Искрено речено, не могу рећи да имам нека "невероватна" достигнућа у животу. Међутим, могу вам рећи да сам остварио велики скок од онога што сам био, до овога сада, иако је и ово сада далеко од онога ка чему сам кренуо.
Међутим, након, сада већ пар година сопственог усавршавања, научио сам једну ствар врло добро. Научио сам да сам ја одговоран за свој живот.
Видите, нисам нешто волео школу када сам био дете... И тако пред неки тест, када не бих научио, дешавало ми се да као да тражим од неке "више силе" да ми да добру оцену... Као да је то да ли се трудим или не имало мало утицаја, док је судбина, Бог или нешто треће имало главног утицаја која је моја оцена.
Јесте смешно, али сам на крају "схватио" да ако "радим", оцена ће бити добра, ако не, неће бити добра. Међутим, онда, како сам одрастао, почео сам тако исто да кривим околности за све што није ваљало у мом животу. Почео сам да тражим изговоре, да се жалим, да се самосажаљевам, али никада нисам видео да сам ја ту нешто крив. Увек је то било или до ситуације, или је нека друга особа крива, или неки предмет, или нешто слично. Али не ја. Као да сам се вратио у то доба, када сам кривио и молио се Богу у првом разреду основне да ми да бољу оцену И временом сам почео да идем путем развоја. Почео сам да читам о томе, да примењујем нешто од прочитаног, да размишљам и измислим пар својих принципа, и да мењам туђе, да уградим у себе поптпуно другачији скуп веровања и размишљања и да осећам разлику у мом животу и мењам ситуацију. То наравно није било брзо, али се промена десила и даље се дешава.
Упоредо са тим како је текао мој лични развој, тако сам почео да схватам и да околности, судбина, други људи, срећа и несрећа, или виша сила, имају све мање моћи над мојим животом
Не кажем да ви имате апсолутну контролу над свим ситницама које обликују ваш живот... То је нереално. Али сам закључио да ја имам, готово 100%(или 90% у најгорем случају
) одговорност за своје здравље, каријеру, за своје везе са другим људима, за своје позитивне и негативне навике, за своја веровања, за своје емоције и за читав скуп ствари... Наравно, често су се дешавале, и дешавају се ствари које нису онакве какве ја желим да буду. Али имам довољно вере да знам да ма колико да је тешка ситуација, могу је окренути у своју корист. Да ма шта да живот баци пред мене, ја могу наћи решење. Наравно, они већи изазови ме понекад повуку да се осећам мање свесно и да заборавим да ја контролишем живот, али ти изазови и крију највећу награду, када откријем како да их контролишем.Е сад. То није лако. Чак то је велики посао. Тек има ствари које су на мојој листи пројеката, циљева, мисија, визија, тек има навика које још нисам стекао иако знам да треба, и ствари које још нисам остварио. Оно што сам ја, тј. моја веровања, мисли, осећања, вештине и остало, почиње да се усклађује са оним што радим, како бих створио живот какав истински желим.
Рекао бих чак, да човек можда контролише и по 90% свог живота, можда је само 10% ствар судбине, иако несвесно, тако да пушта да му друге ствари контролишу живот. Тако да моје веровање, које јача сваког тренутка, је да можемо свесно доности одлуке и радити на стварању живота какав желимо, ма колико да нам је тешка ситуација.