MIslim da smo mozda oboje malo vise pristupili generalizaciji. Kada kazem informacije, ne mislim isljucivo na vesti u trzisnoj ekonomiji ili politici i novine u svetu. Za njih je sve informacija, pa tako i zuta stampa. Uglavnom se slazem, ali iskreno ne mislim da su i ostali operisani od tracarenja ili ogovaranja, pogotovo sto su npr melanholici najcesce najnesigurniji u sebe, jer su rodjeni skeptici sa manjkom samopouzdanja.
Ja bih pre rekao da melanholici, kada mrze nekog, to izražavaju intezivnije, sa jako dubokom mržnjom izraženom često kroz mnogo širi, gotovo filozofski koncept. Sangvinik sa druge strane, kada mrzi ili kad želi nekog da opanjakava on to radi uz kafu ili pivo, pričajući o nekim površnim elementima života osobe koja je predmet mržnje. Sangvinik će isticati u prvi plan nečiji odnos sa dečkom ili devojkom, odredjene životne navike, ljubavne prevare, ljubavnu i seksualnu nesposobnost, neuspeh u životu, neke svakodnevne loše osobine itd. Drugim rečima, ogovaraće. Sa druge strane, kad melanholik nekome objašnjava svoju mržnju (ili "ogovara") on iznosi čitav koncept, objašnjava zašto je takav tip osoba slab i loš, sistematski ga secira, uzima neke njegove dublje osobine u obzir i ističe ih kao pogrešne, često čak demagoški zasniva mržnju na principu da je on sam poseban, a ta druga osoba (ili tip osobe) pripadaju sasvim drugom rangu, koji bi on istrebio da može jer prljaju svet itd. Dakle ogovaranje melanholika je zabravo duboka, kontinuirana, sistematizovana mržnja, a ogovaranje sangvinika je komentarisanje veličine polnog organa bivšeg dečka uz kafu. Melanholik se fokusira na ono suštinsko u svojoj mržnji, na položaj osobe u svetu, njen značaj. Sangvinik se, u skladu sa svojom veselom i površnom prirodom fokusira na spoljne manifestacije osobe i njen eksterni položaj u svetu.
Sangvinici su brzi dok su melanholici uglavnom spori. Sangvinici su umereniji od kolerika npr. Ako cemo o neobrazovanosti recimo, mislim da tu prednjace pre pasivni flegmatici koji su najcesce potpuno nezainteresovani za sve oko sebe, plasljivi i povuceni likovi koji su suvise usmereni na svoj svet. Mene sangvinici asociraju na manekenke, fotomodele npr.
Verujem da umeju biti iritantni njihovi komentari ali niko ne ume da ti zacini zivot kao melanholik. On ume da te ubije u pojam samo tako.
Ne slažem se. Ja flegmatika vidim kao potpuno smirenog i opuštenog lika, sporih i slabih emocija, kod kog nije unapred definisano da li je obrazovan ili ne, jer on može biti i jedno i drugo, ali ni jednoj ni drugom ne pridaje značaj. Prosto - briga ga. A čak i ako je flegma povučen - on nije zabrinut zbog toga niti je to zbog neke nesigurnosti unutrašnje, kao kod melanholika. On je naprosto lenj, ili nezainteresovan, i to je zato. Sangvinici su naprotiv klasičan primer površnog parti-manijaka, čoveka opsednutog putovanjima, luksuzom, apetitom, zezanjem, neobaveznim životom i brzim provodom itd. Oni temperamentom upravo odgovaraju manekenskom tipu, to je ta površnost. S tim što nisu svi medju njima jednako zabavni i duhoviti, i tu je problem. Melanholik teško da može da udavi pričom mnogo ljudi jer on nije društven. On je melanholični, povučeni usamljenik, koji oprezno pristupa odnosima sa ljudima, a otvara se samo onima koji su mu slični. Da bi neko davio ljude pretpostavka je da ima mnogo različitih ljudi u okruženju, a to sa melanholikom često nije slučaj.
Takodje verujem da ima ljudi kojima ne prija ta leprsavost i zivot u stilu "sa cveta na cvet" ali isto tako verujem da nisu svi sangvinici povrsni i nezainteresovani pinoluumovi ili polusvet, jer je to prevelika generalizacija. Sangvinicnost u nama nas tera komunikaciji sa drugim ljudima, socijalnim vestinama itd.
Nisu svi, ali jeste većina. Isto tako, nisu svi melanholici nužno usamljenici i povučeni namćori, ali jeste većina. Što se tiče socijalnih veština one su svakako razvijenije kod sangvinika nego kod melanholika, ali gledano realno - to je tako zato što ekstrovertni sangvinici čine većinu čovečanstva, pa shodno tome i uspostavljaju parametre komunikacije i socijalnih veština. Kada neko odstupa od toga on je slab u njihovim očima i biva odbačen. Ne kaže se uzalud da je čovek socijalna životinja. Takodje, ekstrovertni sangvinizam (po meni) je i jedan od razloga zbog kojih se narodima i masama tako lako manipuliše od strane malih, elitnih grupacija. Da većina ljudi nije površna, teško da bi pojave poput licemernih ljudskih prava, demokratije, političke korektnosti, nasilnih navijača na stadionima i slično bile moguće. Sangvinik razmišlja površno, ima brzu emociju, brzo, bez razmišljanja presudjuje i kači se za stvari - pa mu je takav i moral, površan. Ne postoji dublje preispitivanje, ne postoji odbacivanje morala ako se dodje do zaključka da on nije neophodan... sangvinik je čovek koji osudjuje druge ako ne uplate SMS za obolelo dete, morališe površno o muško-ženskim odnosima itd. Najveći broj gledalaca Farme, Parova, Zvezda Granda i sličnih sadržaja su upravo sangvinici, takvi programi su zbog njih i moguči. Sangvinici su takodje oni koji se u klubu opijaju i zabavljaju uz folk muziku, traže površnu emociju itd. Neće sigurno neki melanholik da ode u klub i to radi. Pritom ovo ne pišem iz neke mržnje prema sangvinicima, nego pokušavam da analiziram jednu vrlo zanimljivu pojavu, jer ja mislim da je taj temperament dominantan u ljudskoj vrsti. A na Balkanu pogotovo.
Moje licno misljenje je, da ljudi koji su povrsni, nepouzdani, promenljivi, nestabilni, nestalni, koji nemaju fokus ni cilj a strategiju da ne spominjem, nikome nisu narocito privlacni, jer najcesce ne ulivaju poverenje, promenljive su naravi i hiroviti, pa je sa njima tesko ista planirati. Mislim da to svakom normalnom coveku ne prija, niti sa takvom osobom mozes bilo sta da planiras u zivotu. Ali sa druge strane, spontani su i pokretljivi, oni krecu u akciju dok melanholik preispita hiljadu i jednu mogucnost i scenario...
Zavisi u kom dobu života. Kad si mladji takvi ljudi su najpoželjniji jer kreću u akciju, pokreću stvari. Kasnije njihova površnost i infantilnost smeta.
I jedna bitna stvar, svi smo mi mesavine temperamenta, samo sto nam neki prednjaci u odnosu na druge, pa su njegove karakteristike onda dominantnije u odnosu na druge. Retki su cisti tipovi temperamenta.
Ja sam najbliži koleriku, takvog sam temperamenta, ali pored toga jako volim i da čitam, gledam filmove, da dublje analiziram i ponirem u stvari. Samo što nisam depresivan nikad, a ni melanholija mi nije toliko bliska, tako da ne znam u koju bih mešavinu sebe strpao. Kolerik-šta? Možda kolerik-flegmatik?
.Nista ovi mracnjaci i smorovi..
