o kom bogu je konkretno ovde reč? ako pričamo o biblijskom bogu vera u njega njema puno smisla obzirom da ti je presuđeno unapred jer sam za sebe kaže da se sveti onima koji su ga mrzeli do trećeg i četvrtog kolena sveti se praunucima i čukununucima,ima li uopšte smisla verovati da tako neki monstruozni nebeski entitet uopšte postoji
Šta je i gde presuđeno unapred?
Biblijski Bog je jedini Bog i drugog nema!
Ima onih koji se 'bogovi' zovu, ali ti bogovi su samo bogovi u glavama onih koji veruju u takve bogove. To sa svevišnjim Bogom veze nema.
Koristiš nerazumevanje i svoju ljudsku prizemnu logiku da objasniš Božanske postupke i pravite Boga monstrumom ovde. Ne samo ti, već mnogi ovde na forumu.
Bog nešta kriv?! Za šta, da čujem jednu stvar?
Upropastiš sam sebi život i Bog ti kriv!?
Biblijski Bog je pravedniji i više nego što si ti u stanju i da zamisliš.
Kaže:
'Poznaj me na svim putevima svojim i ja ću staze tvoje uravniti'.
To je apsolutni život po Božijim savršenim načelima u svakom aspektu svog života. Uvek i u svakom trenutku su ti na pameti Božija merila, šta god da radiš, kuda god da ideš.
Znam, rećićeš - to je fanatično. Ali nije.
Razmisli ovako. U situaciji si da doneseš neku odluku u životu. Recimo da prvi put u životu zapališ cigaretu, da se napiješ večeras, ili bilo šta drugo, gde bi ti i malo savest bila uznemirena.
Šta bi glas tvoje majke rekao tada?
Iskreno, šta bi tvoja majka koja te voli više od svega rekla na to?!
Šta je onda fanatično?
Pa to što nas gura uprkos savesti koja vrišti i kaže Neee i uprkos majčinskom savetu da se čuvamo. To naše destruktivno ponašanje prema samim sebi, je fanatično.
Nema ništa predodređeno, sam biraš...levo ili desno. I sam si krivac i za uspeh i neuspeh.
A Biblijski Bog te poput majke pa i više čuva da negde nogom ne zapneš. I zaista, staza je ravna ne zato što je Bog direktno dao da bude ravna, već zato što nisi išao uzbrdo, težim putem. Nisi se fanatično ponašao prema samom sebi.
Nemamo mi većeg neprijatelja od samih sebe.
A to što kažeš, sveti se do ne znam kog kolena.
Naravno da ni tu Bog ne radi ništa direktno osim što daje proročanstvo.
Mnogi gradovi koji su obilovali nezamislivim grehom, su uništeni. Njihovi postpci su ih doveli do toga. Njihov kulturni ili verski, njima usvojeni način života - fanatični slobodno se može reći. Je gadan, prljav pred Bogom i njegovim čistim merilima. Prljav je pre svega pred zdravim razumom. Pa može li se takav uspostavljeni društveni život lako promeniti!? Teško.
I kakva će deca biti u tom društvu? Pa ista kao i oni. I tu treba da prođu generacije i generacije, kolena i kolena da bi se takvo društvo vratilo u normalu. Zato Bog i kaže kažnjava do ne znam kog kolena, jer zna šta ih čeka, zna njihov put.
Za neke poput Sodome i Gomore nije bilo popravke. Dok recimo veliki grad Niniva se pokajao i izbegao uništenje.
Dakle, do njih je a ne do Boga.
Sami sebe kažnjavamo.