџбине. О колико их је досад примио! И колико одбацио! Као домаћин што стреса воћку, па труле плодове одбацује а здраве сабира и односи у дом свој.


Свети витезови

Прошлу недељу назвала је наша црква недељом Свих Светих. Необично значајан и благ дан; дан који појачава нашу наду у погледу наших умрлих предака, сродника и пријатеља. Јер та недеља је недеља посвећена и свима оним светим и праведним душама, за које се није могло наћи места у нашем кратком календару То су безбројни милиони оних "који су земљу онебесили својим врлинама" непрегледни рој "безимених", како се називају у служби тога дана. Међу њима су и многе душе, које смо ми познавали у овој земаљској отаџбини и које су нам биле драге. Ту су и многобројни "незнани јунаци" из рата и мира, чија су имена на земљи заборављена и чији су гробови давно преорани. Ту су заиста и Косовски витези, осим Лазара и уз Лазара.

Од целе косовске војске ушао је у наш кратки календар само свети Лазар. Но зар се нису посветили и остали који одоше на Косово "за крст часни крвцу прољевати"? Зар и слуга Голубан, није жртвовао свој живот као и Лазар за исту ствар? И многи косовски Обилићи, и Страхињићи, и Југовићи? И она јединствена мајка Југовића, и ћерка јој славна Царица Милица — зар да и они сви нису онамо где и свети Лазар? Свакојако.

Но њима су имена у вечитом, небеском календару и њихов спомен у дан Свих Светих. Живе душе њихове су у оном царству небесном, коме се честити кнез мудро приволео, у оној правој и вечној отаџбини, у коју се надамо и ми у своје време преселити и са њима састати.

Две отаџбине
За ту праву и вечну отаџбину ми се припремамо у земаљској отаџбини. Земаљска отаџбина није само земља која нас телесно храни, нити само оквир државе, у којој се узајамно помажемо или сносимо.

Нити је то само наша земља, него и земља отаца наших, због чега се и назива отаџбином. Још увек над њом бдију и на њу упливишу својим духом и својим молитвама. У отаџбину спадају и гробови њихови, кости и крв, и сузе њихове. Још у отаџбину спадају ћивоти оних који се јавно посветише и у кратки наш календар уписани бише као и прах оних који не уђоше у кратки црквени календар али уђоше у неисцрпни и увек још непопуњени вечити, небесни календар. И њихове задужбине, цркве и манастири, и све светиње свих народних поколења из прошлости.

Још у отаџбину спадају и идеали истине и правде отаца наших, и гесла њихова од којих је најсјајније и најзвучније: За крст часни и слободу златну .Па у појам отаџбине спадају и борбе за те високе идеале, помоћу којих се формирао карактер народни и сачинила сва величанствена драма наше народне историје. И борбе, и страдања, и "љуте битке, муке свакојаке", и победе и порази, и крици и јауци, и песме и молитве, и жртве, и тамјан, и восак, и уздисања покајника и трпљења праведника — све то, и још много сличнога, испуњава појам отаџбине.

С таквим садржајем и једна земаљска отаџбина представља светињу. С таквим садржајем, у пуној и богатој мери и наша отаџбина је заиста светиња. Сама земља по себи, као ледина и планина, без оног светог садржаја, била би јефтина отаџбина А само у јефтиној и од светиње празној земљи могла се изговорити она бескућничка реч где ми је добро, онде ми је отаџбина.

Добро је и предобро било у богатој Америци оном полубатаљону Црногораца, који 1915 године кренуше у помоћ својој кршној отаџбини, да на догледу својих родних планина потону у сињу гробницу. Зашто кренуше на опасан пут не принуђени, у сусрет смрти? Зато што сматраху да им је добро тамо где је отаџбина њихова. Света земља отаца њихових украшена многим светилиштима и освештана премногим жртвама, од којих је Косовска жртва једна од највећих.
 
Pljuc. Kako radio tako i zavrsio.
Kako je branio Srbe i Srbiju? Tako sto je natjerao Srbe iz Krajine da potpisu kapitualaciju (Vensov plan, prilikom pregovora on je stao uz Tudjmaov predlog, a protiv Babica). Sankcijama protiv RS u najgorem trenutku ... O tome kako te sankciju "nijesu bile prave", govori najbolje odnos na bojnom polju ... od tog trenutka VRS pocinje gubiti bitku za bitkom (nema dzebane i nema corbe)..
A tek Kosovo?? Drzao je dolje 4000 pandura, koji nijesu smjeli izaci iz "stanice milicije", a tkz. OVK je od 1996-1998, drzala 60-70% Kosova i od par nezodovoljnika i kriminalaca iz 1996, popela se na pravu malu armiju od 30 000-40000 boraca, pomagaca, spijuna itd.

taj rad, jos smo zbog rata imali sankcije nevidjene, nismo imali leba da jedemo, plus bombardovanje...
 
taj rad, jos smo zbog rata imali sankcije nevidjene, nismo imali leba da jedemo, plus bombardovanje...

Imala je sankcije i Rodezija (a bila je u direktnom ratu 1964-1980), ali bez lopovluka nevidjenog u Evropi i bez svjetskog rekorda u inflaciji.. Vladislav Jovanovic kaze da je on odgovoran za sve pogresne odluke i da je bilo daleko teze politicki i medjunarodni polozaj, zbog njega i nje. Veli on nikad nije slusao nikog, nikad nije imao nikakav plan, a odluke su donosili on i ona uz jutarnju kavu ... i ponekad prika Tudjman..
 
Na Vidovdan, 28. juna 1168. ili 1169. godine, Danci su uništili glavni centarVidovog kulta kod Sorba i baltičkih Slovena.... grad, tvrđavu i svetilište Arkonu na severu ostrva Rujan. (danas je to ostrvo preimenovano u Rugen.. i pripada današnjoj istočnoj Nemačkoj) ..

Utemeljenje danske države kao da počiva na slomu paganske slovenske religije.

Istorijska slika Lauritsa Tuksena iz 1894. označava ovaj, za Dance neobično važan istorijski događaj.
800px-Bishop_Absalon_topples_the_god_Svantevit_at_Arkona.PNG


Mitsko ostrvo Bujan, koje se pominje u mnogim legendama i starim ruskim hronikama, podudara se po geografskim i istorijskim obeležjima, čini se, sa ostrvom Rujan. Slovensko pagansko svetilište pod Svetovidom je jedno od najstarijih kultnih mesta Slovena. Bujan je, pak, legendarno ostrvo, obraslo moćnim rastinjem. Naši preci zamišljali su na tom ostrvu raj. U drevnim slovenskim pričama pominjao se kamen Alatir kao „beli kamen na Bujanu", a predstavljao je Sunce. Alatu je u ruskim basmama, pesmama-legendama i bilinama, kamen - „otac svih kamenova, „centar magičnih koordinata sveta". Na Alatiru sedi Zora-devojka. O njoj govore narodne priče Slovena. U rano jutro Zora-devojka isplovljava u zlatnom čunu i vesla srebrnim veslom. Na Bujanu/Rujnu žive, po pričama, zmija ogromnih dimenzija, ptica sa gvozdenim kljunom i zlatna pčela. Ova tri stvorenja pred ostrvom podižu morske talase, vetar i gromove, odakle u sve pravce širom sveta kreće oluja.
Rujan se i danas odlikuje neobičnom prirodnom lepotom.

http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/kostic_padarkone.html
http://www.scribd.com/doc/45689094/Arkona-i-Vineta

... crtež po opisu Saxa Gramatika originalnog arkonskog drvenog idola (Mythologie aller Voelker. Stuttgart, 1834)
Svantovit.gif
wendgoet.gif


O prethrišćanskom bogu Vidu kod Sorba

Средиште његовог култа било је Аркона. У центру града налазио се дрвени храм посвећен том божанству, украшен обојеним дрворезом, са двоструком оградом. Спољна ограда била је покривена дрвеним кровом, док се унутрашња састојала из застора и четири стожера. У храму је био постављен идол натприродне величине са четири врата и четири главе. У десној руци држао је рог израђен од разних врста метала, који је сваке године свештеник пунио пићем и на основу испарења предсказивао родну или неродну годину. У левој руци, спуштеној низ тело, налазио се лук. Покрај идола постављена је узда, седло и други атрибути, посебно џиновски мач, са канијом и балчаком од сребра.

Једанпут годишње, у време жетве, приношене су жртве испред храма и светкован је велики празник, који се завршавао великом гозбом. Свештеник је тада пред народом прорицао обиље или оскудицу у наредној години и призивао Световида да отаџбини подари славу, а поданицима богатство. Затим је испред идола стављан висок колач премазан медом, иза кога је стајао свештеник и питао народ да ли га види. Присутни су одговарали да га виде, а он је тада изражавао жељу да га догодине не виде, како би наредне године жетва била обилнија. Сви су били обавезни да дарују светилиште, које је било чувено пророчиште. Све што се добије крадом или оружјем припадало је светилишту, као и дарови који су стизали из целог словенског света и из суседних крајева.

У светилишту је чуван бели коњ, за кога се веровало да припада Световиду. Нико није смео да га додирне, а једино је свештеник могао да га напаса и опрема. Веровало се да сам бог, јашући на њему, предводи свој народ у борбама са непријатељима. Тај коњ је коришћен и за гатање: пред полазак у рат, свештеници су испред храма постављали копља, а затим је извођен оседлан коњ да преко њих пређе. Ако би при прескакању пошао десном ногом, сматрало се да ће исход бити повољан, а ако би кренуо левом, то је значило д се рат мора одложити
.


Rekonstrukcija Vidovog svetilišta
images
images


http://www.rkp-montreal.org/en/02way.html
 
Poslednja izmena:
Moguće je da je riječ o nekoj koincidneciji ali nije zgorega spomenuti ni ovaj podatak:

"Sigurno je da je u religiji Ilira vrlo važnu ulogu moralo igrati jedno znatno božanstvo plodnosti i vegetacije, što je i razumljivo, s obzirom na to da su se Iliri bavili u prvom redu stočarstvom. U ovom božanstvu spajale su se i razne funkcije, tako da je, već prema shvatanju, ono kasnije, u rimsko doba, moglo dobiti i razne vidove i interpretacije. O faktu da uprkos izvjesnim opštim i zajedničkim osobinama, ovdje nesumnjivo postoje i lokalne varijante, govore i dalji podaci iz rimske epohe, koji su nam o imenu i indetifikaciji toga božanstva poznati. Pri tom valja odmah napomenuti da se ovo božanstvo često može pojavljivati u muškom obliku, no i sa svojom ženskom paredrom, to jest odgovarajućim ženskim božanstvom. Kao ilirsko božanstvo u užem smislu, ovaj se bog u raznim krajevima javlja pod raznim imenima. i to Vidas (Vidasus) sa ženskom paredrom Tanom (Thana) - koji nam je božanski par poznat iz okoline Topuskog, zatim Andin (Andinus) sa natpisa iz okoline Kačanika, ili Magla (Magla), što predstavlja ime božanstva, takođe bez sumnje lokalnog ilirskog karaktera."

Istorija Crne Gore, knjiga 1, Titograd, 1967, str.182. (citirani dio pisali pisali Dr Draga Garašanin i Dr Milutin Garašanin)

Inače evo još jedne zanimljivosti nevezane za Vidasusa:

"Kod Ilira u širem smisli postoji jedno božanstvo predaka zamišljeno i prikazivano kao konjanik, u ikonografskoj predstavi veoma slično Tračkom konjaniku, a vjerovatno i u sadržaju; ono je međutim nosilo različita imena kao Tato (bog Tato se na natpisu iz okoline Vranja naziva i "patrius") i Medaur, isto onako kao što i drugo božanstvo o kome je bilo govora nosi, po svemu sudeći, razna imena, kao Vidas, Magla i drugo."

Isto djelo, strana 187.
 
Бој на Косову

Кад је Лазар пошо на Косово
Југовиће са собом повео
и десетог старог Југ Богдана,
то је било Видовога дана.

Царица их све погледом прати
сваком жели да се дому врати
руку љуби честитому књазу,
тужан осмех на њеном образу.

Цар је теши немој туговати
с Косова ћу теби вести слати,
збогом остај полазимо сада,
у Господа сва је моја нада.

Косово је јунак преплавио
а цар Лазар Богу се молио
па се Господ цар Лазару јави,
хајде царе Господа прослави.

За Крст Часни треба да се гине
разуми ме, царе, Хришћанине.''
Цар са војском на колена клече -
опрости ми Боже, свако рече.

Ту би Срби победу однели
ал цар Лазар земаљско не жели,
већ небеско где је земља нова:
паде Лазар сред поља Косова.

Из боја се нико не поврати.
Не хтедоше мајке нарицати,
већ подижу соколиће младе:
још и данас Срби тако раде.
 
Na Vidovdan, 28. juna 1168. ili 1169. godine, Danci su uništili glavni centar Vidovog kulta kod Sorba i baltičkih Slovena.... grad, tvrđavu i svetilište Arkonu na severu ostrva Rujan. (danas je to ostrvo preimenovano u Rugen.. i pripada današnjoj istočnoj Nemačkoj) ..

Utemeljenje danske države kao da počiva na slomu paganske slovenske religije.

Не знам да ли је приметио неко, али када Словени са својом паганском религијом доживљавају слом на Балтику,на Балкану се управо уздиже нова србска династија уоквирена овога пута са јаком хришћанском религијом која ће Србе довести до свог златног доба у средњем веку.

Не мора да значи ништа,али интересантна паралела.
 
На Видовдан се види ко је вјера, а ко не вјера.

28.јуна 1989. Милошевић је одржао говор који је према речима Десанке Максимович „пробудио онај успавани патриотизам и осећање припадности српском народу“.
28.јуна 2001. Зоран Ђинђић је организовао киднаповање тог човека и показало се његову смрт.
 
1881. na Vidovdan kralj MIlan potpisuje Tajnu konvenciju sa Austrougarskom:mafijas:

1921. Vidovdanski ustav usvojen, kao prvi u novostvorenoj katastrofalnoj zajednici Kraljevini SHS.Najveci broj glasova dale su srpske demokrate:udriglavu:

1948. na Vidovdan objavljena je rezolucija Informbiroa (mason u usponu rekao je kolegi odlučno "ne") :whistling:

1990.Rvati u skupstini izglasali amandan da Srbi nisu vise konstitutivni narod Hrvatske:vudu:


1991.Slovenci napali na Vidovdan vojnike JNA kod Vipave:evil:


??
 
Poslednja izmena:
На Видовдан се види ко је вјера, а ко не вјера.

28.јуна 1989. Милошевић је одржао говор који је према речима Десанке Максимович „пробудио онај успавани патриотизам и осећање припадности српском народу“.
28.јуна 2001. Зоран Ђинђић је организовао киднаповање тог човека и показало се његову смрт.


Црно на бело... Нек' је лака црна земља овом човеку.
 

Back
Top