(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VETAR
Hej, ti vetre vraže
Snagom svojom sušiš
Vrelu, mokru kožu.
Oko mene šušti,
U meni sve šušti
Od dodira tvoga.
Miran nemir nosiš
I vrelinu hladiš.
Dahom jednu gasiš,
Vatru drugu pališ.
Svud te ima vraže.
Kada oči sklopim
Na dragog mi ličiš.
Hej, ti vetre vraže
Snagom svojom sušiš
Vrelu, mokru kožu.
Oko mene šušti,
U meni sve šušti
Od dodira tvoga.
Miran nemir nosiš
I vrelinu hladiš.
Dahom jednu gasiš,
Vatru drugu pališ.
Svud te ima vraže.
Kada oči sklopim
Na dragog mi ličiš.
PS Dobro veče ......prelepa noć, zar ne?
