Vest koja mi se baš svidela

[LokiBale]

Дијаспора послала 5,5 милијарди долара у 2011.
desk - 09. јануар 2012. у 04.23

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић оценио је да је рекордни прилив девизних дознака из дијаспоре од скоро 5,5 милијарди долара у протеклој години охрабрујући, као и да је тако висок прилив девизних дознака један од најзначајнијих фактора економске стабилности у Србији.

Министар је навео и да је од 2000. године до данас по основу девизних дознака у Србију ушло више од 40 милијарди долара.

„То је важна финансијска ињекција која је Србији омогућила да лакше преброди транзициони период”, казао је Срећковић за франкфуртске „Вести”, наводећи да у временима економских поремећаја и кризе у свету, српска дијаспора дозначује више новца него у периодима економске стабилности и просперитета.

Константно висок прилив девизних дознака један је од најзначајнијих фактора економске стабилности у Србији, додао је он.

„О томе најбоље говоре подаци да је учешће девизних дознака из дијаспоре у укупном друштвеном производу претходних 10 година два и по пута веће од директних страних инвестиција. Од 2000. године до данас по основу девизних дознака у Србију је ушло више од 40 милијарди долара”, објаснио је Срећковић.

Дијаспора је, према његовим речима, одувек новчано помагала своју родбину и пријатеље. Значајан износ трансферисаних средстава ће се, уверен је министар, и убудуће користити на овај начин, али би свакако било корисно да се та средства усмеравају у инвестиције. (Танјуг)

 

[perafitilj]

Pa teška sirotinja u Srbiji ,ljudi nemaju dovoljno da žive da prehrane porodicu a mi šta ćeš pomažemo naše kao i uvek samo ovog puta ne kupujemo auta i televizore već šaljemo novac za hranu.Ljudi u Srbiji su za zadnjih 10 god. osiromašili da sebi ne mogu da priušte ni ono naj osnovnije iako imaju plate i po 400-500 € a da ne pričam o platama od 100-150 €.A svi ćute ,klimaju glavom .U narodu se kuva a dokle će vide će se.

 

[LokiBale]

Softverska firma iz Srbije zapošljava 40 doktora nauka

Autor: B. Stamenković 11.01.2012.

Srbija ima potencijal da postane veliki izvoznik softvera, ali su nam za to potrebni kadrovi i pomoć države kroz lakše uslove poslovanja. U protekloj godini izvozili smo programe za sportsko klađenje, komunikaciju, aplikacije za pametne telefone i softvere za očitavanje brojila.

Od izvoza softvera Srbija je u 2011. godini zaradila 200 miliona dolara

IZVOZ - Od izvoza programa inkasirano je rekordnih 200 miliona dolara, a najvažnija tržišta bile su zemlje zapadne Evrope i Amerike. U srpskim softverskim firmama rade IT stručnjaci, a samo jedna od njih, "Telvent DMS", zapošljava čak 40 doktora nauka. I dok smo od zapadne Evrope jeftiniji po ceni proizvoda, najveći konkurenti u ovom poslu su nam Indija i Pakistan. Srpski programi su veoma cenjeni u Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Severnoj Americi, a ukoliko dobro iskoristimo postojeći potencijal, mogli bismo da postanemo vodeći izvoznik informacionih usluga u Evropi. Sve nastaje kada se nekoliko ljudi koji dobro poznaju programiranje okupi i napravi softver.

U Privrednoj komori Srbije ističu da je najveći izvoz prošle godine ostvarila kompanija "Telvent DMS" iz Novog Sada.

- Na kraju 2011. godine prihod od izvoza softvera premašiće 200 miliona dolara što je najviše od kada se bavimo softverskim inženjerstvom - navodi Jelena Jovanović iz PKS. "Telvent" je strana kompanija koja je kupila domaću kompaniju iz Novog Sada DMS. Telvent se bavi izradom softvera za daljinsko očitavanje brojila za potrošnju električne energije. Ova kompanija zapošljava više od 300 stručnjaka od kojih je 40 doktora nauka. I to nije sve. Na sajtu ove kompanije piše da traže još 300 novih stručnjaka za ovu oblast.

Branko Macura iz kompanije "Intens", drugog najvećeg izvoznika softvera iz Srbije, navodi da im je posao izrada programa na zahtev klijenata u inostranstvu.

- Sve je krenulo pre 10 godina, okupi se nekoliko ljudi, napravi se program, a onda se preko preporuka u inostranstvu dobijaju drugi poslovi. Zatim se sastavi ugovor i onda kreće prodaja. I pored toga što softverski sistem nije razvijen, kod nas ovo može da bude unosan posao. Potrebno je da država smanji poreze i jer nam stručnjaci odlaze kod drugih koji ih više plaćaju - kaže on. I njegov kolega iz kompanije „Dži teh” Dejan Vesić se slaže da firmu pokreće mali broj stručnih ljudi.

- Moguće je i da kompanija iz inostranstva osnuje svoj centar i pravi tim. Naša je prednost što smo jeftiniji od zapadne Evrope, ali ne od konkurenata iz Indije - ističe Vesić.

On dodaje da „Dži teh” izrađuje velike sisteme za sportsko klađenje.

- U pitanju je set od oko 350 programa za kladioničarske kuće na Zapadu. Imamo pamentne ljude i u nešto manjoj meri infrastrukturu. U našoj kompaniji trenutno radi više od 170 ljudi, a izvozimo u 17 zemalja sveta. - ističe Vesić.



Najveći izvoznici softvera
Firma - Proizvod
- Telvent DMS - daljinsko očitavanje brojila
- Intens - aplikacije za komunikaciju
- Dži teh - programi za klađenje i igre na sreću
- Pi-Es tek - programi za mrežu i mrežnu opremu
- Levi 9 - rešenja u zdravstvu




Uploaded with ImageShack.us

 

[LokiBale]

Uploaded with ImageShack.us

"Telekom" otkupljen do kraja
sanja zrnić

Kompanija Telekom Srbija od 26. januara ove godine ponovo je u stoprocentnom vlasništvu Srbije. Ona se zadužila 470 miliona evra kod domaćih i međunarodnih banaka, kako bi otkupila 20 odsto akcija od grčke kompanije OTE. Zajam je odobren na tri godine.

Predsednik Srbije Boris Tadić podsetio je da je u proteklih 12 meseci, od kada je odlučeno da se Telekom prvatizuje, promenjeno mnogo važnih odluka, u mnogim pravcima. On je istakao da je sada doneta veoma teška odluka, ali da je time obezbeđeno da se stvore uslovi da Telekomom upravalja srpski menadžment, ali i da se za građane obezbede besplatne akcije.

Srbija će i u budućnosti donositi teške i odgovorne odluke, ali će se, kao i u slučaju Telekoma, držati svojih standarda, poručio je Tadić posle svečane ceremonije prenosa akcija.

Vrednost akcija koje će dobiti građani, kako mediji procenjuju, neće preći 75 evra, a minimum bi trebalo da bude 59 evra. Za sada postoje indicije da će akcje do kraja aprila dobiti 4,8 milona građana.

Ugovor je potpisan i u prisustvu premijera Mirka Cvetkovića, koji je rekao da sa potpisivanjem današnjeg ugovora mogu da budu zadovoljni svi, jer su na dobitku. Za Telekom je ovo veoma značajno jer je cena akcija za oko 45 odsto niža od planirane. Značajno je i to što će se kompanija otvoriti na berzi i što su otkupom 20 odsto akcija stvoreni uslovi da se građanima podele besplatne akcije ovog preduzeća - dodao je Cvetković.

Generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko, naveo je da su ovim poslom otvorena vrata toj kompaniji da se posveti unapređenju poslovanja i kvalitetu usluga kao i unapređenju konkurentnosti na tržištima svih zemalja u kojima posluje.

On je naglasio da kompaniju u narednom periodu čeka puno posla, profesionalizacija menadžmenta i izlazak na berzu. Cena po kojoj je kupljeno 20 odsto akcija od OTE-a je povoljna, a taj posao neće koštati poreske obveznike niti budžet Srbije nijedan dinar, rekao je on. Direktor grčke kompanije "OTE" Majkl Camas istakao je da će današnji ugovor biti od koristi obema kompanijama kao i celokupnoj srpskoj ekonomiji i zahvalio predsedniku Tadiću i premijeru Cvetkoviću na učešću u okončanju tog posla. On kaže da je saradnja u proteklim godinama bila izuzetno produktivna jer je zajednički cilj bio da Telekom postane moderna kompanija koja pruža najsavremenije usluge.

"Sa velikom žalošću odlučili smo da izađemo iz Telekoma Srbije umesto da investiramo novi kapital", rekao je Camas.

Da posdetimo, Telekom je još 1997. prodao Italijanima i Grcima 49 odsto akcija za šta je Srbiji plaćeno 1,56 milijardi nemačkih maraka. Italijani su kontrolisali 29, a Grci 20 odsto akcionog paketa, dok je državi preostao većinski 51 procenat. Srbija je potom od Italijana otkupila 29 odsto akcionog paketa, dok su Grci svoj deo zadržali sve do sada.

 

[Dе Sisti]

Pohvale za pokretača teme

 

[Konstantin Veliki]

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=01&dd=24&nav_id=576689

Beograd -- Prva fabrika LCD/LED televizora i klima uređaja u regionu, kompanije WEG tehnolodži, biće otvorena 26. januara u Beogradu, u naselju Železnik.

Lepa vest trebalo bi vise samo da dolazi.

 

[Han Pritcher]

evo sad vesti koje bas i nije da ti se svidi ali je itekako povezana sa temom:

Trgovinski deficit Srbije 5 mlrd.€

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=29&nav_id=569894

slicna brojka, zar ne? ljudi donose novac na mnoge druge nacine koje ne ulaze u statistiku.

tako to traje od padanja sankcija.

 

[Han Pritcher]

pare se znaci koriste za susti uvoz.
bacheno u bunar

 

[Dе Sisti]

pare se znaci koriste za susti uvoz.
bacheno u bunar

Što je neodrživo.
Naš izvor odliva deviza je UVOZ - konstanta, maltene.
Prilivi je Izvoz koji je manji od uvoza.
Priliv je i FDI, s kojima se baš i ne proslavljamo.
Priliv je i prodaja po osnovu privatizacije državnih krava muzara (iscrpeno do sada, ograničeno jedino na Telekom).
Priliv je i po osnovu zaduživanja, ali tu već bijemu u gornji limit, a pristižu sve veće rate na otplatu, tako da je ovaj priliv neizvestan.
Priliv je i po osnovu doznaka, ali to je namenjeno užem krugu ljudi. Recimo ni moja ni ženina porodica, od tih doznaka ne videše ni 1 evro! Sramota

Normalna ekonomska logika kaže da je to neodrživo. I da nešto mora da se menja.
Iliu će se povećati izvori deviza - izvoz poželjno, ili će kurs se prilagoditi tako da smanji podsticaj za odliv deviza. Dakle, realni scenario jeste PAD dinaran u odnosu na evro, strana roba skuplja, ne kupujemo Kraš čokolade i bajadere, nego domaće čokolade (ok poskupeće i one, jer se kakao ne gaji u Vojvodini, ali će poskupeti manje, zato što se vrednosti dodaje u Srbiji).
Ali, ne lezi vraže. U periodu veštački jakog dinara (jun 2006 - jesen 2008), stvorena je situacija veštački naduvane evrokupovne moći stanovništva odnosno evrokreditnog boiniteta privrede. Tako da je krenula kreditna ekspanzija i to deviznih kredita ili kredita sa valutnom klauzulom. Na taj način je stvorena kritična masa biračkog tela kome ne odgovoara preko potrebno smanjenje vrednosti dinara. Klopka zar ne? A uvoznici trljaju ruke, jer im se poklapa interes...

Dinar MORA slabiti! Mora, jer je to izvozno orijentisanom delu privrede to preko potrebno! kako da slabi? Pa bar po modelu po kojem je slabio do juna 2006.
Svako može da vidi da je u periodu 2002 - 2006 dinar slabio po linearnom trendu, pri čemuje linija trenda ima R kvadrat vrednost 98%.
Dakle, postepeno, smanjenje vrednosti dinara, uz relativno predvidivu stopu pada, što će subjektima omogućiti prilagođavanje ili eventualnu zaštitu.

 

[LokiBale]

Suficit srpskog agrara povećan za devet odsto
Blic - 1.feb 2012.

Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije u 2011. godini ostvarile su izvoz od oko 2, 7 milijardi dolara, što je oko 20 odsto više nego 2010. godine, saopštio je danas savetnik predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2011. godini pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od dve milijarde i 696,6 miliona američkih dolara, što predstavlja rast od 20,3 odsto, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,9 odsto. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od milijardu i 382,1 miliona dolara je za 33,4 odsto veća, sa učešćem u ukupnom uvozu od 5,1 odsto.

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ima rast od devet odsto i iznosi milijardu i 314,5 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 195,1 odsto, kaže Stanković.

On je napomenuo da je neuobičajeno visokim uvozom robe poljoprivredno-prehrambenog porekla tokom decembra, u vrednosti od 314,2 miliona dolara, u značajnoj meri narušen izuzetno optimalan trend, koji je trajao tokom cele 2011. godine.

Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu prošle godine, bili su kukuruz, u vrednosti od 422 miliona dolara, šećer za 156,3 miliona, malina roland - smrznuta za 101,6 miliona, pšenica za 82,4 miliona, suncokretovo ulje za 81,6 miliona, jabuke za 62,1 miliona i pivo u bocama od jednog litra za 60,3 miliona dolara.

U izvozu dominiraju žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 731,8 miliona dolara, sa učešćem od 6,2 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 657,6 miliona dolara i sa učešćem od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu.

Kod uvoza dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa za 102,6 miliona dolara, banane za 39,2 miliona i pomorandže za 26 miliona dolara.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su voće i povrće sa 301 milion dolara, koji učestvuju u ukupnom uvozu sa 1,5 odsto i kafa, čaj, kakao i začini sa 209 miliona dolara i učešće u ukupnom uvozu od jedan odsto.

 

[Dе Sisti]

Prava stvar, prava vest!

 

[LokiBale]

07.02.2012 21:53 TANJUG

Za Zastava oružje ugovori od 330 miliona dolara

KRAGUJEVAC - Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je večeras u Kragujevcu da fabriku "Zastava oružje" u ovoj godini očekuju ugovori čija je vrednost gotovo 330 miliona dolara, što je gotovo devet puta više nego prošle godine.

"Samo ugovori, koji se tiču transfera tehnologija i koji nisu jednokratni, vrednosti su 170 miliona dolara", rekao je Šutanovac novinarima. Prema njegovim rečima, najviše proizvoda kragujevačke fabrike oružja biće izvezeno na tržište SAD i reč je o lovačkom i sportskom naoružanju.

Govoreći o tehnološkom višku u Fabrici oružja, ministar odbrane je podsetio da su "eksperti procenili da postoji određeni višak", ali da se Ministarstvo trudi da se višak radnika, kako je rekao, "ne otpušta na način kao ranijih godina, već da se pravi socijalni program, jer ukoliko se fabrika ne podmladi, naići će na velike probleme".

Šutanovac je rekao i da je "posao skladištenja, demilitarizacije municije, koji će, pored ostalih, raditi i Tehničko-remontni zavod u Kragujevcu", dobio podršku Ujedinjenih nacija i OEBS-a.
"Posao je vredan 12 miliona dolara i već sada imamo određene zemlje koje su donirale novac i zemlje koje su najavile donaciju", rekao je on.

Šutanovac je najavio i rekonstrukciju Vojne bolnice u Kragujevcu, stavljanje u funkciju Doma vojske, kao i da će već u aprilu biti izrađen prototip novog terenskog vozila, za čiji je razvoj država obezbedila sredstva.
"Terensko vozilo bi trebalo da bude kombinovano vozilo koje bi ličilo i na džip i na vozilo koje ima mogućnsot da nosi teret, a cena treba da bude kao 'difender džipa' koji se koriste u Ministarstvu odbrane”, rekao je on i dodao da se taj model razvija u fabrici "Zastava kamioni".

Šutanovac je izrazio uverenje da će, pored ministarstva odbrane, kupci biti i ministastvo unutrašnjih poslova, "Srbija šume", Sektor za vanredne sitaucije MUP-a i kompanije kojima su potrebna terenska vozila.

 

[crazy_nasta]

Bivši ministar Goran Novaković i Bogdan Rodić privatizovali „Zmaj“ sa Zoranom Ćopićem i Antonom Stanajem. „Zmaj“ propao
8. februara, u 20 : 30 PM

http://www.cins.org.rs/?p=7971

Privatizacija fabrike „Zmaj“ je dovela do poslovnog saveza bivšeg ministra energetike Gorana Novakovića, biznismena Bogdana Rodića i osoba koje su kasnije optužene za pranje novca i šverc cigareta – Zorana Ćopića i Antona Stanaja. Proizvodnja je stala, imovina založena u korist drugih Rodićevih firmi, većina radnika ostala bez posla. Agencija za privatizaciju sve tolerisala.

 

[LokiBale]

• 16.02.2012 10:49

Dinar među najstabilnijim valutama u Evropi

BEOGRAD – Dinar je među najstabilnijim valutama, ne samo u regionu, nego i u Evropi, izjavio je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić i ocenio da Srbija ulazi u period stabilnosti domaće monete i niske inflacije, koja bi u 2012. trebalo da se kreće u planiranom koridoru od 4,5 plus - minus 1,5 odsto.

NBS je prošle nedelje pravovremeno reagovala (prodajom 78,5 miliona evra na međubanskarskom deviznom tržištu), izjavio je guverner Šoškić za Televiziji B92 u utorak uveče i dodao kako je najvažnije da je tržište bilo likvidno, a građani i privreda u svakom momentu mogli da kupe ili prodaju devize.

Guverner NBS je istakao da nema razloga za zabrinutost, podsećajući da je pre 15 meseci evro vredeo 107 dinara, a danas je nešto iznad 108 dinara.

Odgovarajući na pitanje šta smatra "intervencijom NBS zbog prevelike dnevne oscilacije kursa", Šoškić je rekao da NBS reaguje kada postoji prevelika tražnja ili prevelika ponuda deviza na tržištu, a ne da bi tendenciozno branila određeni nivo kursa.

Šoškić je ponovio da je prošle nedelje centralna banka reagovala zbog veće tražnje za devizama zbog kupovine energenata na stranom tržištu.

Guverner je rekao da su neutemeljene na činjenicama prognoze procene da će dinar do kraja ove godine opasti na oko 117 do 130 za evro,

Na opasku da, prema prema procenama nekih domaćih analitičara, sredinom godine sledi "veliki udar" na kurs zato što dospevaju na naplatu trezorski zapisi u ukupnoj vrednosti od oko 1,5 milijardu evra, Šoškić je rekao da ne očekuje veliki tražnju za devizama, niti bilo kakav negativan scenario

Trezorski zapisi kontinuirano dospevaju za naplatu i nije se dogodilo da to utiče negativno na kurs, primetio je Šoškić.

Šoškić je rekao da Vlada Srbije pažljivo i sa zabrinutošću posmatra situaciju u evrozoni.

Rešenje se ipak nazire, kao što je to slučaj proteklih dana sa Grčkom i da će uslediti oporavak u evrozoni, "ali do toga neće doći tako brzo," ocenio je guverner.

Zbog toga Šoškić u ovoj godini u Srbiji očekuje pozitivnu stopu rasta (0,5 odsto), a sledeće godine postepen izlazak iz krize i period uspona privrede, ukoliko u narednom periodu odgovornim ponašanjem bude održana makroekonomska stabilnost.

Ukoliko vlada nastavi da radi u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i poštuje budžetske okvire, to će prepoznati i investiciona javnost, rekao je guverner NBS.

Šoškićev argument više u prilog njegove tvrdnje da neće biti povećavana javna potrošnja u vreme predizborne kampanje, je to što je Vlada i ranije pokazivala visok nivo svesti u sličnim situacijama.

Tu je i zakonska regulativa koja ograničava budžetsku potrošnju, kao i institucije sistema poput Fiskalnog saveta koji ima zadatak da upozorava na poštovanje budžetske discipline, zaključio je guverner NBS Šoškić.

 

[Konstantin Veliki]

Lidl dolazi u Srbiju.

Nadam se da ce kod nas moci da uvede slican sistem kao u Nemackoj, ali u to se moze sumljati.

 

[LokiBale]

Novi uspeh srpskih studenata

Studenti Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu: Marija Babić, Mihajlo Popesku, Branka Novčić, Ivan Todorović i Marija Ivanović pobedili su u Londonu na evropskom takmičenju iz poslovnih studija.


Srpski studenti su se time plasirali u svetsko finale, koje se u aprilu održava u Njujorku.

Fakultet organizacionih nauka proglašen je za najbolju školu u Evropi. Na takmičenju su učestvovale 54 poslovne škole od kojih je većina u prvih 100 najbolje rangiranih u svetu.

 

[LokiBale]

Srbija dobila status kandidata
01.mart 2012.

Vođe Evropske unije su u četvrtak uveče odlučile da dodele status kandidata za članstvo u EU Srbiji, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Odluku je potvrdio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je poručio da je Srbija zaslužila takvu odluku. U nacrtu zaključaka piše da je "Evropski savet podržao preporuku Saveta ministara od 28. februara i odlučio da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo".

 

[LokiBale]

SENZACIONALNO OTKRIĆE
LOZNICA LEŽI NA MILIJARDAMA EVRA

Utorak, 6. Mart, 2012.| Autor: Ekipa Kurira

Strani mediji: Srbija će uskoro namirivati 20 odsto svetskih potreba za litijumom, sirovinom budućnosti, od koje se prave baterije. Najveće rezerve u Podrinju

BEOGRAD - Srbija leži na milijardama dolara!
Litijum, koji sadrži ruda jadarit, otkrivena pre sedam godina u okolini Loznice, ključni je element tehnologije budućnosti! A u Jadru je ima 114,6 miliona tona! Niko precizno ne može da kaže koliko ukupno vrede nalazišta, ali spekuliše se o milijardama...

Litijum se koristi za proizvodnju baterija za gotovo sve elektronske uređaje koje koristimo, a najveću primenu imaće u električnim automobilima. Procenjeno je da bi nalazišta u Jadru pokrila 20 odsto svetskih i 90 odsto evropskih potreba za litijumom!

Prema pisanju Njujork tajmsa, ovaj mineral sadrži 1,8 odsto litijum-oksida, za kojim traga oko 60 rudarskih kompanija, spremnih na ulaganje više od milijardu dolara!
„Što znači da se u jadarskom basenu nalazi najviše litijuma u Evropi“, tvrdi Njujork tajms.

To tvrdi i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice:
- „Rio Tinto“ je od 2004. uložio više od 50 miliona dolara u istraživanja. Planiraju da otvore od 800 do 1.000 novih radnih mesta, a već razmišljamo o obrazovnim profilima koje ćemo uvesti u lozničke srednje škole. Što se otkupa zemljišta tiče, to se, pod nadzorom Poreske uprave, sprovodi u nekoliko varijanti, tako da su i meštani i stranci zadovoljni, jer je sve po tržišnim cenama.

Na njivama i pašnjacima sela Slatine, Jarebica, Stupnice, Draginac u okolini Loznice tim srpsko-američkih geologa proverava rezerve na dubini od 300 do 600 metara. Uz stroge bezbednosne i ekološke mere, otvorena je i 56. bušotina.

Uz „Rio Tinto“, istraživanje sprovodi i kanadsko-kineski konzorcijum „Ultra-Balkans“. Otvaranje rudnika najavljeno je za 16. jul 2014, na stogodišnjicu Cerske bitke.

Kompaniji „Rio Tinto“ poslali smo pitanja kako bismo saznali dokle su stigli sa eksploatacijom rude. Međutim, odgovore do zaključenja broja nismo dobili.

Šta je jadarit

• Beo, praškasti mineral, rastvorljiv u kiselinama i nije radioaktivan
• Otkriven 2004. godine u okolini Jadra, prilikom traženja borata
• Pronašli ga geolozi multinacionalne kompanije „Rio Tinto“
• Hemijskom strukturom i formulom podseća na izmišljeni mineral kriptonit, koji svojim zelenim zracima oduzima moć Supermenu
• Hemijska formula: litijum-natrijum-bor-silikat hidroksid: LiNaSiB3O7 (OH)
• Sadrži jedinjenja bora i litijuma, koji imaju široku paletu primene
• Litijum je najvažniji element u proizvodnji baterija za mobilne telefone i kompjutere
• Bor se primenjuje u proizvodnji raketnih goriva, stakla, keramike, lakih legura, termoizolacionih materijala, deterdženata, materijala za zaštitu drveta i raketa za vatromet

Novo nalazište kod Valjeva

Srbija bi do 2020. godine trebalo da pokriva oko 90 odsto evropske proizvodnje litijuma, rečeno je juče na sednici Odbora za industriju Skupštine Srbije. Savetnik u Ministarstvu rudarstva Dušan Sajić, učestvujući u radu Odbora, koji je usvojio Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, rekao je da, pored „Rio Tinta“, i druge kompanije istražuju litijum u Srbiji na oko 15 istražnih polja u centralnom i istočnom delu zemlje.

- Postoje naznake da na još jednom istražnom polju u blizini Mionice i Valjeva može da se pronađe mineral sličan onom u jadarskom basenu - dodao je Sajić.

 

[LokiBale]

13. Mart 2012. 13:22->14:10
Postavljeni displeji na 10 stanica
Građani mogu da dobiju informaciju koliko je udaljeno vozilo koje čekaju

Displej na Slaviji

Na deset stanica javnog gradskog prevoza od juče su u funkciji displeji sa kojih građani mogu da dobiju informaciju koliko je udaljeno vozilo koje čekaju.

Displeji su postavljeni u Ulici kralja Milana, u smeru ka Terazijama, na kružnom toku Slavija, na Zelenom vencu, u smeru ka Terazijskom tunelu, a od sutra će biti u funkciji i displeji u Takovskoj naspram Glavne pošte ka “Mostaru”, u Bulevaru kralja Aleksandra kod Pionirskog parka i na stanici ka Vukovom spomeniku.

Od sutra će u funkciji biti i displeji kod opštine Novi Beograd u smeru ka centru grada, kod Doma omladine ka Pančevačkom mostu, na stajalištu “Kijevska” u Požeškoj u smeru ka centru, kod Sajma ka Banovom brdu, kao i u Bulevaru Mihajla Pupina, pored pumpe “Dejton”, saopšteno je danas iz Gradske uprave.

U narednih nekoliko meseci na stajalištima gradskog prevoza biće postavljeno još stotinu displeja na najfrekventnijim stanicama, a oni će građanima davati tačne informacije o autobusima koji nailaze.

Kako je saopšteno, u toku je i probno korišćenje besplatne sms usluge, koja će zvanično početi da funkcioniše 15. marta.

Osim podatka kada nailazi prvo vozilo, građani će moći da dobiju informaciju kada će naići i ostala vozila sa trase na kojoj čekaju.
Usluga će, kako je saopšteno, doprineti rasterećenju gradskog saobraćaja, jer će korisnici moći da odluče da li će ući u prvo i naredno vozilo, ako je u prvom gužva.

(Autor: Tanjug)

 

[Dе Sisti]

SENZACIONALNO OTKRIĆE
LOZNICA LEŽI NA MILIJARDAMA EVRA

Utorak, 6. Mart, 2012.| Autor: Ekipa Kurira

Strani mediji: Srbija će uskoro namirivati 20 odsto svetskih potreba za litijumom, sirovinom budućnosti, od koje se prave baterije. Najveće rezerve u Podrinju

BEOGRAD - Srbija leži na milijardama dolara!
Litijum, koji sadrži ruda jadarit, otkrivena pre sedam godina u okolini Loznice, ključni je element tehnologije budućnosti! A u Jadru je ima 114,6 miliona tona! Niko precizno ne može da kaže koliko ukupno vrede nalazišta, ali spekuliše se o milijardama...

Litijum se koristi za proizvodnju baterija za gotovo sve elektronske uređaje koje koristimo, a najveću primenu imaće u električnim automobilima. Procenjeno je da bi nalazišta u Jadru pokrila 20 odsto svetskih i 90 odsto evropskih potreba za litijumom!

Prema pisanju Njujork tajmsa, ovaj mineral sadrži 1,8 odsto litijum-oksida, za kojim traga oko 60 rudarskih kompanija, spremnih na ulaganje više od milijardu dolara!
„Što znači da se u jadarskom basenu nalazi najviše litijuma u Evropi“, tvrdi Njujork tajms.

To tvrdi i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice:
- „Rio Tinto“ je od 2004. uložio više od 50 miliona dolara u istraživanja. Planiraju da otvore od 800 do 1.000 novih radnih mesta, a već razmišljamo o obrazovnim profilima koje ćemo uvesti u lozničke srednje škole. Što se otkupa zemljišta tiče, to se, pod nadzorom Poreske uprave, sprovodi u nekoliko varijanti, tako da su i meštani i stranci zadovoljni, jer je sve po tržišnim cenama.

Na njivama i pašnjacima sela Slatine, Jarebica, Stupnice, Draginac u okolini Loznice tim srpsko-američkih geologa proverava rezerve na dubini od 300 do 600 metara. Uz stroge bezbednosne i ekološke mere, otvorena je i 56. bušotina.

Uz „Rio Tinto“, istraživanje sprovodi i kanadsko-kineski konzorcijum „Ultra-Balkans“. Otvaranje rudnika najavljeno je za 16. jul 2014, na stogodišnjicu Cerske bitke.

Kompaniji „Rio Tinto“ poslali smo pitanja kako bismo saznali dokle su stigli sa eksploatacijom rude. Međutim, odgovore do zaključenja broja nismo dobili.

Pogledajte prilog 228606

Šta je jadarit

• Beo, praškasti mineral, rastvorljiv u kiselinama i nije radioaktivan
• Otkriven 2004. godine u okolini Jadra, prilikom traženja borata
• Pronašli ga geolozi multinacionalne kompanije „Rio Tinto“
• Hemijskom strukturom i formulom podseća na izmišljeni mineral kriptonit, koji svojim zelenim zracima oduzima moć Supermenu
• Hemijska formula: litijum-natrijum-bor-silikat hidroksid: LiNaSiB3O7 (OH)
• Sadrži jedinjenja bora i litijuma, koji imaju široku paletu primene
• Litijum je najvažniji element u proizvodnji baterija za mobilne telefone i kompjutere
• Bor se primenjuje u proizvodnji raketnih goriva, stakla, keramike, lakih legura, termoizolacionih materijala, deterdženata, materijala za zaštitu drveta i raketa za vatromet

Novo nalazište kod Valjeva

Srbija bi do 2020. godine trebalo da pokriva oko 90 odsto evropske proizvodnje litijuma, rečeno je juče na sednici Odbora za industriju Skupštine Srbije. Savetnik u Ministarstvu rudarstva Dušan Sajić, učestvujući u radu Odbora, koji je usvojio Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, rekao je da, pored „Rio Tinta“, i druge kompanije istražuju litijum u Srbiji na oko 15 istražnih polja u centralnom i istočnom delu zemlje.

- Postoje naznake da na još jednom istražnom polju u blizini Mionice i Valjeva može da se pronađe mineral sličan onom u jadarskom basenu - dodao je Sajić.

Само да им ребнемо добру рудну ренту...

А вест која следи, о благодетима Бус-плуса, не бих рекао да је исте категорије као и ова. Нарочито се најежим кад у Београду видим да је нешто бесплатно... А зато су таксе за истицање фирме на пословном простору отишле небу под облаке...

 

[LokiBale]

Само да им ребнемо добру рудну ренту...

А вест која следи, о благодетима Бус-плуса, не бих рекао да је исте категорије као и ова. Нарочито се најежим кад у Београду видим да је нешто бесплатно... А зато су таксе за истицање фирме на пословном простору отишле небу под облаке...

Е мој пријатељу, ја већ превише година чекам по разноразним стајалиштима, наслепо, не знајући кад ће и дал'ће бус доћи ..
Тако да, хммм, од рудног блага не знам дал' ћу видети личне користи, а од дисплеја по станицама сигурно хоћу !

 

[LokiBale]

utorak, 17. apr 2012
RTS

Bakaluk na točkovima

Odlučivši da osnuje pokretnu prodavnicu, jedan Piroćanac je sebi obezbedio egzistenciju, a meštanima redovno snabdevanje životnim namirnicama.

Od sedamdesetak sela u pirotskoj opštini, gotovo polovina nema prodavnicu. Meštani nabavljaju namirnice kako se ko snađe, jer do mnogih sela nema redovne autobuske linije ili autobusi saobraćaju neredovno. Marijan Ćirić iz Pirota u tome je video mogućnost da započne sopstveni posao.

Kada je treći put ostao bez posla, Ćirić je odlučio da sam sebi postane gazda. Kupio je vozilo i napravio pokretnu prodavnicu.

"Lutajući po internetu naišao sam na ovakve pokretne prodavnice, uglavnom u zapadnoj Evropi", priča Ćirić. "Posao sam počeo kao ugostiteljsko-trgovinska radnja, sredstvima koja Nacionalna služba dodeljuje za samozapošljavanje", navodi Ćirić.

Za vremešne žitelje pirotskih sela, u kojima odavno nema prodavnice, dolazak pokretne trgovine je pravi doživljaj. Zato, valjda, i čekaju u centru sela od ranog jutra.

Sava Denčić iz Kamika kaže da je to za njih, stare ljude, pravo "blagostanje".

Bosanka Rančić iz Prisjana kaže da u pokretnoj prodavnici nabavlja kafu i šećer, hleb dok njen komšija Vlasta Filipović u šali dodaje da bi meštani "pomrli od gladi" da nije pokretne Marijana Ćirića.

Jedina veza s gradom

Ponuda je raznovrsna, mada neki artikli uvek imaju prioritet. Prema rečima vlasnika pokretne prodavnice, najviše se prodaju hleb i pivo.

"Pivo je glavno piće", kaže Viden Panajotović iz Prisjana. "Kupimo flašu, dve, a posle toga opet voda, pet dana nema ništa", navodi Panajotović.

Pokretna prodavnica Marijana Ćirića je jedina komunikacija meštana nekoliko pirotskih sela s gradom. Autobuski prevoz ovde već godinama ne funkcioniše, a lekarska ekipa dolazi dva puta mesečno.

O isplativosti posla još je rano da se govori. Ćirić je zadovoljan, jer je za sada računica pozitivna.

Zadovoljni su i kupci, cene su pristojne, a kako kažu, pošteno, za pazar dobijaju i fiskalni račun. Oni naručuju sve: od hleba do stočne hrane. Marijan može nešto i da zaboravi od narudžbine, ali pivo, kako kažu, to ne sme da mu se desi.

 

[Sanovnik]

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=01&dd=24&nav_id=576689

Beograd -- Prva fabrika LCD/LED televizora i klima uređaja u regionu, kompanije WEG tehnolodži, biće otvorena 26. januara u Beogradu, u naselju Železnik.

Lepa vest trebalo bi vise samo da dolazi.

Ta kompanija je 100% srpska i veoma mi je drago da napreduju. Oni su takodje vlasnici hotela Balkan u Beogradu.
Evo jos nekoliko dobrih vesti.

http://www.naslovi.net/2012-04-10/b92/vino-zupa-i-drzava-ulazu-235-mil/3350545

http://www.foodland.rs/Pogon.aspx

http://www.newbalkan.com/index.php?en_outer/popup_art_email&page[id_article]=14332

 

[LokiBale]

Prva solarna elektrana
Radio-televizija Srbije

Sunčevu energiju pojedinci u Srbiji do sada su uglavnom koristili za kućne potrebe, kako bi smanjili račun za struju. Međutim, od kako je pojednostavljen postupak dobijanja dozvola, neki su u ovom izvoru obnovljive energije prepoznali šansu za zaradu, pa su počeli gradnju prvih privatnih solarnih elektrana.

Dragoljub Petrović, TV mehaničar iz Blaca, ušteđevinu od 30.000 evra, koju je, kako kaže, zaradio radeći u TV servisu 20 godina, uložio je u izgradnju prve solarne elektrane u Srbiji.

Petrović kaže da je sve jednostavno i brzo završio. U opštini je za mesec dana pribavio sve neophodne dozvole, najviše vremena trebalo mu je da poljoprivredno zemljište pretvori u građevinsko. Na internetu je našao najpovoljnijeg izvođača radova i naručio opremu iz Slovenije. Sve je završio za šest meseci.

"Sklopio sam ugovor s EPS-om na 12 godina. Oni mi plaćaju struju 20 evro centi po kilovatu. Za mesec dana rada imam dobit oko 400 evra", kaže Petrović.

Struja se proizvodi sve dok ima dnevnog svetla, a osim nadgledanja putem interneta i obilaska elektrane nikakav rad nije potreban tako da i dalje može da se bavi poslom koji je i do sada radio u TV servisu.

Dragoljub Petrović očekuje da mu se uloženih 30.000 evra vrati za šest godina, a u međuvremenu planira postavljanje novih panela kako bi povećao proizvodnju, a time i prihode.

Predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković kaže da je pravac izgradnje solarnih elektrana pravac budućnosti.

"Zahvaljujući tehnologiji, znanju ljudi, imamo priliku da plamenitu sunčevu energiju prevedemo u plemenitu električnu energiju, koja ima široku upotrebu", kaže Marković.

U Elektroprivredi Srbije se nadaju da će biti i drugi slediti taj primer. Za sada, kako saznajemo, Petrovićev primer slede dvojica poljoprivrednika iz okoline Niša i jedan iz sela kod Kuršumlije, koji su počeli gradnju solarnih elektrana.

 

[Sanovnik]

Prva solarna elektrana
Radio-televizija Srbije

Sunčevu energiju pojedinci u Srbiji do sada su uglavnom koristili za kućne potrebe, kako bi smanjili račun za struju. Međutim, od kako je pojednostavljen postupak dobijanja dozvola, neki su u ovom izvoru obnovljive energije prepoznali šansu za zaradu, pa su počeli gradnju prvih privatnih solarnih elektrana.

Pogledajte prilog 236456

Dragoljub Petrović, TV mehaničar iz Blaca, ušteđevinu od 30.000 evra, koju je, kako kaže, zaradio radeći u TV servisu 20 godina, uložio je u izgradnju prve solarne elektrane u Srbiji.

Petrović kaže da je sve jednostavno i brzo završio. U opštini je za mesec dana pribavio sve neophodne dozvole, najviše vremena trebalo mu je da poljoprivredno zemljište pretvori u građevinsko. Na internetu je našao najpovoljnijeg izvođača radova i naručio opremu iz Slovenije. Sve je završio za šest meseci.

"Sklopio sam ugovor s EPS-om na 12 godina. Oni mi plaćaju struju 20 evro centi po kilovatu. Za mesec dana rada imam dobit oko 400 evra", kaže Petrović.

Struja se proizvodi sve dok ima dnevnog svetla, a osim nadgledanja putem interneta i obilaska elektrane nikakav rad nije potreban tako da i dalje može da se bavi poslom koji je i do sada radio u TV servisu.

Dragoljub Petrović očekuje da mu se uloženih 30.000 evra vrati za šest godina, a u međuvremenu planira postavljanje novih panela kako bi povećao proizvodnju, a time i prihode.

Predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković kaže da je pravac izgradnje solarnih elektrana pravac budućnosti.

"Zahvaljujući tehnologiji, znanju ljudi, imamo priliku da plamenitu sunčevu energiju prevedemo u plemenitu električnu energiju, koja ima široku upotrebu", kaže Marković.

U Elektroprivredi Srbije se nadaju da će biti i drugi slediti taj primer. Za sada, kako saznajemo, Petrovićev primer slede dvojica poljoprivrednika iz okoline Niša i jedan iz sela kod Kuršumlije, koji su počeli gradnju solarnih elektrana.

He bo te. Blace je na kraj sveta u siromasnoj Toplici, a imaju prvu solarnu elektranu u Srbiji, pa u Blacu je fima koja pravi najbolji kackavalj u Srbiji, i jos tamo radi neka firma sto izvozi suve sljive, ORGANIC za Japan. A sve u Blacu i okolini to jest u Blackim selima.