Veštačko osvetljavanje biljaka u zaštićenom prostoru

[Plant]

Bez svetlosti nema života, pa je to prvi činilac fotosinteze i rasta biljaka.
Biljke sa zelenim delovima (hlorofil) direktno koriste svetlosno zračenje za pretvaranje CO2 (ugljen dioksida), vode i minerala u organsku materiju, odnosno u delove svog organizma.


U prirodi se spektar zračenja deli na sledeće segmente ( po talasnim dužinama):

Ovo je slika gde vidimo koji deo spektra se koristi za fotosintezu u zelenim delovima biljke (Hlorofil a i hlorofil b )

Boja svetla se po novijem označavanju, izražava u stepenima Kelvinove skale - i približno odgovara boji usijanog metala (Fe) na određenoj temperaturi:

 

[Plant]

Od svih boja, biljke najbolje iskoriste ove boje svetla:
- za fotosintezu (asimilaciju)

Talasna dužina u nanometrima
​

znači, najmanje električne enrgije ćemo potrošiti ako biljke osvetljavamo sa kombinacijom ove dve (prikazane) boje u svetlosnom spektru.

Tako se i radi u svim razvijenim tehnologijama uzgoja biljaka u svetu:

Bela svetlost (neko će reći bezbojna) se sastoji iz svih (duginih) boja, kada se razloži.
Tu svetlost nama šalje (emituje) Sunce i nijedna veštačka svetlost je ne može u potpunosti zameniti.
Sve što su ljudi do sada napravili je imitacija.
Biljkama je najkorisniji plavi i crveni deo spektra . Spektar su sve one boje duge, i svaka se boja sastoji od spektra nijansi.

Kaže narod "Oko je stara varalica" i stvarno je tako, naročito kada je reč o svetlosti. Zato ćemo se često prevariti u bojama koje gledamo.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------​

Netacno

na podforumu o biljkama smo i tema je o biljkama

---------

​

 

[Plant]

A, koliko treba veštačke svetlosti da bi biljke rasle i pod veštačkim svetlom?

-------------- Mnogo, jako mnogo. Ako svetiljka daje pretežno plavi i crveni spektar (od 400 do 700 nanometara talasne dužine) , onda je :
Minimum je 600 luxa na površini lista, ali je neka mera 1000 luksa (za neke biljke,.. paradajz, muškatla,.. surfinije,.. je malo i 1200 luksa) sa porastom biljke - RASTU zahtevi za svetlom.
Koliko je to puno, možda je najbolje uporediti sa ljudskim vidom: Za osvetljenost prostorije je dovoljno i 40 (četrdeset) luksa, a za najfinije radove ( šivenje i preciznu mehaniku) je projektna norma 120 - 150 luksa.

Luks je jedinica za OSVETLJENOST i može se napisati kao Lumen po kvadratnom metru. http://sr.wikipedia.org/sr/Лукс

I ne bi to bilo tako zagonetno, da (skoro) svi natpisi o osvetljenju "zaboravljaju" da napišu jednu jako značajnu stvar.
Svetlost slabi sa rastojanjem, po kvadratnoj zavisnosti (približno).

Možda pomogne ova slika:

Približavanjem svetiljke pojačavamo svetlost drastično!
ranije su se koristile Žarulje ( koje i greju i većinu energije troše na grejanje)
Sada je već LED tehnologija preuzela sva tržišta i upotrebe na svim mestima, pa i kod osvetljavanja biljaka.

Ovo je još rečitija slika:

Po zahtevima biljaka u određenim fazama razvoja, koja boja svetla im najviše odgovara ( i pomaže u većem plodonošenju)


I ova pokazuje iskoristivost (stepen korisnog delovanja - po bojama svetla)

​

 

[Lorelajn]

Da li postoji neka jeftinija a dobra opcija za sobne biljke? Dakle ne rasad, nista profi nego da im pomognu prezimeti u prostorijama gde nema dovoljno prirodne svetlosti.

 

[Plant]

​

Da li postoji neka jeftinija a dobra opcija za sobne biljke? Dakle ne rasad, nista profi nego da im pomognu prezimeti u prostorijama gde nema dovoljno prirodne svetlosti.

Kao prvo, ja sam poprilično studiozan, ( čitaj komplikovan) - a ovo mi je struka -

Na kolikom prostoru bi rasporedila te biljke koje zimu miruju ( ili ne miruju) i koje su to biljke ?

Za entuzijaste, koji vole DIY rešenja je desna tabela za tipove LED-ovki,..
Staviću kasnije (do zime) i kolika je potreba pojedinih biljaka za osvetljenosti.
Koliko bi im trebalo LUX-a ako miruju ili rastu.
Idemo lagano ,.. Ovo su neka od rešenja.

Bitno je:
- Koliko lumena daje svetiljka,
- Koliku površinu treba da osvetljava (na koju visinu bi je postavili.)

​