- Poruka
- 7.211
Vezanost za “lažno ja” možemo posmatrati:
1. u užem smislu - kao poistovećenje sebe sa umom (osećanjima i mislima), svetlećim telom, dušom, aurom i fizičkim telom;
2. u širem smislu - kao nepoznavanje, ili neprepoznavanje istine o suštini čoveka - da je naše istinsko biće božanske prirode, odnosno da je bog u nama samima (naravno, to ne znači da je bog “podeljen” u onoliko delova koliko ima ljudi, već da je to uvek jedan bog koji se u okviru iste kreacije različito ispoljava u svakom čoveku).
Uzrok “lažnog ja” je u postojanju i funkcionisanju uma: svet oko nas, a i samoga sebe, doživljavamo kao stvarnost, a boga kao nestvarnost. Zaista je teško shvatiti da živimo u svetu koji je privid, i da to ide dotle da mislimo kako smo odvojeni od boga. Većina ljudi shvata da se proces koji zovemo život odvija u datom vremenu i prostoru, ali ne shvata da su vreme i prostor neodvojivi od uma. Emocije i misli stvaraju svet koji doživljavamo kao stvaran, odnosno - um sumira vibracije, primljene preko čula, i tako oblikuje svet. Sve što vidimo (ali i ono što ne vidimo, uključujući i “nevidljivi kosmos”), samo su odrazi i projekcije našeg uma. Kako da um(om), koji(m) stvara(mo) svet, prihvati(mo) da je taj svet (kao i sam um/mi u stanju uma) – nestvaran (u odnosu na boga)?
Poistovećujući sebe sa umom, fizičkim telom i drugim manifestacijama procesa individuali¬zacije svesti, većina ljudi se nalazi u njegovom začaranom krugu u kome i proces individualizacije svesti doživljava kao nešto odvojeno od boga. Neprepoznavanjem boga u sebi kao jedine stvarnosti, te bivanjem u vlasti (umne) iluzije prepoznavanja stvarnosti jedino u procesu individuali¬zacije svesti, i njegovim manifestacijama (kojima se definiše život pojedinca u datom vremenu i prostoru) - stvara se “lažno ja”.
Često se “lažno ja” prerušava u takozvanu vezanost za posebnost. Tako se razlike među ljudima, koje se mogu uočiti na osnovu pola, rase, godina, visine, težine, zatim karakternih osobina, poslova koje obavljaju, mesta gde žive... tumače kao posebnosti na osnovu kojih se vrednuju ljudi, umesto kao posebnosti ispoljavanja jednog boga u svakome od njih. Problem “vezanosti za posebnost” sastoji se u tome što osoba ne može da poveruje da bi je smanjivanje “vezanosti” za sopstvene manifestacije dovelo do stanja u kome bi lakše i dalje odmakla upravo u procesu samoostvarivanja. Dakle, treba “insistirati” na osvešćivanju i realizaciji svoje posebnosti, ali ne i na samoj posebnosti - vezivanjem za nju kao takvu.
Stepen vezanosti za “lažno ja” obrnuto je proporcionalan stepenu slobode. Postepeno “odvezivanje” od njega jeste put ka slobodi, ka izlasku iz začaranog kruga koji stvara um. Jureći za “sre¬ćom” čovek u stvari zadovoljava svoje nagone - potrebe fizičkog tela, i svoje želje - potrebe ega. Time samo hrani svoje “lažno ja”, povećavajući prividnost života, ili - kako to mnogi mudraci kažu - “sopstveni san o životu kao stvarnosti”. Na taj način se kroz “lažno ja” stvara najteža autodestrukcija koju prepoznajemo kao zatvaranje prema procesu samoostvarivanja, odnosno sprečavanje ispoljavanja nagona za samoostvarivanjem.
Sve vezanosti proizlaze iz vezanosti za “lažno ja”. Stvarno “Ja” je bog u nama.
1. u užem smislu - kao poistovećenje sebe sa umom (osećanjima i mislima), svetlećim telom, dušom, aurom i fizičkim telom;
2. u širem smislu - kao nepoznavanje, ili neprepoznavanje istine o suštini čoveka - da je naše istinsko biće božanske prirode, odnosno da je bog u nama samima (naravno, to ne znači da je bog “podeljen” u onoliko delova koliko ima ljudi, već da je to uvek jedan bog koji se u okviru iste kreacije različito ispoljava u svakom čoveku).
Uzrok “lažnog ja” je u postojanju i funkcionisanju uma: svet oko nas, a i samoga sebe, doživljavamo kao stvarnost, a boga kao nestvarnost. Zaista je teško shvatiti da živimo u svetu koji je privid, i da to ide dotle da mislimo kako smo odvojeni od boga. Većina ljudi shvata da se proces koji zovemo život odvija u datom vremenu i prostoru, ali ne shvata da su vreme i prostor neodvojivi od uma. Emocije i misli stvaraju svet koji doživljavamo kao stvaran, odnosno - um sumira vibracije, primljene preko čula, i tako oblikuje svet. Sve što vidimo (ali i ono što ne vidimo, uključujući i “nevidljivi kosmos”), samo su odrazi i projekcije našeg uma. Kako da um(om), koji(m) stvara(mo) svet, prihvati(mo) da je taj svet (kao i sam um/mi u stanju uma) – nestvaran (u odnosu na boga)?
Poistovećujući sebe sa umom, fizičkim telom i drugim manifestacijama procesa individuali¬zacije svesti, većina ljudi se nalazi u njegovom začaranom krugu u kome i proces individualizacije svesti doživljava kao nešto odvojeno od boga. Neprepoznavanjem boga u sebi kao jedine stvarnosti, te bivanjem u vlasti (umne) iluzije prepoznavanja stvarnosti jedino u procesu individuali¬zacije svesti, i njegovim manifestacijama (kojima se definiše život pojedinca u datom vremenu i prostoru) - stvara se “lažno ja”.
Često se “lažno ja” prerušava u takozvanu vezanost za posebnost. Tako se razlike među ljudima, koje se mogu uočiti na osnovu pola, rase, godina, visine, težine, zatim karakternih osobina, poslova koje obavljaju, mesta gde žive... tumače kao posebnosti na osnovu kojih se vrednuju ljudi, umesto kao posebnosti ispoljavanja jednog boga u svakome od njih. Problem “vezanosti za posebnost” sastoji se u tome što osoba ne može da poveruje da bi je smanjivanje “vezanosti” za sopstvene manifestacije dovelo do stanja u kome bi lakše i dalje odmakla upravo u procesu samoostvarivanja. Dakle, treba “insistirati” na osvešćivanju i realizaciji svoje posebnosti, ali ne i na samoj posebnosti - vezivanjem za nju kao takvu.
Stepen vezanosti za “lažno ja” obrnuto je proporcionalan stepenu slobode. Postepeno “odvezivanje” od njega jeste put ka slobodi, ka izlasku iz začaranog kruga koji stvara um. Jureći za “sre¬ćom” čovek u stvari zadovoljava svoje nagone - potrebe fizičkog tela, i svoje želje - potrebe ega. Time samo hrani svoje “lažno ja”, povećavajući prividnost života, ili - kako to mnogi mudraci kažu - “sopstveni san o životu kao stvarnosti”. Na taj način se kroz “lažno ja” stvara najteža autodestrukcija koju prepoznajemo kao zatvaranje prema procesu samoostvarivanja, odnosno sprečavanje ispoljavanja nagona za samoostvarivanjem.
Sve vezanosti proizlaze iz vezanosti za “lažno ja”. Stvarno “Ja” je bog u nama.
