VEŠTINA REČI



(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
​

VEŠTINA REČI



Čitah šta sam pisala pre….čitah I komentare. Čitah I šta pišem sada……..čitah I komentare.
Promenila sam se…….ne mnogo…više kao da sam se opustila, lakše sve moje reči nadju put, ležernije su ali I dalje precizne I kulturne.

I lepe I ružne
I vesele I tužne
I bolne I srećne
U mome srcu ostaće večne
Bez obzira na to
Da li ću ih ispisati
Da li ću ih objaviti
Pred vas na poslužavniku izneti
I poslužiti kao slatko
sa osmehom
Ili suzom,
Sa brigom ili tugom
Skoro svakog jutra
A možda…..možda I sutra.​


Ali nikada moje reči nisu nikog uvredile, ponizile iako su promenu pretrpele. Nikada nikog nisu povredile. Tako će I ostati.
Svi se mi menjamo…..ipak, ostanimo kulturni u pisanju tekstova I komentara kao I u čitanju. Komentar mnogo više govori o njegovom piscu nego o piscu bloga. Znam da
smo svi različiti, da nas život šamara na milijardu načina, ali uvek se može biti umeren I u šali I u ozbiljnom komentaru. I razmisliti da neko ne bude povredjen našim rečima ili postavljenom slikom. Nije tako teško misliti I na druge…...naravno ukoliko se to imalo želi.

PS U ovom virtuelnom svetu imamo samo reči…..znam da se njima može seći kao mačem, ali zar moramo primeniti ovde I tu veštinu?
 
Kliknite za proširenje...
Lepu reč treba negovati kao najlepše cveće u svome vrtu, jer samo njome rušimo sve zidine i gradimo čvrste mostove izmedju nas - mostove srca, duše pa čak i tela. A Ti to odlično umeš i činiš draga Ljiki. Hvala Ti:cmok:
rose-Rose-BORROWED-picfor-me-flowers_large.jpg
 
Poslednja izmena:
Znam da ima jedna poslovica...ali ne mogu je se setiti, tačno kako glasi...uglavnom ,nekako u tom smislu, da jezik može više da povredi, nanese bolniju ranu, nego oštar nož....tako nekako....no sad to nije ni važno...nego , Ljiljo, ti imaš prepoznatljiv, lep, lagan, kulturni stil pisanja, koji je melem za srce i dušu....svaki put se obradujem kada vidim da si nešto novo napisala. one ranije blogove, znaš da sam pročitala ubrzanim tempom, a planiram da ih ponovo čitam ali, onako ...sa merakom.......:cmok:
 
magdalena48;bt101263:
Znam da ima jedna poslovica...ali ne mogu je se setiti, tačno kako glasi...uglavnom ,nekako u tom smislu, da jezik može više da povredi, nanese bolniju ranu, nego oštar nož....tako nekako....no sad to nije ni važno...nego , Ljiljo, ti imaš prepoznatljiv, lep, lagan, kulturni stil pisanja, koji je melem za srce i dušu....svaki put se obradujem kada vidim da si nešto novo napisala. one ranije blogove, znaš da sam pročitala ubrzanim tempom, a planiram da ih ponovo čitam ali, onako ...sa merakom.......:cmok:
Kliknite za proširenje...

hvala mila......da, ti si me zamolila da sačekam sa brisanjem da bi stigla da ih pročitaš. Doduše, stil, teme i osećanja koja pišu se vremenom menjaju....na kraju krajeva ovo i jeste knjiga o mom životu, mojoj porodici i normalno je da se priče menjaju, likovi, načini doživljavanja......drago mi je da ćeš čitati ponovo.....čitam i ja......biće još priča....pa zove se "Nedovršena knjiga".....samo ovaj put je spisateljka mnogo opreznija i zatvorenija......kad staviš srce na pločnik očekuj da bude pregaženo, naravno u prenosnom slislu.....:heart:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top