Vic, težak 2g Golog otoka

[Neno]

Ljubičice bela: vic dug dve i po godine zatvora.

Goli otok - ostaci logora

Ispovest Ženi Lebl o teškim zatvoreničkim danima protkana je ironično-duhovitim opaskama. Podseća na njenu vedrinu, ali i na njena sećanja na stroge nemačke zatvore u kojima je boravila kao mlada devojka. U obraćanjima svojim čitaocima, u cilju da ukaže na sve aspekte zatvora u kojima boravi, Ženi opet opisuje i ljude oko sebe, njihove lične tragedije i razmišljanja, pokušavajući da sebe izostavi iz uloge glavnog protagoniste. Na izdržavanju administrativne kazne Ženi je u periodu od 28.4.1949. do oktobra 1951.g boravila u dva zatvora i tri logora. Najpre u istražnom zatvoru Udbe – Glavnjači, potom u logoru Ramski rit, u blizini Golupca na Dunavu, zatim u zatvoru Zabela kod Požarevca. Poslednja dva odredišta ove zatvorenice bila su na Svetom Grguru i Golom otoku, na Jadranskom moru. Na svim mestima traženo je isto, da se revidira stav, promeni način razmišljanja i javno počinjeni ili ne počinjeni greh.

ŽENI LEBL je rodjena u Aleksincu, od svoje šeste godine živela je u Beogradu, gde je zavrsila osnovnu školu i gimnaziju. Uoci odvodjenja jevrejskih žena i dece u logor na Sajmištu pobegla je u Niš i pod laznim imenom zivela kod Jelene Glavaski, svoje nekadasnje vaspitačice iz decčjeg vrtica. Zbog ilegalnog rada obe su uhapsene 22. februara 1943. godine. Dok je njena spasiteljka odvedena u logor i kasnije streljana, ona je kao maloletna oterana na rad u Rajh, pa i tamo uhapsena. Oslobodjena je iz berlinskog Gestapoa 28. aprila 1945. godine. Po povratku u Beograd zavrsila je gimanziju i studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku skolu. U isto vreme radila je kao saradnik ""Politike"".

Posto je aprila 1949. godine ispricala vic o ""ljubičici beloj"", uhapsena je zbog ""kleveta protiv naroda i drzave"" i ""kaznjena administrativno-prinudnom merom drustveno-korisnog rada sa lisenjem slobode u trajanju od godinu dana"". Posle dve i po godine logora u Ramskom ritu, Zabeli, na Grguru I, Grguru II i Golom otoku pomilovana je. Septembra 1954. godine iselila se u Israel. Posvetila se istraživanju istorije Jevreja na tlu bivse Jugoslavije, narocito u Srbiji i Makedoniji.

Wikipedia

Na podsticaj Danila Kiša napisala i objavila je knjigu o sudbini na Golom otoku u knjizi „Ljubičica bela“ (aluzija na, tada često pevanu, pesmu „Druže Tito, ljubičice bela…").
**********************************
Vic koji to i nije?
Vicevi zbog kojih se završava u zatvorima, bez suda i presude, advokata.. bez prava na žalu, prigovor.

Inserti iz dokumentarnog TV serijala “GOLI ŽIVOT” Scenarij Danilo Kiš i Aleksandar Mandić
Ideja za ovaj dokumentarni serijal - razgovori Danila Kiša sa EVOM NAHIR PANIĆ i ŽENOM LEBL u režiji Aleksandra Mandića - rodila se tokom boravka Danila Kiša u Izraelu 1986. godine, a samo snimanje ispovesti dviju logorašica sa Svetog Grgura i Golog otoka obavljeno je u martu 1989. godine. Serija od četiri epizode prvi put emitovana od 12. do 15. marta 1990. godine iz studija u Sarajevu. Kasniji tragični događaji pokazali su da je to bio jedan od poslednjih programa koje su zajedno pogledali ljudi u Jugoslaviji. Celovit transkript razgovora nedavno je objavljen u knjizi D. Kiš i A. Mandić, Goli život. Beograd, Pro Yes Pro Media Company, 2020.

Jezivo je i slušati ovakva strašna svjedočenja a kamoli preživjeti ih kao što je to doživjela ova gospodja.
Istorija pamti a na nama je da iz svega toga izvučemo pouke.

 

[Neno]

ZBOG VICA U LOGOR: Tito je zbog ove šale slao na GOLI OTOK​

IMALA je samo 22 godine kada je uhapšena zbog toga što je prepričala šalu koju joj je ispričao kolega.
Dok se 25. maja širom bivše Jugoslavije obeležavao Dan mladosti - dan koji je simbolično slavio rođendan Josipa Broza Tita, na hiljade mladih učestvovalo je u štafetama i svečanostima posvećenim voljenom vođi. Ipak, iza parade omladine i pesama o bratstvu i jedinstvu, krila se i drugačija stvarnost. Jedna od najmračnijih epizoda te stvarnosti bio je Goli otok - zloglasni logor za političke neistomišljenike, o kojem se i danas, i pored brojnih svedočenja, zna zastrašujuće malo.

Na ovom "pustom ostrvu" završavali su ljudi zbog vica, pesme, komentara ili jednostavno zato što su se zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Među njima je bila i mlada beogradska novinarka jevrejskog porekla Ženi Lebl, koju je pesma "Druže Tito, ljubičice bijela" koštala dve i po godine robije.

Imala je samo 22 godine kada je uhapšena jer je u redakciji lista Politika prepričala šalu koju joj je ispričao kolega - kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću zahvaljujući ljubičici teškoj 100 kilograma. Aluzija na omiljenu pesmu o Titu bila je dovoljna da je dvojica agenata UDB-e odvedu pod optužbom da je širila neprijateljsku propagandu i da nije prijavila "narodnog neprijatelja".

Put Ženi Lebl odveo je od zatvora UDB-e Glavnjača do logora Ramski rit, potom Zabele, Svetog Grgura, i konačno - Golog otoka. Provela je više od dve godine u pet različitih zatvora, izložena pritiscima da prizna krivicu i promeni mišljenje. Po izlasku iz zatvora bila je izbrisana iz Udruženja novinara.
NJen brat Saša ju je, kada je ugledao, uporedio s povratnicima iz Aušvica. Beograd je ćutao o njenom iskustvu, a društvo je okretalo glavu. Jedini izlaz videla je u odlasku - uz mnoge prepreke, dobila je pasoš i preselila se u Izrael.

NJen brat Saša ju je, kada je ugledao, uporedio s povratnicima iz Aušvica. Beograd je ćutao o njenom iskustvu, a društvo je okretalo glavu. Jedini izlaz videla je u odlasku - uz mnoge prepreke, dobila je pasoš i preselila se u Izrael.

zvor: Nportal
Mondo