veziva

VIRGINIJA

VIRGINIJA

Iskusan
Poruka
6.438
kao shto obecah pishem o vezivima.
ne zamerite mi shto cu pisati u delovima(jer sve ruchno kucam, a kao shto rekoh u shkripcu sam sa vremenom)

fizikohemijske karakteristike vezivnih sredstava

vezivna sredstva se upotrebljavaju u technom stanju, a mogu se nabaviti u obliku paste,technosti i chvrstom stanju.
svrha vezivnih sredstava je da se od korishcenog pigmenta dobija homogeni film koji ce chvrsto povezivati sa podlogom i konachno da se premazana podlogfa i pigment zashtite od atnosferskih uticaja i mehanichkih oshtecenja.
Ona mogu biti

-organskog
-neorganskog porekla


prema sastavu ona se mogu podeliti na:
-vodena veziva (gasheni krech, vodeno staklo, tutkalo,..itd..)
-emulzije (vodena i uljana sredstva)
-uljana vezivna sredstva (laneno,makovo ulje i neki dodaci od prirodnih i sintetichkih smola)
-lakovi(prirodni i sintetichki lakovi sa sadrzajem ulja)


e sada jedno po jedno...
 
Poslednja izmena:
VODENA VEZIVA


gasheni krech


gasheni krech Ca(OH)2-kalcijum hidroksid.Pechenjem krechnjaka na temperaturi od 900-1000c dobija se ne gasheni krech CaO i ugljendioksid CO2 prema sledecoj reakciji

CaCO3=CaO+CO2


CaO apsorbuje vlagu iz vazduha i sa vodom burno reaguje oslobacajuci velike kolichine toplote
-ovaj proces se naziva gashenje krecha,a dobije ni proizvod Ca(OH)2 naziva se gasheni krech,Gasheni krech moze da reaguje sa ugljendioksidom iz vazduha pri chemu gradi kalcijum karbonat i oslobadja se voda.

Ova reakcija teche sporo zbog male kolichine ugljendioksida u vazduhu, ali se ona moze ubrzati sagorevanjem nekog goriva (uglja,drva,..itd) dge se oslobadja ugljen dioksid chime se ubrzava reakcija stvaranja kalcijum karbonata.

gasheni krech se koristi kao vezivo u fresko slikarstvu i kao malterno vezivno sredstvo.
On je takodje i bela boja (ranije su u frsko slikarstvu stavljali akcente pr.na dugmad,... )
gasheni krech po hem.sastavu spada u jake baze,zato treba biti OPREZAN u radu sa njim jer nagriza kozu i mora se posebno obratiti paznja da ne dodje u kontakt sa ochima
 
Voleo bih da mi ojasnite za sta se tacno koristi,odnosno koja je primena "govedje zuci" ili ox gela.Nesto sam nacuo da je za temperno,akvarel slikanje,ali bih voleo da znam tacnu upotrebu(primenu),odnosno razmeru koja se rastvara u vodi za sklikanje.
HVALA I POZDRAV!!!
 
pera.o:
Voleo bih da mi ojasnite za sta se tacno koristi,odnosno koja je primena "govedje zuci" ili ox gela.Nesto sam nacuo da je za temperno,akvarel slikanje,ali bih voleo da znam tacnu upotrebu(primenu),odnosno razmeru koja se rastvara u vodi za sklikanje.
HVALA I POZDRAV!!!
Kliknite za proširenje...

govedja zuch sluzi za odmashcivanje povrshine, kako bi kasnije nastavio da radish na nechemu.

pr. slikanje na pozlati

treba biti oprezan u radu sa njom i dolaziti shto manje u kontakt jer se moze dobiti zutica
 
VIRGINIJA:
govedja zuch sluzi za odmashcivanje povrshine, kako bi kasnije nastavio da radish na nechemu.

pr. slikanje na pozlati

treba biti oprezan u radu sa njom i dolaziti shto manje u kontakt jer se moze dobiti zutica
Kliknite za proširenje...

Pa sta da kazem nego hvala.Ovo nisam znao i bas sam iznenadjen.Jedan slikar mi je rekao da stavlja nekoliko kapi u vodu sa kojom radi za slikanje temperama,Valjda tako dobija fine lazure sto je,moram priznati prilicno tesko dobiti temperama,pa sam hteo da proverim da li jos neko to koristi,i kako.Jedino sto znam je da ima jako neprijatan miris...Radicu pazljivo.Jos jednom puno hvala POZDRAV!
 
VIRGINIJA:
govedja zuch sluzi za odmashcivanje povrshine, kako bi kasnije nastavio da radish na nechemu.

pr. slikanje na pozlati

treba biti oprezan u radu sa njom i dolaziti shto manje u kontakt jer se moze dobiti zutica
Kliknite za proširenje...

G.Z. dezinnfikuje povrsine tako da se koristi i pri radu bojama na staklu. Takodje je pozeljno povrsine koje se slikaju akrilikom ( staklo, plastika) odmaste sa G.Z.
Kada se radi akvarel pozeljno je da se deo G.Z. doda vodi sa kojom se mesaju akvarel boje kako pri radi na papiru ne bi ostajale ivice sa jacim intenzitetom nanesene boje. t.j.
boja u dejstvu sa G.Z. penetrira ravnimerno u strukturu papira , a ne zadrzava se samo na povrsini . Toliko...
 
Postovalac Metke:
G.Z. dezinnfikuje povrsine tako da se koristi i pri radu bojama na staklu. Takodje je pozeljno povrsine koje se slikaju akrilikom ( staklo, plastika) odmaste sa G.Z.
Kada se radi akvarel pozeljno je da se deo G.Z. doda vodi sa kojom se mesaju akvarel boje kako pri radi na papiru ne bi ostajale ivice sa jacim intenzitetom nanesene boje. t.j.
boja u dejstvu sa G.Z. penetrira ravnimerno u strukturu papira , a ne zadrzava se samo na povrsini . Toliko...
Kliknite za proširenje...

I ovo su korisne informacije.Nesto slicno sam vec cuo,ali nisam bio siguran,tako da cu i ovo oprobati.HVALA na pomoci.
 
vodeno staklo- natrijum silikat

je baznog karaktera.
nakon sushenja otporno je na vodiu, atnosferske i mehanichke potrese.
ne podnosi se sa krechom i uljima ali se sa njim moze slikati na novim krechnim i cementnim materijalima kao i na kamenu , drvetu, papiru, staklu..


znachi da je vodeno staklo dobro kao vezivo za spoljne radove bilo kakvog tipa.
 
tutkalo

je vezivno sredstvo i lepak zivotinjskog porekla.
postoji vishe vrsta tutakala *a da ih ne bih nabrajala sada sve), ukratko cu reci da je riblje najkvalitetnije.
ali s obzirom da je veoma skupo, koristi se dostupnije tutkalo.
po chemu ce mo znati da je tutkalo dobro i kvalitetno?
po boji.shto je svetlije to je bolje.
razlichitog je sastava, ali osnova mu je glutin.
tutkalo se dobija kuvanjem u vodi kostiju, hrskavica, i odpadaka sirove i shtavljene koze sa kojih su odstranjene dlake, ostaci od krvi i mesa.

otapanje tutkala se vrshi na temperaturi od 50 c

podnosi se sa svim pigmentima, vezivima,emulzijama,...
 
kazein

moze se koristiti kao vezivno sredstvo- fresko slikarstvo

ili kao lepak.
moze se dobiti reakcijom gasheni krec-Ca(OH)2 sa posnim kravljim sirom.
medjutim on se nabavlja u suvom stanju ili u obliku praha.
rAzredjuje se vodom.
s obzirom da je baznog karaktera upotrebljava se sa pigmentom koji su odporni na baze.


kazein-kao shto je vremenom pokazano
je jako neotporan na svetlost.
zuti i stvara mrlje.

masovno je korishcen u konzervaciji zidnih slika tokom 50-tih godina,
i danas se vide posledice.

njegova prednost je shto kada ima upotrebu lepila daje odlichne rezultate!
poboljshava chvrstu strukturu
 
Imam pitanje u vezi kazeina. Posto sam pre godinu dana uradio jednu ikonu kazeinom.

Sve sto si navela ,se pokazalo da je tacno. Na ikoni nisam primetio nikakve promene. Odmah sam je lakirao.

Koji su to pigmenti otporni na baze?

pozz
 
Zogi82:
Imam pitanje u vezi kazeina. Posto sam pre godinu dana uradio jednu ikonu kazeinom.

Sve sto si navela ,se pokazalo da je tacno. Na ikoni nisam primetio nikakve promene. Odmah sam je lakirao.

Koji su to pigmenti otporni na baze?

pozz
Kliknite za proširenje...


ne vide se odmah promene,
vec nakon nekog vremena,
pogotovu ako je delo direktno izlozeno sunchevoj svetlosti.

izbegavaj u buduce da tako radish ikone,
najbolje je drzati se recepta starih majstora, jajchana tempera i tutkalno-kredna preparatura.

e sad da ti ja ne bih nabrajala sve pigmente,
nemoj biti lenj :)
vec pogledaj u temi pigmenti,
tamo sam malo opshirnije pisala o svemu.
videcesh sve u vezi odredjenog pigmenta, a ne samo da li je otporan na baze ili ne.
znacesh u kojim slikarskim tehnikama cesh moci da ga koristish

pozdrav!
 
druga stvar u vezi kazeina ,
koju sam zaboravila da pomenem gore je podloznost mikroorganizmima,
(ako se ne radi sa krechom, mada ni za to ne znam kolika je garancija)
 
šta su emulzije?

predstavljaju dve tečne faze koje se ne mešaju. npr. fina raspodela ulja u vodimili vode u ulju.
emulgatorima se postiže stabilnost emulzije


npr. emulzija od jajeta- predstavlja najjednostavnije vezivno sredstvo.
od jajeta se najčešće koristi samo žumance (skine se ona opna) doda se deo vode i sirćeta(ja ne dodajem)- za slikanje ikona. tj.za jajčanu temperu

redje se koristi žumance ili celo jaje. žumance jajeta predstavlja emulziju jer sadrži ulje, vodu i jedinjenja koja deluju kao emulgatori, dok belance zbog veoma niskog sadržaja ulja nije emulzija

emulzije koje se još mogu praviti su: kazeinske emulzije, voštane emulzije, emulzije od guma....
 
uljana vezivna sredstva


po sušivosti ulja se dele na
sušiva
polusušiva
i ne sušiva


laneno ulje dobija se jednostavnim postupkom presovanjem lanenog semena (linum usitatissimum). toplim presovanjem se dobija veći prinos ulja ali je u njemu sadržano znatno vise primesa drugih materija, tj. nečistoća.
ulju se zatim odstranjuju neke materije čime se poboljšavaju fizikohemijske karakteristike (bolje se suši, bistrije je i čistije) i za takvo ulje kazemo da je rafinisano.
ulja koja su u prodaji su uglavnom očišćena i hladno su presovana tako da je dobijena prozirna zućskasta tečnost.
medjutim svetlija ulja nisu bolja od onih koja su prirodno žućkasto obojena.
zamućena i slabije prozirna ulja su loša i treba ih izbegavati!

polimerizacija lanenog ulja se može vršiti i bez prisustva vazduha na višim temperaturama kada ulje postaje viskoznije i koje se naziva ugušćeno ulje. takvo ulje može da apsorbuje manje pigmenta pa se mora razblaziti sa nekoliko delova terpentina i koristi se kao komponenta medijuma za slikanje.

laneno ulje je neophodno čuvati u bočicama oje su providne i dobro zaptivene, da se onemogući apsorbcija kiseonika iz vazduha.
ugoliko je boca sa uljem direktno izložena uticaju sunčeve svetlosti ili pak otvorena, doći će do ugušćivanja ulja, a ako se čuva na ne osvetljenom mestu dolazi do tamnjenja ulja
 
ricinusovo ulje

se ne koristi kao vezivo zbog svoje nesušivosti, vec se dodaje kao omekšivač ustajalim uljanim bojama i lakovima. užeglosti ulju doprinose mikroorganizmi i kiseonik.


sikativi

se dodaju bojama kako bi ubrzali proces sušenja. oni se koriste u malim količinama maksimalno 1-2 % je dovoljno da ubrza proces sušenja bez mogućnosti nezeljenih promena na premazu.
posledica vece kolicine sikativa je povecana krtost i tamnjenje boje
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top